Тихомир Арсић
| Тихомир Арсић | |
|---|---|
Тихомир Арсић на Филмским сусретима у Нишу, 1984. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Тихомир Арсић |
| Надимак | Тика |
| Датум рођења | 21. јул 1957. |
| Место рођења | Земун, НР Србија, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 7. децембар 2020. (63 год.)[1] |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Универзитет | Факултет драмских уметности у Београду |
| Занимање | глумац продуцент |
| Супружник | Биљана Крстић (1983—2003) Јелена Ћосић (2011—2020)[2] |
| Деца | 4[2] |
| Рад | |
| Активни период | 1975—2020. |
| Битне улоге | Синови — дечак са шеширом Дечко који обећава — инспектор Вук Караџић — Бранко Радичевић Балкан експрес 2 — Буда Бој на Косову — Лазар Мусић Лов у мутном — Веља |
| Веза до IMDb-а | |
Тихомир Арсић (Земун, 21. јул 1957 — Београд, 7. децембар 2020) био је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и продуцент.[2][3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Током каријере одиграо је бројне позоришне и филмске улоге. Од 1984. године је члан Народног позоришта где је играо представе Рат и мир, Ромео и Јулија, Црвени шал, Коштана и друге. Добитник је две велике награде — „Златни витез“ и награда „Раша Плаовић“. Након тога се повукао из позоришта, а на филму се појављивао тек повремено.[2]
На великом платну се први пут појавио 1975. у филму Синови. Велику популарност стекао је 80-их година, када су годишње излазила по три филма у којима игра једну од главних улога. У периоду од 1981. године и филма Дечко који обећава до 1989. и Боја на Косову, Арсић је глумио у 22 филма, једној серији и једном ТВ филму.[2]
Деведесетих година Арсић се први пут повукао из света глуме. Снимио је неколико филмова: Солунци говоре, Девојка с лампом, Удри јаче манијаче, Покондирена тиква, те серију Театар у Срба. Окушао се и као продуцент у филму Условна слобода из 2006. Поново је био продуцент, овог пута у серији Шесто чуло. Међутим, због неспоразума, серија је угашена након шест епизода. Касније је тумачио начелника у филму Ма није он такав из 2010, као и владику Николаја Велимировића у Стојте галије царске.[2] Учествовао је 2010. у првој сезони ријалити-шоуа Парови.
Телевизијска публика имала је прилику да га види у улози Барона у другој сезони популарне серије Убице мог оца. Током 2018. глумио је у серији Шифра Деспот, те филмове Заспанка за војнике и Краљ Петар Први у славу Србије.[2]
Арсић је био члан Демократске странке Србије до 2008, а исте године придружио се новооснованој Српској напредној странци. Био је саветник за културу премијера Александра Вучића. Био је члан председништва странке, а од 2018. специјални саветник у Министарству културе.[2]
Преминуо је 7. децембра 2020. године од последица рака панкреаса, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[4][5]
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970-е | |||
| 1975. | Синови | Дечак са шеширом | |
| 1980-е | |||
| 1981. | Дечко који обећава | инспектор | |
| 1981. | Лов у мутном | Веља | |
| 1981. | Смрт пуковника Кузмановића | Миша Алимпић, друг Шашин | |
| 1981—1982. | Приче преко пуне линије | Будимир „Боб” | |
| 1982. | Руски Уметнички експеримент | ||
| 1982. | Бунар | ||
| 1983. | Игмански марш | Чајка | |
| 1983. | Велики транспорт | Јоцика | |
| 1984. | Како се калио народ Горњег Јауковца | Тића | |
| 1984. | Супермаркет | ||
| 1984. | Не тако давно | ||
| 1984. | О покојнику све најлепше | Тића Лукић | |
| 1984. | Пејзажи у магли | Иван | |
| 1985. | Генеза | ||
| 1986. | Вештица | Поштански кочијаш | |
| 1987. | Лагер Ниш | Стеван | |
| 1987. | Waitapu | Слободан | |
| 1987. | Под рушевинама | ||
| 1988. | Сокол га није волио | Циганин | |
| 1988. | Вук Караџић | Бранко Радичевић | |
| 1988. | Смрт годишњег доба | Давид | |
| 1988. | Балкан експрес 2 | Буда | |
| 1989. | Бој на Косову | Лазар Мусић | |
| 1989. | Балкан експрес 2 (серија) | Буда Баба | |
| 1990-е | |||
| 1990. | Солунци говоре | ||
| 1990. | Покојник | Љубомир Протић | |
| 1992. | Девојка с лампом | поручник Гаврило | |
| 1995. | Удри јаче манијаче | ||
| 1993—1995. | Театар у Срба | ||
| 1997. | Покондирена тиква | Светозар Ружичић | |
| 2000.-те | |||
| 2004. | Трагом Карађорђа | Младен Миловановић | |
| 2006. | Условна слобода | Тодор | |
| 2006. | Оптимисти | Пиповић | |
| 2007. | С. О. С. - Спасите наше душе | ||
| 2008. | Милош Бранковић | Цаги | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Шесто чуло | инспектор Арсеније Пашић | |
| 2010. | Ма није он такав | начелник | |
| 2010—2011. | Парови | себе | |
| 2014. | Стојте галије царске | владика Николај Велимировић | |
| 2017. | Убице мог оца | Барон | |
| 2018. | Шифра Деспот | Роксандић | |
| 2018. | Заспанка за војнике | Радојков отац | |
| 2018. | Ургентни центар | Арсићев отац | |
| 2019. | Краљ Петар Први (серија) | Прота Милан Ђурић | |
Улоге у позоришту (избор)
[уреди | уреди извор]Народно позориште у Београду
[уреди | уреди извор]- Рат и мир – Кнез Анатол Курагин
- Ромео и Јулија – Ромео
- Црвени шал – Марко
- Коштана – Стојан
- Убиство у кафани Дарданели – Коста
- Сеоба Србаља – Белуш
- Развојни пут Боре Шнајдера – Витомир Камбасковић, Шпира Клонфер
- Идиот – Рогожин Партен Семјонович
- Тројанке – Менелај
- Мамац – Приповедач
- Сан летње ноћи – Тезеј
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Преминуо глумац Тихомир Арсић”. Radio televizija Srbije. 7. 12. 2020. Приступљено 7. 12. 2020.
- ^ а б в г д ђ е ж „Tihomir Arsić - Biografija”. Biografija.org. 4. 12. 2018. Приступљено 13. 4. 2020.
- ^ „Тихомир Арсић”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 13. 03. 2014. г. Приступљено 13. 4. 2020.
- ^ „Tihomir Arsić: "Crne prognoze za nas besmrtne ne važe"”. Б92. 7. 12. 2020.
- ^ „Tihomir Arsić ispraćen uz "Tamo daleko"”. Б92. 12. 12. 2020. Приступљено 12. 12. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Тихомир Арсић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Тихомир Арсић Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. март 2014) на сајту Народног позоришта
- Тихомир Арсић на сајту Biografija.org
- „Niko nije primetio da me nema”. NOVOSTI (на језику: српски). 5. 8. 2017.
- Голубовић-Требјешанин, Борка (7. 12. 2020). „Одлазак Тихомира Арсића”. Politika Online.
- „Тихомир Станић: Мешали су Тику Арсића и мене, а ми смо то користили”. Radio televizija Srbije. 7. 12. 2020.
- Александар Мандић: Nomen non omen („Политика”, 16. децембар 2021)