Малајали

Малајали
മലയാളികൾ
	Трисур Пурам
Укупна популација
	око 40 милиона
Региони са значајном популацијом
Индија	34.838.819
Уједињени Арапски Емирати	1.014.000
Kuwait	634,728
Саудијска Арабија	595.000
Катар	445.000
Малезија	344.000
Оман	195.300
Сједињене Државе	146.000
Бахреин	101.556
Аустралија	53.206
Израел	46.600
Уједињено Краљевство	45.264
Канада	30.000
Сингапур	26.000
Ирска	10.642
Нови Зеланд	6.000
Пакистан	6.000
Немачка	5.867
Индонезија	4.000
Пољска	4.837
Аустрија	3.785
Јапан	500
Финска	633
Језици
	малајалам језик, енглески језик
Религија
	хиндуизам - 54.73% ; ислам - 26.56% ; хришћанство - 18.38% ; будизам, јудаизам, атеизам и остале - 0.33%
Сродне етничке групе
	Тамили, Кодавци

Малајали или Кералити су индијска етничка група дравидског порекла која потиче из државе Керала у јужној Индији.^[18] Идентификовани су као говорници малајалам језика, који припада дравидској породици језика. Као што већином живе у Керали, термин Кералити се користи као алтернатива.

Они су претежно матерњи говорници малајаламског језика, једног од шест класичних језика у Индији.^[19] Држава Керала је створена 1956. године Законом о реорганизацији држава. Пре тога, од 1800-их година постојала је Краљевина Кочин, Краљевина Траванкор, округ Малабар и Јужна Канара у Британској Индији. Округ Малабар су анектирали Британци кроз Трећи Мајсорски рат (1790–1792) од Типу Султана. Пре тога, Малабарски округ је био под различитим краљевствима укључујући Заморине из Каликута, Краљевство Танур, Аракалско краљевство, Колатунаду, Валуванад и Палакад Рајас.^[20]^[21]

Према индијском попису из 2011. године, у Керали има око 33 милиона Малајала,^[22] што чини 97% укупног становништва државе. Малајалске мањине се такође налазе у суседној држави Тамил Наду, углавном у округу Канјакумари и округу Нилгири, и округима Дакшина Канада и Кодагу у Карнатаки, као и у другим метрополитанским областима Индије. Током друге половине 20. века, значајне малајалске заједнице су се појавиле у земљама Персијског залива, укључујући Уједињене Арапске Емирате (УАЕ), Бахреин, Саудијску Арабију, Оман, Катар и Кувајт и, у мањој мери, друге развијене земље са првенствено имигрантским пореклом као што су Малезија, Сингапур, Сједињене Државе (САД), Уједињено Краљевство (УК), Аустралија, Нови Зеланд и Канада. Према подацима из 2013. године, процењено је да је широм света било око 1,6 милиона исељених етничких малајалаца.^[23] Процењена популација Малајалаца у Малезији 2020. године је приближно 348.000, што чини 12,5% укупног броја индијанског становништва у Малезији, и што их чини другом највећом индијском етничком групом у Малезији, после Тамила. Познато је да је већина малајалејске популације у Малезији узраста од 18 до 30 година трећа, четврта или пета генерација која живи као држављани Малезије. Према А. Р. Раџа Раџа Варми, Малајалам је био назив места, пре него што је постао назив језика којим су људи говорили.^[24]

Популација

Према попису из 2011. године, било је 30.803.747 говорника малајалам језика,^[22] што чини око 93,2% укупног броја говорника малајалам језика у Индији, и 96,7% од укупног броја становника у Керали. Такође има 701.673 Малајала у Карнатаки, 557.705 у Тамил Надуу и 406.358 у Махараштри. Број говорника малајалам језика у Лакшадвипу је био 51.100, што чини 84% популације Лакшадвипа. Укупно, Малајали чине 3,22% популације Индије према попису из 2001. године.

Језик

Малајали имају свој малајали језик, који спада у дравидску породицу језика. За њега се верује да је настао из старотамилског језика у 6. веку, а имају своје малајалам писмо које је у 12. веку настало из брами писма. Њиме се широм света служи око 38 милион људи.

