Добричево
Добричево | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобанатски |
Општина | Бела Црква |
Становништво | |
— 2011. | 199 |
— густина | 11,9/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 59′ 22″ С; 21° 21′ 20″ И / 44.98952° С; 21.35554° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 81 m |
Површина | 16,6 km2 |
Остали подаци | |
Позивни број | 013 |
Регистарска ознака | VŠ |
Добричево је насеље у Србији, у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу и спада у групу карашких насеља и има веома неповољан положај у односу на остатак насеља белоцркванске општине. Положај му је периферан и налази се на контакту са насељима у суседној Румунији. Слабо је повезано са околним насељима, јер постоји само једна линија из правца Вршца према Белој Цркви.
Према попису из 2011. било је 199 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Добричево је релативно младо насеље. Први пут се помиње око 1825. године, под називом Udvarsállás a од 1922. године Добричево.
Добричево је двадесетих година основала управу грофовског имања Бисинген у Жаму који су населили (1827) 265 римокатоличких колониста, који су ову колонију већ идуће године напустили. Место је дефинитивно било насељено римокатоличким Мађарима, којих је 1835. било 360-оро. 1838. године повећао се њихов број на 480-оро, али је 1848. спао на 359-оро.
1846. године изузета је ова нова насеобина из оравичког среза и припојена јамском срезу. Од 25. марта до 19. августа 1848. постојало је овде месно капеланство. Око 20. јуна 1848. из села је отишло 150 људи у Белу Цркву за појачање мађарске посаде. Зато је 16. септембра уништено пожаром од српских војних јединица врачевгајског логора. 1854. године било је 337 становника, а површина катастралне општине била је 2955 ланаца, узевши ту и некадашњи алодиални посед од 270 ланаца. Удварсалашу је била тада испостава белоцркванске парохије.
Током 1861. године подигнута је садашња црква, а 1865. било је 110 малопоседника и 1 великопоседник.
Бројно стање становништва последњих деценија: 1869. било је 425 становника, 1880. 472 становника (највише бројно стање насеобине), 1890. 464 становника, 1900. 468 становника и 1910. 462 становника.
1891. године подигнута је жељезничка станица. Након Првог светског рата 1918. ушла је српска војска у насеобину, која је 1919. припојена вршачком срезу торонталне-тамишке жупаније.
1921. године пописано је 305 становника (од којих се састојало: 50 Чеха, 26 Румуна, по један Словак, Италијан и 227 Мађара од којих је било 19 православаца, 281 католик, 1 гркокатолик и 4 евангелика).
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Добричево живи 189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (40,7 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90 (попис 2002).
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 2 | 2 | ||
75—79 | 3 | 8 | ||
70—74 | 0 | 5 | ||
65—69 | 7 | 7 | ||
60—64 | 10 | 5 | ||
55—59 | 8 | 10 | ||
50—54 | 13 | 14 | ||
45—49 | 10 | 14 | ||
40—44 | 6 | 7 | ||
35—39 | 8 | 6 | ||
30—34 | 8 | 5 | ||
25—29 | 12 | 6 | ||
20—24 | 2 | 4 | ||
15—19 | 7 | 7 | ||
10—14 | 6 | 5 | ||
5—9 | 7 | 6 | ||
0—4 | 3 | 2 | ||
Просек : | 40,7 | 45,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 96 | 26 | 65 | 3 | 2 | 0 |
Женски | 101 | 10 | 65 | 25 | 1 | 0 |
УКУПНО | 197 | 36 | 130 | 28 | 3 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 66 | 62 | 0 | 0 | 2 |
Женски | 45 | 39 | 0 | 0 | 1 |
УКУПНО | 111 | 101 | 0 | 0 | 3 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 0 | 1 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | 1 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | 2 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Феликс Милекер: Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- М. Марина: Летопис у периоду 1812 – 2009 г. (Беч, 2009)