Пређи на садржај

Тихомир Арсић

С Википедије, слободне енциклопедије
Тихомир Арсић
Тихомир Арсић на Филмским сусретима у Нишу, 1984. године
Лични подаци
Пуно имеТихомир Арсић
НадимакТика
Датум рођења(1957-07-21)21. јул 1957.
Место рођењаЗемун, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти7. децембар 2020.(2020-12-07) (63 год.)[1]
Место смртиБеоград, Србија
УниверзитетФакултет драмских уметности у Београду
Занимањеглумац
продуцент
СупружникБиљана Крстић (1983—2003)
Јелена Ћосић (2011—2020)[2]
Деца4[2]
Рад
Активни период1975—2020.
Битне улогеСинови — дечак са шеширом
Дечко који обећава — инспектор
Вук Караџић — Бранко Радичевић
Балкан експрес 2 — Буда
Бој на Косову — Лазар Мусић
Лов у мутном — Веља
Веза до IMDb-а

Тихомир Арсић (Земун, 21. јул 1957 — Београд, 7. децембар 2020) био је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и продуцент.[2][3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Током каријере одиграо је бројне позоришне и филмске улоге. Од 1984. године је члан Народног позоришта где је играо представе Рат и мир, Ромео и Јулија, Црвени шал, Коштана и друге. Добитник је две велике награде — „Златни витез“ и награда „Раша Плаовић“. Након тога се повукао из позоришта, а на филму се појављивао тек повремено.[2]

На великом платну се први пут појавио 1975. у филму Синови. Велику популарност стекао је 80-их година, када су годишње излазила по три филма у којима игра једну од главних улога. У периоду од 1981. године и филма Дечко који обећава до 1989. и Боја на Косову, Арсић је глумио у 22 филма, једној серији и једном ТВ филму.[2]

Деведесетих година Арсић се први пут повукао из света глуме. Снимио је неколико филмова: Солунци говоре, Девојка с лампом, Удри јаче манијаче, Покондирена тиква, те серију Театар у Срба. Окушао се и као продуцент у филму Условна слобода из 2006. Поново је био продуцент, овог пута у серији Шесто чуло. Међутим, због неспоразума, серија је угашена након шест епизода. Касније је тумачио начелника у филму Ма није он такав из 2010, као и владику Николаја Велимировића у Стојте галије царске.[2] Учествовао је 2010. у првој сезони ријалити-шоуа Парови.

Телевизијска публика имала је прилику да га види у улози Барона у другој сезони популарне серије Убице мог оца. Током 2018. глумио је у серији Шифра Деспот, те филмове Заспанка за војнике и Краљ Петар Први у славу Србије.[2]

Арсић је био члан Демократске странке Србије до 2008, а исте године придружио се новооснованој Српској напредној странци. Био је саветник за културу премијера Александра Вучића. Био је члан председништва странке, а од 2018. специјални саветник у Министарству културе.[2]

Преминуо је 7. децембра 2020. године од последица рака панкреаса, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[4][5]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1970-е
1975. Синови Дечак са шеширом
1980-е
1981. Дечко који обећава инспектор
1981. Лов у мутном Веља
1981. Смрт пуковника Кузмановића Миша Алимпић, друг Шашин
1981—1982. Приче преко пуне линије Будимир „Боб”
1982. Руски Уметнички експеримент
1982. Бунар
1983. Игмански марш Чајка
1983. Велики транспорт Јоцика
1984. Како се калио народ Горњег Јауковца Тића
1984. Супермаркет
1984. Не тако давно
1984. О покојнику све најлепше Тића Лукић
1984. Пејзажи у магли Иван
1985. Генеза
1986. Вештица Поштански кочијаш
1987. Лагер Ниш Стеван
1987. Waitapu Слободан
1987. Под рушевинама
1988. Сокол га није волио Циганин
1988. Вук Караџић Бранко Радичевић
1988. Смрт годишњег доба Давид
1988. Балкан експрес 2 Буда
1989. Бој на Косову Лазар Мусић
1989. Балкан експрес 2 (серија) Буда Баба
1990-е
1990. Солунци говоре
1990. Покојник Љубомир Протић
1992. Девојка с лампом поручник Гаврило
1995. Удри јаче манијаче
1993—1995. Театар у Срба
1997. Покондирена тиква Светозар Ружичић
2000.-те
2004. Трагом Карађорђа Младен Миловановић
2006. Условна слобода Тодор
2006. Оптимисти Пиповић
2007. С. О. С. - Спасите наше душе
2008. Милош Бранковић Цаги
2010-е
2010. Шесто чуло инспектор Арсеније Пашић
2010. Ма није он такав начелник
2010—2011. Парови себе
2014. Стојте галије царске владика Николај Велимировић
2017. Убице мог оца Барон
2018. Шифра Деспот Роксандић
2018. Заспанка за војнике Радојков отац
2018. Ургентни центар Арсићев отац
2019. Краљ Петар Први (серија) Прота Милан Ђурић

Улоге у позоришту (избор)

[уреди | уреди извор]

Народно позориште у Београду

[уреди | уреди извор]
  • Рат и мир – Кнез Анатол Курагин
  • Ромео и Јулија – Ромео
  • Црвени шал – Марко
  • Коштана – Стојан
  • Убиство у кафани Дарданели – Коста
  • Сеоба Србаља – Белуш
  • Развојни пут Боре Шнајдера – Витомир Камбасковић, Шпира Клонфер
  • Идиот – Рогожин Партен Семјонович
  • Тројанке – Менелај
  • Мамац – Приповедач
  • Сан летње ноћи – Тезеј

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Преминуо глумац Тихомир Арсић”. Radio televizija Srbije. 7. 12. 2020. Приступљено 7. 12. 2020. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „Tihomir Arsić - Biografija”. Biografija.org. 4. 12. 2018. Приступљено 13. 4. 2020. 
  3. ^ „Тихомир Арсић”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 13. 03. 2014. г. Приступљено 13. 4. 2020. 
  4. ^ „Tihomir Arsić: "Crne prognoze za nas besmrtne ne važe"”. Б92. 7. 12. 2020. 
  5. ^ „Tihomir Arsić ispraćen uz "Tamo daleko"”. Б92. 12. 12. 2020. Приступљено 12. 12. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Тихомир Арсић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тихомир_Арсић&oldid=30562508”