Антонов Ан-22

Ан-22 «Антеј»

Ан-70 рег-озн. RA-09309 на аеродрому „Жуковски" Москва 15. августа 2009. године
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Уведен у употребу	јануара 1967.
Статус	активан
Број примерака	67
Дужина	57,
Размах крила	64,40
Висина	12,53
Површина крила	345
Празан	118 727
Макс. маса при узлетању	225 000 kg
Турбо-елисни мотор	4 × Кузњецов НК-12МА
ТЕМ снага	11 227 kW
Брзина крстарења	560 km/h
Макс. брзина на Hопт	650 km/h
Долет	8500 km
Плафон лета	9000 m

Совјетска поштанска марка из 1965.

Антонов Ан-22 Антеј (рус. Антонов Ан 22 Антей) је четверомоторни турбоелисни тешки транспортни авион, носивости до 60 тона. Конструисан је у Авијацијском научно-техничком комплексу „Антонов“ у Кијеву. Њамењен је да преноси тешке терете великих габарита, оклопне десантне јединице и трупе у Совјетском ратном ваздухопловству, а може да се користи и у цивилне сврхе. То је први совјетски широкотрупни авион и највећи турбоелисни авион на свету.

Светску премијеру имао је на аеромитингу у Ле Буржеу већ 15. јуна 1965. године.

Историја и развој

У касним 1950-им, Совјетски Савез тражи велики војни транспортни авион за допуну лакшим Антонов Ан-8 и Антонов Ан-12. Крајем 1960. године, покренут је оригинални пројекат, познат као АН-20. То је четворомоторни висококрилац, уједно и први широкотрупни авион на свету.

Први прототип Ан-22, на слици је 1991. године на Гостомељ аеродрому

Прототип, сада већ означен Ан-22, је показан 18. августа 1964. године, а први лет „Антеја“ је изведен 27. фебруара 1965. Био је предвиђен за војни транспорт, с могућношћу превоза свих врста тенкова и ракета у совјетском наоружању. Поставио је неколико, пажње вредних, светских рекорда признатих од Међународне ваздухопловне федерације. Прототип је добио име Антеј (Антеус) и после четири месеца од првог теста летења, приказан је у јуну 1965. на аеромитингу у Паризу. Сви ваздухоплови изграђени су у Ташкентској фабрици авиона, а прва војна испорука је била ваздушном крилу авиобази Иваново 1969. године.

Пилотска кабина Ан-22

Авион је пројектован као стратешки транспортер, дизајниран специјално да се прошири Совјетски десантни потенцијал. (да лети са тадашњим новим БМД-1 десантним оклопним возилима). Ан-22 у складиште може да прими четири БМД-1, у односу на само један у Ан-12.

Теретна кабина Ан-22

Овај велики теретни авион има распон крила од 64,40 m, дужину 57,8 m, опремљен је с четири турбо-елисна мотора Кузњецов од по 11 185 kW (15 000 КС) с двоструким елисама што му је омогућавало постизање максималне брзине од 740 km/h и долет од око 5 000 km, носивост око 80 тона.

Такође има способност полетања са неприпремљених, неасфалтираних, и кратких писта. Ово се постиже четири пара контра-ротирајући елиса, сличних онима на Туполев Ту-114. Мотори генеришу значајан потисак, и производе узгон над крилима и на великим дуплим прорезима на закрилцима. Стајни трап је ојачан за грубе подлоге, у раним верзијама притисак пнеуматика може се променити у лету за оптимално слетање, иако је та функција је уклоњена у каснијим моделима.

Контраротирајући турбоелисни мотор Кузњецов НК-12МА на аеромитингу МАКС поред Москве, 2009. године

Ан-22 прати традиционални дизајн са високо монтираним крилима изнад трупа. Располаже великим теретним простором, димензије 33 m дужине и корисне запремине 639 m³. Предни део трупа, кабина је у потпуности под притиском и обезбеђује простор за 5 до 8 посаде и до 28 путника, али је терет простор је под притиском само 0,245 бара. Ово омогућава да се задња теретна врата отворе током лета, за искрцавање десанта. Као и Ан-12, авион има кружни попречни пресек трупа.

Два вертикална стабилизатора на репу авиона и рампа теретног простора за искрцавање технике 1967. године

Ан-22 има општи изглед проширене верзије раније Ан-12, осим што је опремљен дуплим репним стабилизатором. Ово даје боље перформансе и смањује висинско ограничење за хангаре. Такође треба споменути велики учинак смањења притиска масе на врху сваког репа.

Варијанте

Стаклени нос Ан-22, музеј авијације Моњино

• Ан-20 - први прототип

Три оригинална су прототипови изграђене у Антоновој фабрици у Кијеву, са стакленим носом.

Три Ан-22 у аеромузеју Мигалово поред Твери

• Ан-22

Почетна производња варијанта са спољним системом старта мотора, 37 је направљено у Ташкенту.

Ан-22А Руског ратног ваздухопловства

• Ан-22А

Побољшана варијанта са способносћу сопственог старта мотора, модификован електрични систем, ажурирани су радио и навигацију опрема. 28 их је произведено у Ташкенту.

Три вертикална стабилизатора Ан-22ПЗ рег. бр. UR-64459

• Ан-22ПЗ

Конверзија два АН-22с да носе крила секције трупа авиона или крила Антонов Ан-124 или Антонов Ан-225 напољу изнад трупа. Опремљен је са трећим вертикалним стабилизатором.

Ан-22 «амфибија»

Неколико других Ан-22 варијанти су пројектовани и изграђени у АНТК Антонов, али никада нису ушли у серијску производњу. Пре свега амфибијски, као балистичка ракетна платформа. Затим са нуклеарним реактором, са шириким трупом пречника 9,6 m и Ан-122 носивости 120 тона.

Предложена је и верзија цивилног путничког авиона, са две палубе, способна за седење 724 путника, али није изграђена. (Поређења ради, типичан Боинг 747 може носити 400-500 путника.)

Литература

• Stroud, John (1968). Soviet Transport Aircraft since 1945. London: Putnam. ISBN 978-0-370-00126-5. 
• Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)