Пређи на садржај

Демократска партија Косова

С Википедије, слободне енциклопедије
Демократска партија Косова
Partia Demokratike e Kosovës
СкраћеницаДПК/PDK
ПредседникМемли Краснићи
ОснивачХашим Тачи
Основана10. октобар 1999.; пре 25 година (1999-10-10)
СедиштеПриштина
Идеологија
Политичка позицијадесни центар[6] до деснице[2][7]
до око 2013:
леви центар[8]
Европско чланствоСавез конзервативаца и реформиста у Европи[9]
Међународно чланствоЛиберална мрежа југоисточне Европе[10]
Бојенебеско плава
Скупштина
18 / 120
Председници општина
10 / 38
Скупштине општина
206 / 994
Застава странке
Застава Демократске партије Косова
Веб-сајт
www.pdk.info

Демократска партија Косова (алб. Partia Demokratike e Kosovës; скраћено ДПК/PDK) је једна од три највеће политичке странке у Републици Косово,[а] поред свог дугогодишњег ривала Демократског савеза Косова, као и Самоопредељења.

Првобитно је била социјалдемократска странка која је настала од демилитаризоване терористичке Ослободилачке војске Косова након рата на Косову и Метохији, а већина руководства се залагала за албански национализам и раније била део Народног покрета Косова. Међутим, током конгреса у јануару 2013. позиционирала се као странка десног центра, а од тада се сматра конзервативном.

На њеном челу је Мемли Краснићи, бивши потпредседник Скупштине Републике Косово. Први премијер Косова после рата, Бајрам Реџепи, такође је члан Демократске партије Косова.

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Посланици Рустем Мустафа и Љатиф Гаши поднели су оставке 2015. године након што су добили потврђену казну за ратне злочине током рата на Косову и Метохији.[11] У априлу 2016. посланик ДПК Азем Сиља је тражен за хапшење у вези са великом криминалном групом која је присвојила друштвену имовину која се налази у предграђу Приштине у вредности од 30 милиона евра.[12]

Седам од десет председника општина који су чланови ДПК осумњичено је, оптужено или осуђено за злоупотребу службеног положаја и друге криминалне активности. Сами Љуштаку из Србице осуђен је на 12 година затвора за ратне злочине, док се против њега такође води истрага за случај корупције. Кандидовао се за реизборе за председника опшрине и обавља функцију из затвора. Неџат Демаку из Глоговаца осуђен је на годину дана и води се истрага о још једном случају у вези њега. Салим Јенузи из општине Драгаш је оптужен, али проглашен невиним. Бајрам Муљаку из Вучитрна и Бегзад Синани из Косовске Каменице су под истрагом, али нису оптужени. Синани је поново био под истрагом због наводног незаконитог лова. Бивши председник општине Липљан Шукри Буја осуђен је на условну казну затвора од четири месеца због непријављивања имовине Агенцији за борбу против корупције, док је председник општине Витина Неџмедин Арифи на 18 месеци условне казне затвора због злоупотребе службеног положаја.[13]

Џабир Жарку из Качаника осуђен је на три године затвора због претњи у вези са случајем приватизације и нелегалног поседовања ватреног оружја због чега је био приморан да поднесе оставку, али је успео да побегне у Шведску где и данас живи.[14] Рамадан Муја из Призрена осуђен је првостепеним судом. Случај је враћен на поновно суђење, а Муја се кандидовао и освојио други мандат председника општине Призрен.[15] Бивши председник општине Урошевац Бајруш Џемајли почео је да служи двогодишњу казну 2014. након што је осуђен за убиство особе у саобраћајној несрећи 2009. године.[16] Тужилаштво је такође водило истрагу против бившег председника општине Гњилане Ћемала Мустафе због тендера за путеве, али није подигло оптужницу. Сокољ Башота из Клине био је под истрагом због злоупотребе службеног положаја 2016. године.[13]

Године 2000. брат вође ДПК Хашима Тачија, Гани Тачи, пронађен је током рације у Приштини са милион немачких марака (500.000 евра) у готовини. Порекло новца било је непознато.[17]

Бивши министар унутрашњих послова Бајрам Реџепи био је на функцији када је проневерено око 1,5 милиона евра, а случај је везан за израду пасоша једног аустријског предузећа. Касније их је око 200.000 откривено код шофера Кадрија Веселија.[18] Шеф парламентарне групе ДПК Адем Грабовци умешан је у скандал Пронто, цурење аудио-снимака истраге ЕУЛЕКС-а, у којој Грабовци, Хашим Тачи и Вљора Читаку разговарају о запошљавању стрица Грабовција, Цурија Ђоција. Убрзо након тога, Ђоци је именован за директора Универзитетског клиничког центра у Приштини. У другом скандалу Грабовцијеви синови претукли су неколико полицајаца. Они су осуђени на казну затвора од шест месеци која је претворена у новчану казну од по 3.000 евра.[19]