Религија

Малајали су већином хиндуистичке вероисповести, мада број муслиманских верника расте, а има и хришћана, већином католика, као и будиста, сикиста, атеиста и припадника других верских заједница.

Види још

Референце

^ „Census of India”. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 5. 2010. г. Приступљено 2008-01-07.
^ ^а ^б „Kerala Migration Survey - 2014”. The Indian Express.( This is the number of approximate emigrants from Kerala, which is closely related to, but different from the actual number of Malayalis.) (17 September 2014). Приступљено 21. 10. 2014.
^ ^а ^б ^в ^г Zachariah, K. C. & Rajan, S. Irudaya (2011), Kerala Migration Survey 2011 Архивирано 10 јануар 2020 на сајту Wayback Machine (PDF), Department of Non-resident Keralite Affairs, Government of Kerala, p. 29. This is the number of emigrants from Kerala, which is closely related to but different from the actual number of Malayalis.
^ „Malayali, Malayalam in Malaysia”.
^ „Detailed Languages Spoken at Home and Ability to Speak English for the Population 5 Years and Over: 2009-2013”.
^ „The People of Australia: Statistics from the 2011 Census” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2014. г. Приступљено 2014-07-14.
^ „In the Australia, 18% of people spoke a language other than English at home in 2011.”. abs.gov.au/. Australian Bureau of Statistics (ABS). Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 21. 10. 2014.
^ „India-born Malayalam-speaking community in Australia: Some interesting trends”. The Times of India (16 July 2014). Приступљено 21. 10. 2014.
^ „Survey finds only 16.25 lakh NoRKs”. The Hindu. 31. 10. 2013.
^ „Census Profile, 2016 Census - Canada [Country] and Canada [Country]”. 8. 2. 2017.
^ „Singapore Malayalee Association 100th Anniversary”. 27. 12. 2018.
^ „Irish Census 2016”.
^ „Where Malayalees once held sway”. DNA India. 5. 10. 2005. Приступљено 11. 8. 2015.
^ Swamy, M. R. Narayan (5. 10. 2005). „Where Malayalees once held sway”. DNA India.
^ „Vienna Malayalee Association”. Архивирано из оригинала 14. 06. 2021. г. Приступљено 25. 03. 2023.
^ „Welcome to Nionkairali.com - Indian Malayalees in Japan- Japan malayalees, Malayali, Keralite, Tokyo”. nihonkairali.com.
^ „Väestö 31.12. Muuttujina Maakunta, Kieli, Ikä, Sukupuoli, Vuosi ja Tiedot”. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 25. 03. 2023.
^ The Act of Parliament, linguistically-dividing states and princely states of India came into effect in 1956 http://indiacode.nic.in/coiweb/amend/amend7.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2017) |title=Seventh Amendment |publisher=Indiacode.nic.in |date= |accessdate=2011-11-19 and it restructured the constitutional framework for India's existing states
^ „'Classical' status for Malayalam”. The Hindu. Thiruvananthapuram, India. 24. 5. 2013. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступљено 25. 5. 2013.
^ "Travancore." Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Inc., 2011. Web. 11 November 2011.
^ Chandra Mallampalli, Christians and Public Life in Colonial South India, 1863–1937: Contending with Marginality, RoutledgeCurzon, 2004, p. 30
^ ^а ^б [1], censusindia.net
^ 재외동포현황 총계(2015)/Total number of overseas Koreans (2015). South Korea: Ministry of Foreign Affairs and Trade. 2015. Приступљено 2014-03-30.
^ Varma, A.R. Rajaraja (2005). Keralapanineeyam. Kottayam: D C Books. ISBN 81-7130-672-1.

