Hrizant Jerusalimski
| Hrizant Jerusalimski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1655/1660 |
| Mesto rođenja | Ahaja, |
| Datum smrti | 7 februar 1731 |
| Mesto smrti | Jerusalim, |
| Patrijarh grada Jerusalima i sve Palestine | |
| Godine | 19 februar 1707 — 18 februar 1731 |
| Prethodnik | Dositej |
| Naslednik | Meletije |
Patrijarh Hrisant Notar ( grč. Πατριαρχης Χρυσανθος Νοταρας; 1655/1660, Ahaja - 7. februar 1731, Jerusalim) episkop Jerusalimska patrijaršije, patrijarh svete crkve Jerusalima i sve Palestine[1], naučnik, istaknuta ličnost grčkog prosvetiteljstva 18. veka. Nećak jerusalimskog patrijarha Dositeja (Notara).
Biografija[uredi | uredi izvor]
Tačan datum njegovog rođenja nije utvrđen, ali je, sudeći po dokumentima, rođen u Ahaji (danas Egzohi, okrug Ahaja, Grčka) između 1655-1660[2].
Sa oko 15 godina preselio se u Carigrad, gde je bio pod starateljstvom svog strica, jerusalimskog patrijarha Dositeja. Posle nekog vremena primio je monaški postrig i 1680. godine rukopoložen u čin jerođakona.
Oko 1680-1681 učio je kod čuvenog grčkog didaskala Sevasta Kiminitisa na Patrijaršijskoj akademiji u Carigradu. Otprilike u isto vreme Hrisant je postao arhimandrit crkve Svetoga Groba u Carigradu, odnosno nastojatelj Carigradskog podvorja Jerusalimske patrijaršije i pomoćnik patrijarha Dositeja.
Izvršavajući naređenja svog strica, putovao je u dunavske kneževine i u Rusiju. Posetio Moskvu 1692-1694 i 1701.
Pokazao je interesovanje i za teologiju i za prirodne nauke, prikupljajući knjige za biblioteku Svetoga Groba, radeći na radovima iz astronomije, geografije, geometrije i drugih nauka.
Godine 1697. upisao je Filozofski fakultet Univerziteta u Padovi, gde je, pored filozofije i teologije, studirao teorijsku i praktičnu medicinu, matematiku, astronomiju i fiziku. Godinu dana kasnije počeo je da studira na Pravnom fakultetu.
Godine 1700. dolazi u Pariz da proučava astronomiju i vidi najnovija naučna i tehnološka dostignuća u ovoj oblasti, uključujući i teleskop. Razgovarao je u Parizu sa osnivačem i direktorom Pariske opservatorije Đovanijem Domenikom Kasinijem.
6. aprila 1702. godine, u hramu Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu, posvećen je za episkopa kesarijskog i uzdignut u čin mitropolita. Dana 19. februara 1707. godine, dan posle upokojenja patrijarha Dositeja, mitropolit Hrisant je postavljen na jerusalimski patrijaršijski tron[3].
Već kao patrijarh, Hrisant je značajan deo svog vremena proveo u Moldaviji i Vlaškoj, upravljajući tamošnjom imovinom Jerusalimske patrijaršije koja je donosila značajan deo prihoda Jerusalimske pravoslavne crkve. Dugo je živeo u Bukureštu, koristeći naklonost Konstantina Brankoveanua[4]. Aktivno je radio na stvaranju škola u raznim delovima grčkog sveta, grčkom štamparstvu van granica Osmanske Turske i distribuciji knjiga, borbi za Sveta mesta, poslovima svoje patrijaršije i naučnoj delatnosti.
Godine 1712. staroverci su se obratili jerusalimskom patrijarhu Hrisantu sa molbom da im za episkopa postavi Ignjatija, sveštenika iz Vetke. Iste godine sa sličnim zahtevom su mu se obratili i donski kozaci, staroverci koji su se preselili u Tursku pod vođstvom svog atamana Ignata Nekrasova. Patrijarh je obećao da će i Vetka i Dona dobiti episkopa. Ali u to se umešao ruski poslanik u Carigradu, „preteći“ patrijarhu negodovanjem cara Petra, i Hrisant je morao da odustane od svoje namere[5].
Do svoje smrti 7. februara 1731. godine aktivno je radio na svojim delima iz istorije Crkve, teologije, astronomije, geometrije i geografije.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Apostolic Succession”. Jerusalem Patriarchate News Gate (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-07.
- ^ Sathas, Kōnstantinos N. (1960). Neoellēnikē philologia : viographia tōn en tois grammasi dialampsantōn Hellen̄ōn, apo tēs katalyseōs tēs Vyzantinēs Autokratorias mechri tēs Hellēnikēs ethnegersias (1453-1821). University of California. En Athēnais : I. Chiōtellē.
- ^ Sathas, Kōnstantinos N. (1960). Neoellēnikē philologia : viographia tōn en tois grammasi dialampsantōn Hellen̄ōn, apo tēs katalyseōs tēs Vyzantinēs Autokratorias mechri tēs Hellēnikēs ethnegersias (1453-1821). University of California. En Athēnais : I. Chiōtellē.
- ^ „Mučeniki Konstantin Brыnkovяnu, ego sыnovья i sovetnik Яnake Vэkэresku / Pomestnыe Cerkvi // proekt portala Pravoslavie.Ru”. www.pravoslavie.ru. Pristupljeno 2024-02-07.
- ^ Kaurkin, Radislav Vjačeslavovič; Pavlova, O. A. (2011). Edinoverie v Rossii: ot zaroždenija idei do načala XX veka. Aletejja Istoričeskaja kniga. Sankt-Peterburg: Aletejja. ISBN 978-5-91419-596-7.