Pređi na sadržaj

Šarlota Korde

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šarlota Korde
Datum rođenja(1768-07-27)27. jul 1768.
Mesto rođenjaSen Saturnin de LižjerejFrancuska
Datum smrti17. jul 1793.(1793-07-17) (24 god.)
Mesto smrtiParizFrancuska

Marija Ana Šarlota Korde Armon (fr. Charlotte Corday; Sen Saturnin de Ližjerej, 27. jul 1768Pariz, 17. jul 1793) je bila francuska plemkinja. Najpoznatija je po atentatu koga je izvršila na jakobinskog vođu Žan Pola Maru.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođena je 1768. godine u Sen Saturnin de Ližjereju. Bila je veoma obrazovana. U mladosti je čitala Plutarha, Rusoa i Voltera. Nakon izbijanja Francuske revolucije, Šarlota Korde je podržavala žirondince. Nakon revolucije od 31. maja do 2. juna 1793. godine žirondinci su isključeni iz Nacionalnog konventa. Vlast preuzimaju jakobinci na čelu sa tzv. "trijumviratom" koga su činili Maksimilijan Robespjer, Žorž Danton i Žan Pol Mara. Kao i žirondinci, Šarlota Korde je smatrala da je Revolucija otišla u pogrešnom smeru. Bila je uverena da će smrt onoga koga je smatrala najradikalnijim jakobincem, Žan Pola Mare, zaustaviti krvoproliće jakobinskog terora. Mara je preko svojih novina "Prijatelj naroda" (fr. L'Ami du peuple) imao snažan uticaj na tok revolucionarnih kretanja. Šarlota Korde 9. jula 1793. godine odlazi u Pariz sa kopijom Plutarhovih "Uporednih biografija" gde uzima hotelsku sobu. Nakon što je kupila kuhinjski nož i posebnu oštricu, napisala je pismo u kome objašnjava motive atentata. Šarlota je prvobitno nameravala da ubije Maru usred Konventa kako bi od njega napravila primer, ali kada je saznala da Mara ne napušta dom zbog bolesti, morala je promeniti plan. Dana 13. jula pre 12 sati ujutro, Šarlota Korde je došla pred Marina vrata tvrdeći kako ima informacije o navodnom žirondinskom ustanku. Odbijena je. Kada se vratila poslepodne istog dana, primljena je i odvedena kod Mare koji je zbog kožne bolesti sve posete primao u kadi. Nakon što mu je dala određena imena, Šarlota je napala Maru nožem probivši mu pluća, aortu i levu komoru.

Šarlota je ubrzo uhapšena i izvedena pred sud. U svojoj odbrani, izjavila je kako je "ubila jednog da bi spasila hiljade", aludirajući tako na Robespjerove reči pre pogubljenja kralja Luja XVI. Četiri dana nakon Marinog ubistva, Šarlota Korde giljotinirana je u Parizu. Pogubljenje je izvršio dželat Šarl Anri Sanson. Čovek po imenu Legros je uzeo njenu glavu i ošamario je, zbog čega je dobio tri meseca zatvora. Jakobinci su nakon pogubljenja izvršili obdukciju na njenom telu kako bi utvrdili da li je bila devica, verujući kako je u atentat bio upleten i muškarac koji bi trebalo da bude njen ljubavnik. Obdukcija je pokazala da je Šarlota bila devica. Atentat nije zaustavio jakobinski teror. Mara je postao mučenik revolucije, a krvoproliće će tek u narednom periodu dostići svoj vrhunac.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  • Mazeau, Guillaume (2009), Le bain de l'histoire. Charlotte Corday et l'attentat contre Marat (1793–2009), Champ Vallon: Seyssel.
  • Corday, Charlotte, L’Addresse aux Français amis des lois et de la paix [Address to French friends of the Law and Peace].
  • Loomis, Stanley (1964), Paris in the Terror, JB Lippincott.
  • Franklin, Charles (1967), Woman in the Case, New York: Taplinger.
  • Goldsmith, Margaret (1935), Seven Women Against the World, London: Methuen.
  • Sokolnikova, Halina (1932), Nine Women Drawn from the Epoch of the French Revolution, trans. H C Stevens, Cape, NY.
  • Corazzo, Nina, and Catherine R. Montfort (1994), "Charlotte Corday: femme-homme", in Montfort, Catherine R, Literate Women and the French Revolution of 1789, Birmingham, AL: Umma Publications.
  • Gutwirth, Madelyn (1992), The Twilight of the Goddesses; Women and Representation in the French Revolutionary Era, New Brunswick, NJ: Rutgers University Press.
  • Kindleberger, Elizabeth R (1994), "Charlotte Corday in Text and Image: A Case Study in the French Revolution and Women's History", French Historical Studies, 18 (4). str. 969–99.
  • Outram, Dorinda (1989), The Body and the French Revolution: Sex, Class and Political Culture, New Haven: Yale University Press.
  • Whitham, John Mills (1968), Men and Women of the French Revolution, Freeport, NY: Books for Libraries Press.
  • Alstine, RK van , Charlotte Corday. . Kellock Robertson Press. 2008. ISBN 978-1-4097-9658-9.