Литература

Dr. K. Ayyappa Panicker (2006). A Short History of Malayalam Literature. Thiruvananthapuram: Department of Information and Public Relations, Kerala.
Mathrubhumi Yearbook Plus - 2019 (Malayalam изд.). Kozhikode: P. V. Chandran, Managing Editor, Mathrubhumi Printing & Publishing Company Limited, Kozhikode. 2018.
Arun, Shoba (2017). Development and Gender Capital in India: Change, Continuity and Conflict in Kerala. London, UK: Routledge. ISBN 978-1-13822-196-3.
Bayly, Susan (април 1984). „Hindu Kingship and the Origin of Community: Religion, State and Society in Kerala, 1750–1850”. Modern Asian Studies. 18 (2): 177—213. S2CID 143482009. doi:10.1017/S0026749X00014402.
Bijukumar, V. (2019). „Radicalised civil society and protracted political actions in Kerala (India): a socio-political narrative”. Asian Ethnicity. 20 (4): 503—521. S2CID 164249821. doi:10.1080/14631369.2019.1601005.
Bose, Satheese Chandra; Varughese, Shiju Sam, ур. (2015). Kerala Modernity: Ideas, Spaces and Practices in Transition. Hyderabad: Orient Blackswan. ISBN 978-9-38639-265-7. Архивирано из оригинала 2015-01-02. г.
Dale, Stephen F. (1990). „Trade, Conversion and the Growth of the Islamic Community of Kerala, South India”. Studia Islamica (71): 155—175. JSTOR 1595642. doi:10.2307/1595642.
Dale, Stephen F. (децембар 1973). „Communal Relations in Pre-Modern India: 16th Century Kerala”. Journal of the Economic and Social History of the Orient. 16 (2/3): 319—327. doi:10.1163/156852073X00184.
Devika, J. (2016). „The 'Kudumbashree woman' and the Kerala model woman: Women and politics in contemporary Kerala”. Indian Journal of Gender Studies. 23 (3): 393—414. S2CID 151752480. doi:10.1177/0971521516656077.
Isaac, T. M. Thomas; Franke, Richard W.; Raghavan, Pyralal (1998). Democracy at Work in an Indian Industrial Cooperative: The Story of Kerala Dinesh Beedi. Ithaca, New York: ILR Press. ISBN 978-0-80148-415-5.
Gamliel, Ophira (2018). „Back from Shingly: Revisiting the pre-modern history of Jews in Kerala” (PDF). Indian Economic & Social History Review. 55 (1): 53—76. S2CID 149268133. doi:10.1177/0019464617745926.
Heller, Patrick (1999). The Labor of Development: Workers and the Transformation of Capitalism in Kerala, India. Ithaca, New York: Cornell University Press. ISBN 978-0-80148-624-1.
Hunter, Thelma (1972). „Indian communism and the Kerala experience of coalition government, 1967–69”. Journal of Commonwealth & Comparative Politics. 10 (1): 45—70. doi:10.1080/14662047208447157.
Jeffrey, Robin (новембар 1978). „Matriliny, Marxism, and the birth of the communist party in Kerala, 1930–1940”. Journal of Asian Studies. 38 (1): 77—98. JSTOR 2054238. S2CID 154557831. doi:10.2307/2054238.
Jeffrey, Robin (1987). „Governments and Culture: How Women Made Kerala Literate”. Pacific Affairs. 60 (3): 447—472. JSTOR 2758883. doi:10.2307/2758883.
Jeffrey, Robin (1991). „Jawaharlal Nehru and the Smoking Gun: Who pulled the trigger on Kerala's Communist government in 1959?”. Journal of Commonwealth & Comparative Politics. 29 (1): 72—85. doi:10.1080/14662049108447602.
Jeffrey, Robin (децембар 2004). „Legacies of matriliny: The place of women and the 'Kerala model'” (PDF). Pacific Affairs. 77 (4): 647—664. JSTOR 40023536.
Jeffrey, Robin (2009). „Testing concepts about print, newspapers, and politics: Kerala, India, 1800–2009” (PDF). Journal of Asian Studies. 68 (2): 465—489. S2CID 146795894. doi:10.1017/S0021911809000679. Архивирано из оригинала (PDF) 2021-02-01. г.
Jeffrey, Robin (2016). Politics, Women and Well-being: How Kerala became 'a model' (10th изд.). London, UK: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-34912-252-3.
