Faktori nekroze tumora

Faktori nekroze tumora
Faktori nekroze tumora
	Struktura TNF-alfa
Identifikatori
Simbol	TNF
Alt. simboli	TNF, TNFSF2, DIF
Entrez	7124
HUGO	11892
OMIM	191160
RefSeq	NM_000594
UniProt	P01375
Ostali podaci
Lokus	Hromozom 6 p21.3

Faktori nekroze tumora (ili TNF-familija) su grupa citokina koji mogu da uzrokuju ćelijsku smrt.^[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Krajem 19. veka Vilijam Koli, njujorški hirurg, je opisao remisiju tumora nakon bakterijske infekcije. 1975-te godine protein odgovoran za taj proces je bio identifikovan i nazvan faktor nekroze tumora alfa (engl. tumor necrosis factor alpha, TNF-alpha)^[2]. Kolijevi toksini^[3] su studirani u više konteksta, uključujući komplementarne i alternativne terapije, i neke od tih studije su dostigle stupanj kliničkih studija.^[1]

Mehanizam[uredi | uredi izvor]

TNF dejstvuje putem TNF receptora (TNF-R). On je deo spoljašnjeg (ekstrinzičnog) puta za podsticanje apoptoze. TNF-R je povezan sa prokaspazama preko proteina adaptera (FADD, TRADD, itd.) koji mogu da razdvoje druge neaktivne prokaspaze i pokrenu kaspaznu kaskadu, nepovratno započinjući ćelijsku apoptozu.^[4]

TNF interaguje sa ćelijama tumora i pokreće citolizu ili ćelijsku smrt.

TNF interaguje sa receptorima endotelnih ćelija, što dovodi do povećane vaskularne propustljivosti omogućavajući leukocitima pristup ka mestu infekcije. To je tip lokalizovanog inflamatornog odgovora. Sistemsko oslobađanje može dovesti do septičkog šoka i smrti.

Tipovi[uredi | uredi izvor]

Faktor nekroze tumora-alfa (TNF-α) je najpoznatiji član ove klase proteina, i nekad se termin "faktor nekroze tumora" poistovećuje sa ovim članom porodice.
Faktori nekroze tumora-beta (TNF-β), takođe poznat kao limfotoksin je citokin koji je inhibiran interleukinom 10.^[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^а ^б Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
^ Terlikowski SJ (2001). „Tumour necrosis factor and cancer treatment: a historical review and perspectives”. Rocz Akad Med Bialymst. 46: 5—18.
^ Matti Narkia. „Coley's Toxins / Issel's Fever Therapy”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2010. г. Приступљено 19. 07. 2010.
^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.
^ Thao Doan; Roger Melvold; Susan Viselli; Carl Waltenbaugh (2007). Lippincott's Illustrated Reviews: Immunology. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 68—. ISBN 978-0-7817-9543-2. Архивирано из оригинала 16. 06. 2010. г. Приступљено 19. 07. 2010.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Thao Doan; Roger Melvold; Susan Viselli; Carl Waltenbaugh (2007). Lippincott's Illustrated Reviews: Immunology. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 68—. ISBN 978-0-7817-9543-2. Архивирано из оригинала 16. 06. 2010. г. Приступљено 19. 07. 2010.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tumor+Necrosis+Factors на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[KubyImmunology6th-1] а ^б Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.

[2] Terlikowski SJ (2001). „Tumour necrosis factor and cancer treatment: a historical review and perspectives”. Rocz Akad Med Bialymst. 46: 5—18.

[3] Matti Narkia. „Coley's Toxins / Issel's Fever Therapy”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2010. г. Приступљено 19. 07. 2010.

[4] Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.

[Immunology68-5] Thao Doan; Roger Melvold; Susan Viselli; Carl Waltenbaugh (2007). Lippincott's Illustrated Reviews: Immunology. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 68—. ISBN 978-0-7817-9543-2. Архивирано из оригинала 16. 06. 2010. г. Приступљено 19. 07. 2010.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]