Аерофони инструменти

С Википедије, слободне енциклопедије

Музички инструменти[1] су средства помоћу којих музичари стварају музику у живом извођењу. Најтачнија и најпрецизнија подела музичких инструмената,[2] зависно од грађе и начина добијања тона и звука, је на следеће музичке инструменте[3]:

1. Мембранофоне или опнозвучне инструменте
2. Идиофоне инструменте
3. Кордофоне, хордофоне или жичане инструменте
4. Аерофоне инструменте
5. Електрофоне, етерофоне или електронске инструменте

Аерофони инструменти[уреди | уреди извор]

Кларинет је такође аерофони инструмент.

Аерофони инструменти (итал. strumenti aerofoni, енгл. aerophonic instruments, франц. instruments aérophones, нем. aerophone Instrumente)[4] - су музички инструменати код којих се звук добија струјањем ваздушног стуба (од гр. αερο ваздух и φονος звук) најчешће кроз цев инструмента, и то дувањем ваздуха из:

  1. уста и плућа свирача,
  2. меха или мешине инструмента.

Сматра се да су аерофони инструменти најстарији[5] и најмногобројнији инструменти на свету.[2]

У аерофоне инструменте спадају сви дувачки инструменти,[6] оргуље, хармоника, усна хармоника и гајде.

Како се ствара тон код аерофоних инструмената[уреди | уреди извор]

Према начину стварања тона, аерофоне инструменте делимо у 5 група. Тон на аерофоним инструментима се ствара:

  1. Усником (левкастим наусником) – то су лимени дувачки инструменти (труба, бах труба, бас труба, хорна, тромбон, туба, бас туба, контрабас туба).
  2. Преламањем ваздушног стуба у цеви инструмента (фрула, флаута, блок-флаута, окарина, панова фрула).
  3. Вибрацијом језичка од трске на уснику (кларинет, басетхорн, бас-кларинет, саксофон, тарагот).[1]
  4. Вибрацијом двоструког језичка од трске (зурла, сопиле, обоа, обоа д’а море, енглески рог, хеклфон, фагот, контра-фагот).
  5. Вибрацијом језичка и меха (оргуље, хармоника, бандонеон).

Приказ аерофоних инструмената[уреди | уреди извор]

Прикажимо само неке аерофоне инструменате:

Референце[уреди | уреди извор]