Jose, D. (1998). „EMS Namboodiripad dead”. Rediff. Приступљено 12. 1. 2006.
Kumar, Suresh (1994). Political Evolution in Kerala: Travancore 1859–1938. New Delhi: Phoenix Publishing House. ISBN 978-8-17484-003-5.
Lankina, Tomila; Getachew, Lullit (јануар 2013). „Competitive religious entrepreneurs: Christian missionaries and female education in colonial and post-colonial India” (PDF). British Journal of Political Science. 43 (1): 103—131. S2CID 145185494. doi:10.1017/S0007123412000178.
Menon, Dilip M. (2016). „A prehistory of violence? Revolution and martyrs in the making of a political tradition in Kerala”. South Asia: Journal of South Asian Studies. 39 (3): 662—677. S2CID 148397844. doi:10.1080/00856401.2016.1195452.
Sreedhara Menon, A. (2007). A Survey of Kerala History. Kottayam: DC Books. ISBN 978-8-12641-578-6.
Newitt, Malyn (2005). A History of Portuguese Overseas Expansion, 1400–1668. London, UK: Routledge. ISBN 978-0-20332-404-2.
Nossiter, Thomas J. (1982). Communism in Kerala: A Study in Political Adaptation. London, UK: C. Hurst. ISBN 978-0-19561-469-5.
Osella, Filippo; Osella, Caroline (2000). Social mobility in Kerala: modernity and identity in conflict. London, UK: Pluto Press. ISBN 978-0-74531-694-9.
Palackal, Antony; Shrum, Wesley, ур. (2007). Information Society and Development: The Kerala Experience. Jaipur: Rawat Publications. ISBN 978-8-13160-152-5.
Ramanathaiyer, Sundar; MacPherson, Stewart (2018). Social Development in Kerala: Illusion or Reality? (2nd изд.). London, UK: Routledge. ISBN 978-1-35176-986-0.
Singh, Anjana (2010). Fort Cochin in Kerala, 1750–1830: The Social Condition of a Dutch Community in an Indian Milieu. Brill. ISBN 978-9-00416-816-9.
Singh, Raghubir (1986). Kerala: The Spice Coast of India. London, UK: Thames & Hudson. ISBN 0-500-24125-2.
Veluthat, Kesavan (2013). Brahman Settlements in Kerala: Historical Studies (Revised & enlarged изд.). Thrissur: Cosmo Books. ISBN 978-8-18876-510-2.
Abraham, Renu Elizabeth (2020). History Writing and Global Encounters in Sixteenth-Century Kerala (PDF) (PhD). University of Kent/University of Porto.
Chathukulam, Jos; Tharamangalam, Joseph (јануар 2020). „The Kerala model in the time of COVID19: Rethinking state, society and democracy”. World Development. 137 (105207): 105207. PMID 32989341. doi:10.1016/j.worlddev.2020.105207.
Veluthat, Kesavan (2018). „History and Historiography in Constituting a Region: The Case of Kerala”. Studies in People's History. 5 (1): 13—31. S2CID 166060066. doi:10.1177/2348448918759852.
Nainar, S. Muhammad Hussain (1942). Tuhfat-al-Mujahidin: An Historical Work in The Arabic Language. University of Madras. (The English translation of Tuhfat Ul Mujahideen)
Iyer, K. V. Krishna (1938). Zamorins of Calicut: From the earliest times to AD 1806. Kozhikode: Norman Printing Bureau.
Logan, William (1887). Malabar Manual (Volume I). Madras Government Press.
Logan, William (1887). Malabar Manual (Volume II). Madras Government Press.
Innes, Charles Alexander (1908). Madras District Gazetteers Malabar (Volume I). Madras Government Press.
Innes, Charles Alexander (1915). Madras District Gazetteers Malabar (Volume II). Madras Government Press.
Menon, C. Achutha (1911). The Cochin State Manual. Cochin Government Press.
Nagam Aiya, V. (1906). The Travancore State Manual. Travancore Government Press.
Sturrock, J. (1894). Madras District Manuals – South Canara (Volume I). Madras Government Press.
Stuart, Harold A. (1895). Madras District Manuals – South Canara (Volume II). Madras Government Press.

