Rak dojke

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Rak dojke
Mammo breast cancer wArrows.jpg
Mamogrami pokazuju normalnu dojku (levo) i rak dojke (desno).
SpecijalnostiOnkologija
SimptomiKvrga u dojci, promena oblika dojke, ugubljenje na koži, fluid izlazi iz bradavice, nedavno preokrenuta bradavica, crvena ljuskava mrlja na koži[1]
Faktori rizikaŽenski pol, gojaznost, nedostatak vežvanja, alkohol, zamenska hormonska terapija tokom menopauze, jonizujuće zračenje, prva menstruacija u ranom uzrastu, višestruke porođaje ili odsustvo porođaja, starost, pređašnji rak dojke, porodična istorija, Klinefelterov sindrom[1][2][3]
Dijagnostički metodBiopsija tkiva[1]
LečenjeOperacija, radioterapija, hemoterapija, hormonalna terapija, ciljana terapija[1]
PrognozaPetogodišnja stopa preživljavanja ~85% (SAD, UK)[4][5]
Frekvencija2,1 miliona slučajeva 2015. godine[6]
Smrtnost533.600 (2015)[7]
Učestalost raka dojke prema kvadrantima (desna dojka)

Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena.[8] Retko se javlja pre 20. godine života, a najčešći je između 55. i 70. godine života. Ova bolest preti sve većem broju žena, a najveći uzrok je mala informisanost, i neredovni pregledi. Od raka dojke mogu oboleti i muškarci, ali je rak dojke stotinu puta češći kod žena, nego u muškaraca. Dojka se sastoji od žlezdanog i potpornog tkiva. Žlezdano tkivo čine mlečne žlezde i mlečni kanali, a potporno čine masno i vezivno tkivo. Najveći broj karcinoma dojke javlja se u gornjem spoljnjem kvadrantu i izdancima žlezdanog tkiva usmerenim prema aksili (pazušnoj jami). Zloćudni tumori dojke najčešće su epitelnog porekla. Mogu nastati iz epitela kanalića (90%) ili epitela režnjića (10%), a oba se dele na one koji nisu probili bazalnu membranu (neinfiltrirajući in situ) i na one koji su se probili (infiltrirajući). Znaci raka dojke obuhvataju izraslinu u dojci, promenu oblika dojke, ugubljenje na koži, izlazak fluida iz bradavice, nedavno preokrenuta bradavica, ili crvena ljuskava mrlja na koži.[1] Kod onih sa daljinskim širenjem bolesti, mogu se javiti bolovi u kostima, otečeni limfni čvorovi, kratkoća daha, ili žutilo kože.[9]

Faktori rizika za razvoj raka dojke obuhvataju pripadnost ženskom polu, gojaznost, nedovoljnu fizička aktivnost, konzumaciju alkohola, zamensku hormonsku terapiju tokom menopauze, jonizacionu radijaciju, prvu menstruaciju u ranom uzrastu, višestruke porođaje ili odsustvo porođaja, starost, pređašnji rak dojke i porodičnu istoriju.[1][2] Oko 5–10% slučajeva su uzrokovani genetskim nasleđem osobe,[1] uključujući mutacije BRCA1 i BRCA2 gena između ostalih.[1] Rak dojke se najčešće razvija u ćelijama iz obloge mlečnih žlezda i režnjevima koji snabdevaju kanale mlekom.[1] Kanceri koji se razvijaju iz kanala su poznati kao duktalni karcinomi, dok su oni koji se razvijaju iz režnjeva poznati kao lobularni karcinomi.[1] Osim njih, postoji još više od 18 drugih podtipova raka dojke.[2] Neki kanceri, kao što je duktalni karcinom in situ, razvijaju se iz predraka.[2] Dijagnoza raka dojke se potvrđuje uzimanjem biopsije iz izraštaja.[1] Nakon uspostavljanja dijagnoze, vrše se dalji testovi da se utvrdi da li se kancer proširio izven dojke i koji tretmani će najverovatnije biti efikasni.[1]

