Владан Гајовић
| Владан Гајовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. фебруар 1960. |
| Место рођења | Никшић, ФНРЈ |
| Рад | |
| Битна улога | Бележница професора Мишковића — агент Живота Стижу долари — рецепционер Сиви камион црвене боје — Крцо Крај династије Обреновић — Никола Луњевица |
| Веза до IMDb-а | |
Владан Гајовић (Никшић, 14. фебруар 1960) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Владан Гајовић је рођен у Никшићу, 14. фебруара 1960. године. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Стални је члан Народног позоришта од 1. септембра 1985. године.[1]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
Добитник је следећих награда и признања:[1]
- Глумац вечери у Крушевцу 1996. године.
- Прва награда на фестивалу Позориште једног глумца у Никшићу 1998 и 2000. године.
- Златни ћуран 2000. године.
- Годишња награда Народног позоришта 2005. године.
- Награда Раша Плаовић 2005. године.
- Глумац вечери на Фестивалу Миливоје Живановић у Пожаревцу 2005. године.
- Глумац вечери на Нушићевим данима у Смедереву 2010. године.
Филмографија[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1980-е | |||
| 1989. | Силе у ваздуху | Младић | |
| 1990-е | |||
| 1990. | Народни посланик | Младен | |
| 1991. | Кућа за рушење | Јеленин муж | |
| 1991. | Бољи живот | Поштар | |
| 1993. | Рај | Капетанов помоћник | |
| 1993. | Електра | Егист | |
| 1993. | Срећни људи | Соњин дечко | |
| 1994. | Вечита славина | Љуба | |
| 1995. | Знакови | ||
| 1995. | Све ће то народ позлатити | Благојев син | |
| 1995. | Крај династије Обреновић | Драгин брат Никола Луњевица | |
| 1996. | Горе-Доле | ||
| 1998. | Не мирише више цвеће | Груја | |
| 1998. | Зла жена | Стеван | |
| 1999. | Код мале сирене | ||
| 2000-е | |||
| 2002. | Хотел са 7 звездица | Лабуд | |
| 2004. | О штетности дувана | ||
| 2004. | Трагом Карађорђа | Буљубаша Живан | |
| 2004. | Стижу долари | Рецепционер | |
| 2004. | Сиви камион црвене боје | Крцо | |
| 2006. | Синовци | Вукашин | |
| 2007. | Принц од папира | Полицајац | |
| 2008. | Последња аудијенција | Министар Јеврем Андоновић | |
| 2009. | Рањени орао | Томов пријатељ | |
| 2008−2009. | Горки плодови | Зоран | |
| 2009. | Кад на врби роди грожђе | Жељо | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Бела лађа | ||
| 2011−2012. | Цват липе на Балкану | Петко | |
| 2020-е | |||
| 2021−2022. | Камионџије д. о. о. | пијанац Раша | |
| 2021. | Александар од Југославије | војвода Петар Бојовић | |
| 2021. | Бележница професора Мишковића | Агент Живота | |
| 2021–2022. | Бранилац (серија) | Драган Јовановић / Ђуро | |
| 2021. | Феликс | Миле Ливада | |
| 2022. | Убице мог оца | Миле Јаковљевић | |
| 2023. | Кошаре | ||
| 2023. | Пад | професор глуме | |
| 2023. | Вера | немачки генерал Паул Бадер | |
| 2023. | Сети ме се | ||
| 2024. | Руски конзул | ||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Гајовић Владан”. narodnopozoriste.rs. Приступљено 21. 8. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Владан Гајовић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Владан Гајовић - порт. рс
