Pređi na sadržaj

Grozni

Koordinate: 43° 19′ 04″ S; 45° 41′ 51″ I / 43.31783° S; 45.69741° I / 43.31783; 45.69741
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili ruskog cara, pogledajte članak Ivan IV Grozni.
Grozni
rus. Гро́зный
čeč. Соьлжа-ГIала
Centar Groznog
Administrativni podaci
Država Rusija
Federalni okrugSevernokavkaski
RepublikaČečenija
Osnovan1818.
Status grada1869.
Stara imenaGroznaja, Džohar
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2010.271.596
Geografske karakteristike
Koordinate43° 19′ 04″ S; 45° 41′ 51″ I / 43.31783° S; 45.69741° I / 43.31783; 45.69741
Vremenska zonaUTC+4
Aps. visina130 m
Površina324,16[1] km2
Grozni na karti Rusije
Grozni
Grozni
Grozni na karti Rusije
Ostali podaci
Poštanski broj364000–364099
Pozivni broj+7 8712
OKATO kod96401
Veb-sajt
http://www.grozmer.ru/

Grozni (rus. Грозный; čeč. Соьлж-ГIала, Джовхар-ГIала) grad je u Rusiji i glavni grad Čečenije. Nalazi se u Severnom Kavkazu. Prema popisu stanovništva iz 2010. u gradu je živelo 271.596 stanovnika, a pre rata u Čečeniji oko 399.600.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Grozni je osnovan 1818. kao ruska tvrđava na reci Solži. Ime je odslikavalo negostoljubivo okruženje čečenskim gorštačkim hajducima. Prvo ime mesta je bilo „grozna tvrđava” (rus. крепость Грозная), a kako je oko tvrđave vremenom nastao grad, tako je 1870. ime promenjeno u Grozni. U ovoj tvrđavi su svojevremeno službovali kao vojnici Mihail Ljermontov i Lav Tolstoj.

Grozni je postao glavni grad novoosnovane Čečenske autonomne oblasti 1922.

Za vreme ratova u Čečeniji uništeno je oko 80% grada. Najžešće borbe su vođene od 1994. do 1996. (Prvi čečenski rat). Od januara 2000. Grozni je pod kontrolom organa Ruske Federacije (Drugi čečenski rat).

Poslednjih godina u Groznom traje veliki projekat obnove. Septembra 2006. je objavljeno da su u centru grada potpuno uklonjene posledice rata. Aerodrom Grozni ponovo je otvoren oktobra 2006.

Lokalni fudbalski klub Terek Grozni osvojio je 2004. pehar pobednika ruskog kupa i igrao u Kupu UEFA.

Kontroverze oko imena

[uredi | uredi izvor]

Čečenski separatisti zovu grad Džovkar Gala, Džokar ili Džohar (čečenski: Джовхар-ГІала) po prvom predsedniku separatističke Čečenske Republike Ičkerije Džoharu Dudajevu.

Decembra 2005. čečenski parlament se obratio vlastima Rusije sa molbom da promene ime Grozni u Ahmadkala. Ovaj zahtev je objašnjen željom da se zaboravi na tamne stranice čečenske istorije. Novo ime je trebalo da podseća na u atentatu ubijenog predsednika Ahmada Kadirova. Aktuelni premijer Čečenije Ramzan Kadirov (ujedno i sin poginulog Ahmada) odbio je ovaj predlog.

Stanovništvo

[uredi | uredi izvor]

Prema preliminarnim podacima sa popisa, u gradu je 2010. živelo 271.596 stanovnika, 60.876 (28,89%) više nego 2002.

Kretanje broja stanovnika
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
172.448242.068341.259375.326399.688210.720[2]271.573

Partnerski gradovi

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Generalьnый plan goroda Groznogo. Položeniя o territorialьnom planirovanii. t.2. 10. Osnovnыe tehniko-эkonomičeskie pokazateli generalьnogo plana goroda Groznogo. s.39.
  2. ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Grozni na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грозни&oldid=27905462”