Petar Petrović (arheolog)

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Петар Петровић (вишезначна одредница).
Петар Петровић
Петар Петровић
Лични подаци
Датум рођења(1938-05-14)14. мај 1938.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти9. август 1997.(1997-08-09) (59 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Petar Petrović (Beograd , 14. maj 1938 — Beograd, 9. avgust 1997) bio je srpski arheolog, klasični filolog, еpigrafičar, istoričar, pedagog, rukovodioc brojnih arheoloških i paleografskih istraživanja, а od 1994. direktor Arheološkog instituta u Beogradu.[1]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1938. godine u Beogradu. Školovao se u Kraljevu, Nišu i Beogradu, gde je diplomirao na Odeljenju za klasičnu filologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1960. godine. U Nišu je tokom studija aktivno učestvovao u arheološkim istraživanjama. Zabeleženo je da je bio član ekipe 1957. i 1958.godine na istraživanjima kasnoantičke nekropole u Jagodinmali , pod rukovodstvom Miodraga Grbića.[2] Verovatno su ga ova istrađivanja motivisal da magistrira sa temom Istorija Niša od osnivanja do 441. godine.

Godine 1963. bio je stipendista nemačke vlade (DAAD), usavršavajući se u bibliotekama i institucijama u Bonu. U tom periodu radio je na epigrafskoj građi i izvorima vezanim za istoriju antičkog Niša.

Od 1962. godine radio je u Narodnom muzeju u Nišu, na mestu kustosa niškog Muzeja, i na tom mestu ostao je do kraja 1966. godine, da bi naučnu karijeru zvanično započeo 1967.godine kao asistent Arheo-loškog instituta u Beogradu,a prvo naučno zvanje dobio je posle odbranedoktorske disertacije na Filozofskom fakultetu 1971. godine, sa tezom Paleografija rimskih natpisa u Gornjoj Meziji. Na osnovu svog rada na Filozofskom fakultetu u Prištini i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dobio je 1989. godine zvanje redovnog profesora Univerziteta.[1]

Naučni rad[uredi | uredi izvor]

Petar Petrović je rukovodio nizom projekata, među kojima su najznačajniji »Antički Nais« i »Timacum Minus - Ravna«. Vodio je Odeljenje za arheologiju Centra za naučna istraživanja SANU u Nišu i Centra za dokumentaciju u Nišu (Medijana) i Knjaževcu (Timacum Minus).[1]

Postao je član Institutum archaeologicum germanicum Nemačkog arheološkog instituta u Berlinu 1996. godine. Učestvovao je u nizu međunarodnih projekata posvećenih antičkoj arheologiji, kao što su Tabula Imperii Romani i Corpus Signorum Imperii Romani. Bio je i dugogodišnji član Centra za antičku epigrafiku i numizmatiku Filozofskog fakulteta u Beogradu i Međunarodne komisije za proučavanje indoevropeizacije i trakološke studije Instituta za trakološke studije u Bukureštu.[1]

Bio je predsednik Srpskog arheološkog društva i urednik Glasnika Srpskog arheološkog društva. Sistematski je istraživao Istočnu Srbiju i Ponišavlje.

Bio je urednik i autor Zbornika radova međunarodnog simpozijuma „Rimski limes na srednjem i donjem Dunavu“, (Kladovo,1994), i urednik časopisa Starinar (XLIII–XLIV, 1992–1993 (1994), XLV–XLVI, 1994–1995 (1995), XLVII, 1996), Arheološkog instituta u Beogradu.[1]

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Niš u antičko doba, Gradina Niš (1976)
  • Medijana - rezidencija rimskih careva (1994)
  • Inscriptions de la Mésie Supérieure, Vol. IV Naissus - Remesiana - Horreum Margi (istorijski uvod, kritička obrada natpisa, registri 1979)
  • Inscriptions de la Mésie Supérieure, Vol. III/2 Timacum Minus et la valée du Timok (1995)
  • Paleografija rimskih natpisa u Gornjoj Meziji (1974)
  • Medijana, izd. Narodni muzej Niš, Niš 1965.
  • Novi miljokaz Filipa I Arabljanina. Prilog topografiji antičkog Naisa, Starinar XVIII, 1968, 55–61.
  • Paleografija rimskih naptisa iz Gornje Mezije, Arheološki institut, Posebna izdanja, knj. 14, Beograd 1975.
  • Naissus-Remesiana-Horreum Margi, Insriptions de la Mésie Supérieure vol. IV, Centre d’études épigraphiques et numismatiques de la Faculté de philosophie del’Université de Beograd, Beograd 1979.
  • Niš u antičko doba, u: Istorija Niša. Od najstarijih vremena do oslobođenja od Turaka 1878. godine, tom I, Istorijski institut Beograd, Gradina, Niš 1983, 53–75.
  • NAISSUS – zadužbina cara Konstantina, u: Rimski carski gradovi i palate u Srbiji, priredio D. Srejović, SANU, Galerija SANU, knj. 73, Beograd, 1993, 57–81.
  • Medijana. Rezidencija rimskih careva, SANU, Arheološki institut Beograd i Narodni muzej Niš, Beograd 1994.
  • Villa and domus tribuni at Mediana, The Age of Tetrarchs, ed. D. Srejović, Scientific Meetings vol. LXXV, The Section for Historical Sciences vol. 24, Belgrade 1995, 232–241.
  • Medijana. Antičko naselje sa vilama, Starinar XLVII, Beograd 1996, 295–300.
  • P. Petrović et alii, Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhachion, Scupi, Serdica, Thessalonike. D’aprčs la Carte internationale du monde au 1:1,000,000. K 34. Sofia, Ljubljana 1976, passim.
  • P. Petrović, B. Deljanin, Tvrđava, izd. Narodni muzej Niš, Niš 1965.
  • S. Dušanić, P. Petrović, Epigraphic Contributions from the National Museum of Niš, Živa Antika XII, Skopje 1963, 365–385.
  • Lj. Zotović, N. Petrović, P. Petrović, Niš, Medijana, antičke terme, Arheološki pregled 9, Beograd 1967, 99–100.
  • Lj. Zotović, N. Petrović, P. Petrović, Niš, Jagodin mala – kasnoantička nekropola, Arheološki pregled 9, Beograd 1967, 115–116, T. XXXIX.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Dr Gordana Jeremić PETAR PETROVIĆ I ANTIČKA ARHEOLOGIJA PONIŠAVLjA, U: Romanizacija, urbanizacija i transformacija urbanih centara civilnog, vojnog i rezidencijalnog karaktera u rimskim provincijama na tlu Srbije. (br. 177007) Arheološki institut Beograd
  2. ^ G.Jeremić,Povodom osamdesetogodišnjice sistematskih istraživanja is-točne gradske nekropole Naisa – dosadašnji rezultati, Peščanik IV

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Petar_Petrović_(arheolog)&oldid=26191488”