Председници ДПК

[уреди | уреди извор]
# Председник Портрет Рођење—смрт Почетак мандата Завршетак мандата Време на функцији
1. Хашим Тачи 1968— 27. октобар 1999. 26. фебруар 2016. 16 година, 122 дана
2. Кадри Весели 1967— 9. март 2016. 5. новембар 2020. 4 године, 241 дан
в. д. Енвер Хоџај 1969— 5. новембар 2020. 3. јул 2021. 240 дана
3. Мемли Краснићи 1980— 3. јул 2021. данас 3 године, 137 дана

Резултати на изборима

[уреди | уреди извор]
Година Гласови % Мандати Мандати
заАлбанце 		Место +/– Коалиција Влада Вођа
2001. 202.622 25,7%
26 / 120
26 / 100
 2. Раст 26 — коалиција Хашим Тачи
2004. 199.112 28,3%
30 / 120
30 / 100
 Стагнација 2. Раст 4 — опозиција
2007. 196.207 34,3%
37 / 120
37 / 100
 Раст 1. Раст 7 — коалиција
2010. 224.339 32,1%
34 / 120
34 / 100
 Стагнација 1. Пад 3 — коалиција
2014. 222.181 30,4%
37 / 120
37 / 100
 Стагнација 1. Раст 3 — коалиција
2017. 245.646 2,7%
23 / 120
23 / 100
 Пад 3. Пад 14 ПАНА коалиција Кадри Весели
2019. 178.637 21,2%
24 / 120
24 / 100
 Стагнација 3. Раст 1 — коалиција
2021. 148.285 17,0%
18 / 120
18 / 100
 Раст 2. Пад 5 — опозиција Енвер Хоџај

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Korhonen, Jani (3. 10. 2019). „Kosovan Elections: Fractured Alliances Cast Long Political Shadows”. Europe Elects. 
  2. ^ а б в Zulfaj, Jeton; Mulliqi, Brikena; Shala, Mentor; Tahiri, Petrit (15. 4. 2008). Political Parties in Kosova – Profile and Ideology (PDF). Çelnaja. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 14. 08. 2022. 
  3. ^ Greater Albania - bogeyman or a pipe dream?, Deutsche Welle, 2017-05-04 (in English)
  4. ^ Nordsieck, Wolfram (2014). „Kosovo”. Parties and Elections in Europe. Архивирано из оригинала 17. 1. 2013. г. 
  5. ^ Nordsieck, Wolfram (2014). „Kosovo”. Parties and Elections in Europe. Архивирано из оригинала 28. 9. 2014. г. 
  6. ^ „Kosovo centre-right coalition on course to win parliamentary vote”. reuters.com. Reuters. 11. 6. 2017. 
  7. ^ „Kosovo | European Election Watch”. Center for Strategic and International Studies. 2019. 
  8. ^ Hoare, Liam (20. 2. 2013). „Why Kosovo Still Matters”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The Atlantic. 
  9. ^ „About”. 
  10. ^ „PDK anëtarësohet në rrjetin e Partive Liberale të Evropës Juglindore”. Raporto Korrupsionin! KALLXO.com (на језику: енглески). 2022-05-14. Приступљено 2022-05-15. 
  11. ^ „Edhe Rrustem Mustafa dorëzon mandatin e deputetit”. Telegrafi.com. Архивирано из оригинала 3. 2. 2016. г. Приступљено 7. 2. 2016. 
  12. ^ „Police raids the home of former KLA leader and MP Azem Syla”. Prishtina Insight. BIRN Kosovo. 27. 4. 2016. Приступљено 28. 4. 2016. 
  13. ^ а б „Pak nga kryetarët e komunave që udhëhiqen nga PDK-ja nuk e shkelën ligjin”. KOHAnet. KOHA. 5. 2. 2016. Приступљено 7. 2. 2016. 
  14. ^ „Përpëlitjet e Xhabirit”. Gazeta Express. MediaWorks. 19. 10. 2012. Архивирано из оригинала 8. 2. 2016. г. Приступљено 7. 2. 2016. 
  15. ^ Kryeziu, Petrit (24. 12. 2015). „Supremja Kthen në Apel Vendimin për Ramadan Mujën”. Kallxo. BIRN. Приступљено 7. 2. 2016. 
  16. ^ „Bajrush Xhemajli shkon në vuajtje të dënimit me burg”. Telegrafi.com. 17. 11. 2014. Архивирано из оригинала 8. 2. 2016. г. Приступљено 7. 2. 2016. 
  17. ^ Mappes-Niediek, Norbert (29. 11. 2001). „Wundersamer Waschsalon”. Die Ziet (49/2001). Приступљено 7. 2. 2016. 
  18. ^ Wölfl, Adelheid (14. 1. 2013). „Neuer Anlauf für Kosovo-Pässe”. Der Standard. Приступљено 7. 2. 2016. 
  19. ^ „Dënohen djemtë e Adem Grabovcit”. Telegrafi.com. 18. 5. 2015. Архивирано из оригинала 8. 2. 2016. г. Приступљено 7. 2. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Демократска_партија_Косова&oldid=28421198”