Пређи на садржај

Еуритион

С Википедије, слободне енциклопедије

Еуритион је у грчкој митологији било име више личности.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Име Еуритион је настало из грчких речи eu, што значи „добро“ и rhytos, што или значи „рог са пићем“ или „тече“. То је у складу са причом о кентаурима који су имали ово име, а који су у стању пијанства покушали да почине силовање.[1] Постоји и тумачење да ово име значи „свуда поштовани“.[2]

Митологија

[уреди | уреди извор]

Уметност

[уреди | уреди извор]

У музеју у Калифорнији чува се атичка црнофигурална амфора на којој је представљена борба Херакла и Еуритиона, док Мнесимаха и Дексамен посматрају са стране. Амфора датира из 530-520. п. н. е.[9] У Британском музеју се, пак, чува приказ другог кентаура, на апуљском црвенофигуралном каликсу из 350. п. н. е. Представљен је са још неким ликовима на Пиритојевом венчању.[10] У Лувру се чувају две атичке црнофигуралне амфоре из 560-540. п. н. е. на којима је приказан Еуритион, чувар Герионових говеда, како лежи рањен испред Хераклових ногу.[11][12] Слична амфора из истог периода постоји и у Минхену.[13]

Тумачење

[уреди | уреди извор]

Паусанија је извештавао да се приказ борбе између Лапита и кентаура могао видети на забату Зевсовог храма у Олимпији, у Атини, у светилишту Тезеја и на Атенином штиту и према Роберту Гревсу, то није био само сукоб племена у суседству, већ ритуал својствен вим Хеленима приликом крунидбених свечаности. Наиме, новоустоличени краљ се борио против играча прерушеним у животиње (кентауре или вероватније, сатире), где је Еритион играо класичну улогу уљеза, кријумчара. Овај лик се јављао на свадбеним свечаностима у северној Грчкој, а и главни је лик Аристофанових комедија. Гревс тумачи и приказ другог кентаура, кога је убио Херакле. Према његовом писању, овај мит је настао тумачењем исте иконе која је приказивала свадбу и убиство Фола. Наиме, Еуритион је присилио Дексамена да му да руку своје кћерке, али га је Херакле осујетио.[2]

  1. ^ а б theoi.com: Kentauros Eurytion1
  2. ^ а б в Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  3. ^ а б Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Eurythemis to Hecale
  4. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: ARGONAUTS; List of ARGONAUTS
  5. ^ „Greek Myth Index: Eurytion”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2010. г. Приступљено 26. 01. 2011. 
  6. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: CENTAURS; List of CENTAURS
  7. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  8. ^ theoi.com: Kentauros Eurytion2
  9. ^ theoi.com: O13.1 HERAKLES & EURYTION
  10. ^ theoi.com: O12.4 WEDDING OF PEIRITHOUS & HIPPODAMEIA
  11. ^ theoi.com: L3.2 HERAKLES & GERYONES
  12. ^ theoi.com: L3.5 HERAKLES & GERYONES
  13. ^ theoi.com: L3.4 HERAKLES & GERYONES