Пређи на садржај

Милорад Спасојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милорад Спасојевић
Лични подаци
Датум рођења(1908-07-25)25. јул 1908.
Место рођењаБеране, Књажевина Црна Гора
Датум смрти20. август 1988.(1988-08-20) (80 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Занимањефилмски и драмски глумац
Рад
Активни период19281979.
Битна улогаЛелејска гора, Влак без возног реда, Срамно лето
Веза до IMDb-а

Милорад Спасојевић (Беране, 25. јул 1908Београд, 20. август 1988) био је југословенски и српски глумац.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну школу похађао је у Пећи, а гимназију је завршио у Нишу. У Културно-уметничком друштву „Абрашевић“ је наступао као глумац аматер, да би 1. августа 1928. године почео да се бави глумом професионално у Повлашћеном позоришту под управом Душана Животића у Врњачкој бањи. Спасојевић је био члан многих путујућих позоришта, под управом Н. Бановића, Јоксимовића и поново Д. Животића од 1930. године, све до Другог светско рата. У периоду од 1935. до 1937. године био је члан Народног позоришта у Нишу и Позоришта Удружења драмских глумаца од 1937. до 1939. године. За време Другог светско рата наступао је на мањим београдским позорницама под управама П. Штола, И. Торђанског, а радио је као чиновник Државног архива Народне библиотеке у Београду[2].
Од ослобођења Југославије био је ангажован у великом броју позоришта широм земље и то у:

Спасојевић је био оснивач послератних позорита у Вршцу и Ужицу, а једно време и члан Југословенсог драмског позоришта[3] .
Током своје богате каријере, наступао је у разноврсним репертоарима. Доживео је велике успехе тумачивши романтичне и реалистичне ликове у домаћим представама, нарочито у Нушићевим, али и у доста кратактерних улога у руском репертоару. Горски вијенац је снимио на грамофонске плоче и тумачио га на гостовањима у читавој земљи.
Током позоришне каријере играо је велики број улога, а посебне за које је добио велика признања су : Неко (Ивкова слава), Надзорник затвора, Први стражар (Број 72), Иво Црнојевић (Максим Црнојевић), Писар (Дорћолска посла), Теча Панта (Госпођа министарка), Лурцион (Хвалисави војник).
У свету филма се први пут појавио 1959. године, када је добио улогу у југословенском филму Влак без возног реда и у филмовима Лелејска гора и Срамно лето у којима је остварио најзначајније филмске улоге у каријери.
Милорадова жена је била Јелена Спасојевић позоришна кројачица, кћерка позната српска глумица Неда Спасојевић (1941—1981), а унука Исидора Минић му се такође бави глумом. Милорад је преминуо је 20. августа 1988. године у Београду.

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1950-е
1959. Влак без возног реда Мартин, неожењени колониста
1960-е
1966. Топле године
1967. Дим
1967. Кад будем мртав и бео новинар
1968. Лелејска гора Иван Видрић
1969. Срамно лето
1969. Дарови моје рођаке Марије (ТВ филм) Илија
1970-е
1975. Ђавоље мердевине (ТВ серија)
1975. Сведоци оптужбе (ТВ филм)
1977. Хајка (ТВ филм)
1979. Осма офанзива (ТВ серија)

Референце

[уреди | уреди извор]