Šoštarić-Humek ŠH.1 Sraka
| Šoštarić-Humek ŠH.1 Sraka | ||
|---|---|---|
| Opšti podaci | ||
| Namena | Obuka jedriličara | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  Kraljevina Jugoslavija
| |
| Proizvođač | UTVA i Samogradnja | |
| Probni let | 1937. | |
| Uveden u upotrebu | 1938. | |
| Status | neaktivan | |
| Broj primeraka | 2 | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Šoštarić-Humek ŠH.1 Sraka je vazduhoplovna jedrilica namenjena za osnovnu obuku i trenažu pilota i jedriličara. Mešovite je konstrukcije (pretežno drvo i platno). Ovu jedrilicu su konstruisali inženjeri Ivo Šoštarić i Vojko Humek 1937. godine.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Aeroklub Kraljevine Jugoslavije je septembra meseca 1937. godine raspisao konkurs za projekte vazduhoplovnih jedrilica. Konkursom su bile obuhvaćene konstrukcije školskih i visokosposobnih jedrilica i bio je otvoren do februara 1938. godine. U tom konkursu su bili specificirani osnovni tehnički zahtevi, a za najbolje radove bile su predviđene novčane nagrade. U klasi školskih jedrilica prvu nagradu su podelili inž. Ivan Šoštarić i Vojko Humek sa jedrilicom ŠH.1 i inž. Boris Cijan sa jedrilicom Galeb. Ideja konstruktora Šoštarić-Humek je bila, da je jedrilica što jednostavnija za izradu i da sklopljena zauzima što manji prostor. Bila je i predviđena i za aviozapregu, koja se u to vreme sve više počela da koristi za startovanje jedrilica u Jugoslaviji.
Konkurasna komisija je dala predlog da se napravi prototip jedilice Šoštarić-Humek ŠH.1 Sraka i radovi su započeli u Mariboru. Kada je Šoštarić prešao na rad u Zemun, aktivnosti na proizvodnji jedrilice nastavio je Humek sve dok zbog bolesti nije morao da odustane od tog posla. Gotovi elementi jedrilice su prebačeni u UTVU, radovi su nastavljeni u fabrici u Zemunu. Jedrilica je završena 1939. godine i izvršeni su probni letovi aero zapregom, koje je obavio naš čuveni jedriličar Aca Stanojević, iako su rezultati opitovanja bili zadovoljavajući nije došlo do serijske proizvodnje. Ako se uzme u obzir činjenica da je 1939. Utva na tržište izbacila dve jedrilice[1] Vrabac i Čavku koje je konstruisao inž. Šoštarić onda je odustajanje od serijske proizvodnje jedrilice Š.H.1 sasvim logična odluka.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Ova jedrilica je bila visokokrilni monoplan sa upornicima na čijim krajevina su se nalazili kardani koji su omogućavali dilatacije povezanih elemenata jedrilice. Trup jedrilice je bio četvrtastog poprečnog preseka obložen drvenom lepenkom. Krila su bila sasvim ravna, sa dve ramenjače i blago suženim presekom. Imala su aeroprofil Göttingen Gö 527. Šperploča je do prve ramenjače prekrivala samo prednju ivicu krila, ostala površina krila je bila prekrivena platnom. Konstrukcija krila sa dve ramenjače omogućava izradu krila bez posebnih kalupa (alata), što je naročito pogodno za samogradnju tj. izradu jedrilica u aeroklubovima. Repne površine (stabilizatori i kormila) su kao i krila, drvene konstrukcije presvučene platnom, a horizontalni stabilizatori su takođe kao i krila imali upornice kojima su se oslanjali na rep jedrilice. Za transport su se sa jedrilice morala skinuti samo krila, a horizontalni stabilizatori na repu su se savijali prema gore i nije ih trebalo uklanjati. Stajni trap se sastojao od prednjeg klizača (skije) sa gumenim amotizerima i elastične drljače na repu jedrilice
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Šoštarić-Humek ŠH.1 Sraka a prema izvorima[2]
| Finesa | 1 : 16,1 pri brzini 51 km/h |
|---|---|
| Performanse |
|
| Dimenzije |
|
| Masa |
|
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Posle obavljenih završnih radova i testiranja jedilice Šoštarić-Humek Š.H.1 ona je u leto 1940. godine vraćena aeroklubu Maribor gde je 8. septembra krštena imenom Sraka prema želji projektanata. Krajem 1940 godine jedrilica je oštećena preko zime popravljena i nakon toga korišćena sve do okupacije zemlje[3].
Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]
U toku okupacije Nemci su konfiskovali sve letelice koje su zatečene na mariborskom aerodromu, među njima i jedrilicu ŠH.1 Sraka. Ne zna se tačno da li je ova jedrilica odvežena za Nemačku ili je uništena.
Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Čavka
- Salamandra
- Ivan Šoštarić
- Boris Cijan
- Spisak letelica proizvedenih u Utvi
- Spisak vazduhoplovnih jedrilica jugoslovenske proizvodnje
- Muzej vazduhoplovstva — Beograd
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5.
- ^ Типови једрилица Srаka
- ^ „modelarstvo:S.H.1 Srаka”. Arhivirano iz originala 24. 01. 2020. g. Pristupljeno 24. 01. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Shenstone, B.S.; Wilkinson K.G. (1963). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (na jeziku: (jezik: engleski)). Zurich: OSTIV.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Типови једрилица Srаka
- Šoštarić-Humek S.H.1 Srаka
- Paluba:ŠOŠTARIĆ-HUMEK Š.H.1 ŠRАKA
- modelarstvo:S.H.1 Srаka Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. januar 2020)
- Иван Шоштарић Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2019)