Balans koristi i štete od testiranja za rak dojke je kontroverzan. Godine 2013, Kokranov pregled je naveo da nije jasno da li od najvećeg dela mamografskog skrininga ima više koristi ili štete.[10] Jedan pregled iz 2009. godine za Radne grupa za preventivne usluge SAD formulisao je evidenciju za korisnost testa kod osoba sa 40 do 70 godina starosti,[11] i ta organizacija preporučuje da se testiranje vrši svake dve godine kod žena sa 50 do 74 godine starosti.[12] Lekovi tamoksifen ili raloksifen se mogu koristiti kao preventiva raka dojke kod osoba koje imaju povišen rizik od njegovog razvoja.[2] Operativno uklanjanje obe dojke je još jedna preventivna mera kod žena sa visokim rizikom.[2] Kod onih koji su bili dijagnozirani sa kancerom mogu se koristiti neki od više postojećih tretmana, uključujući operacije, radioterapiju, hemoterapiju, hormonalnu terapiju i ciljanu terapiju.[1] Tipovi operacija su u opsegu od onih sa očuvanjem dojki, do mastektomije.[13][14] Rekonstrukcija dojke se može vršiti istovremeno sa mastektomijom ili naknadno.[14] Kod onih kod kojih se kancer raširio na druge delove tela, tretmani su prevashodno usmereni na poboljšanje kvaliteta života i konfora.[14]

Ishod raka dojke zavisi od tipa raka, obima bolesti, i uzrasta osobe.[14] Stope preživljavanja u razvijenom svetu su visoke,[15] sa između 80% i 90% pacijenata u Engleskoj i SAD koji su živi bar još 5 godina.[4][5] U zemljama u razvoju stope preživljavanja su lošije.[2] Širom sveta, rak dojke je vodeći tip raka kod žena, i obuhvata 25% svih slučajeva kancera.[16] Godine 2012. je bilo 1,68 miliona novih slučajeva i 522.000 smrtnih slučajeva.[16] Rak dojke je zastupljeniji u razvijenim zemljama[2] i više od sto puta češći kod žena, nego kod muškaraca.[15][17]

Simptomi raka dojke[uredi]

  • Bezbolni čvor u dojci je glavni znak. Većina žena sama napipa čvor. Ponekad je čvor bolan na dodir ili praćen spontanim bolovima.
  • Iscedak iz bradavice koji je najčešće sukrvav ili krvav, a ređe proziran ili zamućen
  • Nedavno uvučena bradavica koja se ne može izvući. Kod nekih je žena bradavica prirodno uvučena, ali nije pričvrsćena u tom položaju kao kod raka dojke i može se delomično izvući.
  • Osip, rane na koži dojki i kraste na bradavici
  • Ograničena uvučenost kože iznad tumora
  • Koža dojke koja sliči kori od narandže
  • Crvenilo, oteklina, toplina i bolna osetljivost tipični su znakovi upalnog oblika karcinoma dojke.
  • Povećani limfni čvorovi u pazušnoj jami, bolovi u leđima ili „patološki” prelomi kostiju (prelomi koji nastaju usled minimalnog opterećenja kosti) koji nastaju zbog presadnica (metastaza) kod nekih žena mogu biti prvi znakovi raka dojke.

Dijagnostika[uredi]

Za dijagnostikovanje raka dojke potrebne su sledeće pretrage:

  • pregled i pipanje promena na dojci, u pazušnoj jami, području iznad ključne kosti, trbuhu, pregled jetre i osetljivost kičme na bol i lagani udarac (sukusija)
  • mamografija i eventualno galaktografija (snimanje izvodnih kanala dojke)
  • punkcija (probadanje iglom i izvlačenje uzorka ćelija) čvora na dojci i operacijska biopsija (uzimanje komada tkiva za analizu)
  • krvna slika i količina enzima alkalne fosfataze (ovaj je enzim povećan u stanjima pojačane razgradnje kosti, a upravo se to događa kad se presadnice raka dojke nalaze u kostima)
  • rentgenski snimak pluća i kostura
  • scintigrafija (snimanje pomoću rastvora izotopa) jetre i kosti koja služi za otkrivanje presadnica

Histološka klasifikacija[uredi]

Tumore dojke je Svetska zdravstvena organizacija histološki klasifikovala na sledeći način:

Terapija raka dojke[uredi]

Lečenje raka dojke sastoji se od više metoda, a zavisi od stadijuma bolesti, vrsti tumorskih ćelija i njihovoj zloćudnosti, osetljivosti tumora na hormone, opštem stanju organizma i od doba bolesnice s obzirom na menstrualni ciklus. Brojna naučna istraživanja poslednjih dvadesetak godina doprinela su sve ranijem otkrivanju zloćudnih promena na dojci i s time promenila i način lečenja raka dojke. Metode lečenja su: hirurško lečenje, zračenjem, hormonsko, lekovima (hemoterapija) i imunoterapija.

