Пређи на садржај

Милутин Каришик

С Википедије, слободне енциклопедије
Милутин Каришик
Лични подаци
Датум рођења(1923-10-05)5. октобар 1923.
Место рођењаСурчин, Краљевина СХС
Датум смрти17. мај 1993.(1993-05-17) (69 год.)
Место смртиНови Сад, СР Југославија
Занимањеглумац и редитељ

Милутин Каришик (Сурчин, 5. октобар 1923Нови Сад, 17. мај 1993) био је југословенски и српски глумац, позоришни редитељ и позоришни радник.

Биографија и каријера

[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је у Сурчину 1939. године, а гимназију је учио у Вршцу, Суботици, Књажевцу, Нишу и опет у Вршцу, у којем је и матурирао 1947. године.[1][2] Дипломирао је на Групи за општу књижевност са теоријом књижевности Филолошког факултета у Београду 1964. године.[2][3]

Као глумац и редитељ радио је у Народном позоришту „Стерија” у Вршцу (1945−1950. и 1952−1959), ХНК у Осијеку (у сезони 1951/52) и Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину (1959−1964). Од 1964. до 1976. године је био самостални саветник у Покрајинском секретаријату за образовање, науку и културу Извршног већа Војводине, од 1976. до 1983. био је секретар Културно-просветне заједнице Војводине, а од 1. јула 1983. директор Позоришног музеја Војводине.[4] Од 1969. је обављао дужност секретара Заједнице професионалних позоришта Војводине, залажући се за изналажење што примеренијих решења у раду професионалних позоришта у Покрајини, па самим тим и у Српском народном позоришту.[2][5][6]

Један је од иницијатора континуираног праћења театарског стваралаштва многих наших средина (Вршац, Зрењанин, Сомбор, Суботица).[7] Приредио је изложбе „Стеријина Покондирена тиква на југословенским сценама“ (1974), „Војвођанска позоришта 1945−1975“ (1975) и „Стерија на војвођанским сценама 1945−1976“ (1976).[2] Од 1968. био је у редакцији „Алманаха позоришта Војводине“.[2] Написао је комедије Парничари (Вршац 1959; Зеница 1962) и Друштвене игре, под псеудонимом – Мића Милутиновић (Вршац 1965).[8] Са немачког је превео Војцека Георга Бихнера (Сомбор 1973) и Коло А. Шницлера (Суботица 1932).[2][9]

Објавио је преко педесет текстова из живота и рада професионалних и аматерских позоришта у САП Војводини и низ чланака о савременом немачком позоришту у „Нашој сцени“, „Дневнику“, „Сцени“, „Алманаху позоришта Војводине“, новосадском „Позоришту“, „Зрењанину“, „НИН-у“, „Театрону“ и „Културном животу“.[2] Остварио је на десетине режија у аматерским позориштима у Вршцу, Зрењанину, Кикинди, Новом Кнежевцу, Ковину, Новом Бечеју, Жабљу, Црвенки, Бачкој Паланци и руководио је многим семинарима за позоришне аматере.[2]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Парничари, комедија у два дела, ркп. у Библиотеци НП „Стерија“, Вршац
  • Друштвене игре, комедија у два дела, ркп. у Библиотеци НП „Стерија“ Вршац
  • Сусрет – могућности зближавања; Репертоар и признања; Мали лексикон у: 20 сусрета позоришта Војводине, Нови Сад 1970. године, с. 3, 43, 45-81, 83-101
  • Професионална позоришта у САП Војводини (1945−1975), Нови Сад 1975.
  • Стерија на војвођанским сценама, Зрењанин 1976.
  • Народно позориште „Стерија“ у Вршцу (1945−1975), Нови Сад–Вршац 1980.
  • Настанак манифестације и њен развој, у: 30 сусрета позоришта Војводине, Нови Сад 1980. године, с. 31-73.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ј. Путник, Тајна Николетине Бурсаћа, Вечерње новости, 25. IV 1958
  2. ^ а б в г д ђ е ж Каришик Милутин Српско народно позориште 26. 10. 2023
  3. ^ М. Матицки, Ћопићев „Николетина Бурсаћ“ на сцени у Вршцу, Дневник, 14. III 1958
  4. ^ Н. Медведев, Наличје једне илузије, Зрењанин, 24. XII 1960
  5. ^ О. Новаковић, „Мећава“ Пере Будака на сцени Вршачког позоришта, НС, 1953, бр. 59-60, с. 6
  6. ^ Т. Манојловић, Ангажованост начелом хуманости, Дневник, 6. XI 1962
  7. ^ Д. Копчалић, Романтика и стварност, Дневник, 13. XII 1965
  8. ^ М. Пражић, Атрактивни водвиљ, Дневник, 2. X 1968
  9. ^ М. Кујунџић, Патријархални хипици, Дневник, 19. X 1971.