Спољашње везе

Official site of Kerala Government
Malayalam Resource Centre Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2023)

[Census_2001-1] „Census of India”. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 5. 2010. г. Приступљено 2008-01-07.

[Zachariah-2] а ^б „Kerala Migration Survey - 2014”. The Indian Express.( This is the number of approximate emigrants from Kerala, which is closely related to, but different from the actual number of Malayalis.) (17 September 2014). Приступљено 21. 10. 2014.

[NoRKA2-3] а ^б ^в ^г Zachariah, K. C. & Rajan, S. Irudaya (2011), Kerala Migration Survey 2011 Архивирано 10 јануар 2020 на сајту Wayback Machine (PDF), Department of Non-resident Keralite Affairs, Government of Kerala, p. 29. This is the number of emigrants from Kerala, which is closely related to but different from the actual number of Malayalis.

[4] „Malayali, Malayalam in Malaysia”.

[KeraliUSA-5] „Detailed Languages Spoken at Home and Ability to Speak English for the Population 5 Years and Over: 2009-2013”.

[IMMI-6] „The People of Australia: Statistics from the 2011 Census” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2014. г. Приступљено 2014-07-14.

[Languages_spoken_at_home_in_Australia-7] „In the Australia, 18% of people spoke a language other than English at home in 2011.”. abs.gov.au/. Australian Bureau of Statistics (ABS). Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 21. 10. 2014.

[8] „India-born Malayalam-speaking community in Australia: Some interesting trends”. The Times of India (16 July 2014). Приступљено 21. 10. 2014.

[9] „Survey finds only 16.25 lakh NoRKs”. The Hindu. 31. 10. 2013.

[10] „Census Profile, 2016 Census - Canada [Country] and Canada [Country]”. 8. 2. 2017.

[11] „Singapore Malayalee Association 100th Anniversary”. 27. 12. 2018.

[12] „Irish Census 2016”.

[13] „Where Malayalees once held sway”. DNA India. 5. 10. 2005. Приступљено 11. 8. 2015.

[14] Swamy, M. R. Narayan (5. 10. 2005). „Where Malayalees once held sway”. DNA India.

[15] „Vienna Malayalee Association”. Архивирано из оригинала 14. 06. 2021. г. Приступљено 25. 03. 2023.

[16] „Welcome to Nionkairali.com - Indian Malayalees in Japan- Japan malayalees, Malayali, Keralite, Tokyo”. nihonkairali.com.

[17] „Väestö 31.12. Muuttujina Maakunta, Kieli, Ikä, Sukupuoli, Vuosi ja Tiedot”. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 25. 03. 2023.

[18] The Act of Parliament, linguistically-dividing states and princely states of India came into effect in 1956 http://indiacode.nic.in/coiweb/amend/amend7.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2017) |title=Seventh Amendment |publisher=Indiacode.nic.in |date= |accessdate=2011-11-19 and it restructured the constitutional framework for India's existing states

['Classical'_status_for_Malayalam-19] „'Classical' status for Malayalam”. The Hindu. Thiruvananthapuram, India. 24. 5. 2013. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступљено 25. 5. 2013.

[Travancore_2011-20] "Travancore." Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Inc., 2011. Web. 11 November 2011.

[21] Chandra Mallampalli, Christians and Public Life in Colonial South India, 1863–1937: Contending with Marginality, RoutledgeCurzon, 2004, p. 30

[Censusedia-22] а ^б [1], censusindia.net

[MOFAT-23] 재외동포현황 총계(2015)/Total number of overseas Koreans (2015). South Korea: Ministry of Foreign Affairs and Trade. 2015. Приступљено 2014-03-30.

[24] Varma, A.R. Rajaraja (2005). Keralapanineeyam. Kottayam: D C Books. ISBN 81-7130-672-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]