Operativni zahvat[uredi]

Ukoliko je rak otkriven na samom početku kada je kvržica manja od 1 cm, ako je moguće odstraniti svo tumorsko tkivo, ako tumor nije fiksiran na kožu ili duboke strukture, ako nije metastazirao izvan limfnih čvorova aksile, zavisno od pokretljivosti tumora prema prsnim mišićima ili ako je dojka tako velika da nakon što se tumor odstrani ostane tri četvrtine dojke, radi se poštedna operacija, modifikovana radikalna mastektomija. Uklanja se samo bolesno tkivo (tumor), okolni parenhim i najbliži limfni čvor, koji se šalje na analizu. Rekonstrukcija dojke nakon mastektomije i poštedne operacije ima vrlo veliki uticaj na psihičko stanje i oporavak bolesnice, moguće ju je učiniti istodobno s mastektomijom, tj. poštednim hirurškim zahvatom ili naknadno, pomoću implantata ili mišićno-kožnog režnja.

Najčešće komplikacije nakon hirurške terapije jesu popuštanje šava i edem ruke nakon disekcije aksile, koji može prerasti i u tromboflebitis.

Radioterapija[uredi]

Uz radioterapiju je često omogućeno poštedno hirurško lečenje s boljim kozmetičkim rezultatom i istom lokalnom kontrolom bolesti kao nakon mastektomije. Radioterapiju bi trebalo da započne 6 nedelja, a najkasnije do 12 nedelja, nakon operativnog zahvata. Dojka se zrači telekobaltom ili X-zracima linearnog akceleratora, čija je energija prilagođena debljini tkiva koje se zrači, a zbog blizine pluća i srca, zračenje se mora svesti na najmanju moguću meru i stoga je radioterapija vrlo složen postupak. Uobičajena preporučena tumorska doza koja se primenjuje na celu dojku, tangencijalnim poljima iznosi 45 do 50 Gy, a raspodeljena je u 22 do 25 frakcija zračenja tokom 4,5 do 5 nedelja sa ili bez pojačanja (dodatne doze zračenja). Radioterapija nakon poštednog hirurškog lečenja, obuhvata osim preostale dojke i područja regionalnih limfnih čvorova, ukoliko je patohistološki nalaz diseciranih (lat. dissectio; dissecare: rasecati) čvorova bio pozitivan.

Najčešća komplikacije kod radioterapije je radiodermatitis, a kod bolesnica kod kojih je sproveden poštedni hirurški zahvat, može se pojaviti fibroza dojke, mastitis ili miozitis sa serijskim prelomom rebara.

Hemoterapija[uredi]

Kod nekih tumora hemoterapija ima važnu ulogu u lečenju ili ublažava simptome i produžava preživljavanje. Koliko dugo treba uzimati hemoterapiju zavisi od njene vrste, tako se razlikuju:

  • Adjuvantna terapija - oblik sistemnog lečenja nakon lokalnog (koji je najčešće hirurška operacija), a cilj je iskoreniti mikrometastatska žarišta bolesti)
  • Neoadjuvantna terapija - ili primarna hemoterapija, kojom se nastoji postići smanjenje tumorske mase, kako bi hirurški zahvat bio manji, a obično se primenjuje u nekoliko ciklusa
  • Palijativna terapija- njezin je cilj produženje života, odnosno smanjenje simptoma bolesti. Nastoji se sprečiti potpuna ili delimična remisija bolesti (nestanak bolesti ili značajno smanjenje tumorske mase) i obično se primenjuje dok god postoji terapijski odgovor.

Najčešći hemoterapijski protokol:

  • CMF: Ciklofosfamid , metotreksat i 5-Fluorouracil. Ciklus se ponavlja svake tri nedelje. Postoji i klasični CMF protokol, koriste se kao adjuvantna terapija, te za metastatsku i recidivnu bolest.
  • FAC: Ciklofosfamid, doksorubicin i 5-fluorouracil. Ciklus se ponavlja svake tri nedelje. Koristi se kao adjuvantna terapija N+ i visoko rizičnog N- raka dojke, te u terapiji recidivne i metastatske bolesti.
  • FEC: Ciklofosfamid, epirubicin i 5-fluorouracil. Ciklus se ponavlja svake tri nedelje i koristi se kao adjuvantna terapija N+ bolesnika.
  • AC s paklitakselom: doksorubicin i ciklofosfamid. Ciklus se ponavlja svake tri nedelje od ukupno četiri ciklusa, nakon kojih sledi paklitaksel. Ciklus se ponavlja svake tri nedelje do ukupno četiri ciklusa i koristi se kao adjuvantna terapija kod visoko rizičnih N+ i ER- tumora.

Hormonsko lečenje i imunoterapija[uredi]

  • Antiestrogeni. Tamoksifen - palijativna terapija kod postmenopauzalnih bolesnica (raloksifen)
  • Inhibitori aromataze - terapija za uznapredovali rak dojke u postmenopauzalnih bolesnica kod progresije bolesti uz antiestrogen (anastrozol, Letrozol)
  • Progestini - palijativna terapija kod uznapredovalog raka dojke, najčešće nakon neuspele terapije tamoksifenom (magestrol acetat, medroksiprogesteron acetat).
  • Ciljana terapija. Kod nekih pacijentkinja kod kojih je indicirano, koristi se monoklonalno antitelo trastuzumab (herceptin).

Reference[uredi]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 „Breast Cancer Treatment (PDQ®)”. NCI. 23. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 5.2. ISBN 978-92-832-0429-9. 
  3. ^ „Klinefelter Syndrome”. Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development. 24. 5. 2007. Архивирано из оригинала на датум 27. 11. 2012. 
  4. 4,0 4,1 „SEER Stat Fact Sheets: Breast Cancer”. NCI. Архивирано из оригинала на датум 3. 7. 2014. Приступљено 18. 6. 2014. 
  5. 5,0 5,1 „Cancer Survival in England: Patients Diagnosed 2007–2011 and Followed up to 2012” (PDF). Office for National Statistics. 29. 10. 2013. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 29. 11. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  6. ^ GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577Слободан приступ. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  7. ^ GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  8. ^ „Breast Cancer”. NCI. јануар 1980. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  9. ^ Saunders, Christobel; Jassal, Sunil (2009). Breast cancer (1. изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. Chapter 13. ISBN 978-0-19-955869-8. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2015. 
  10. ^ Gøtzsche PC, Jørgensen KJ (4. 6. 2013). „Screening for breast cancer with mammography”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 6 (6): CD001877. PMID 23737396. doi:10.1002/14651858.CD001877.pub5. 
  11. ^ Nelson, HD; Tyne, K; Naik, A; Bougatsos, C; Chan, B; Nygren, P; Humphrey, L (новембар 2009). „Screening for Breast Cancer: Systematic Evidence Review Update for the US Preventive Services Task Force [Internet].”. PMID 20722173. 
  12. ^ Siu, Albert L. (12. 1. 2016). „Screening for Breast Cancer: U.S. Preventive Services Task Force Recommendation Statement”. Annals of Internal Medicine. 164 (4): 279—96. PMID 26757170. doi:10.7326/M15-2886. 
  13. ^ American College of Surgeons (септембар 2013), „Five Things Physicians and Patients Should Question”, Choosing Wisely: an initiative of the ABIM Foundation, American College of Surgeons, Архивирано из оригинала на датум 27. 10. 2013, Приступљено 2. 1. 2013 
  14. 14,0 14,1 14,2 14,3 „Breast Cancer Treatment (PDQ®)”. NCI. 26. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  15. 15,0 15,1 „World Cancer Report” (PDF). International Agency for Research on Cancer. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 7. 2011. Приступљено 26. 2. 2011. 
  16. 16,0 16,1 World Cancer Report 2014. World Health Organization. 2014. стр. Chapter 1.1. ISBN 978-92-832-0429-9. 
  17. ^ „Male Breast Cancer Treatment”. National Cancer Institute. 2014. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
  • Rak dojke на сајту DMOZ (на језику: енглески)
Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).