Операција ОДКБ у Казахстану

С Википедије, слободне енциклопедије
Операција ОДКБ у Казахстану
Део Протеста у Казахстану 2022.

Слање КМС ОДКБ у Казахстан војно-транспортним авионима Ваздушно-космичких снага Русије; такође су послата 3 авиона са мировњацима у град Нур Султан (није приказан на мапи). Земље чланице ОДКБ-а које су послале своје контингенте у Казахстан приказане су плавом бојом, територија Казахстана је приказана наранџастом; земље које нису чланице ОДКБ приказане су сивом бојом.
Време615. јануар 2022.
(1 седмица и 2 дана)
Место
ПоводПротести у Казахстану 2022.;
  • Масовни нереди.
  • Оружани сукоби демонстраната и владиних снага.
  • Апел Касима-Жомарта Токајева за војну помоћ.
  • Покушаји заузимања акимата и административних зграда у низу градова у Казахстану.
Статус

Победа ОДКБ;

  • Немири угушени.
  • Сукоби заустављени.
Сукобљене стране

Казахстан Руководство Казахстана (држава која је активирала чл. 4 Уговора)
Колективне мировне снаге

Казахстан Казахстанска опозиција
Казахстан Грађански демонстранти
Команданти и вође
Казахстан Касим Жомарт Токајев
Казахстан Алихан Смаилов
Русија Андреј Сердјуков[6]
Белорусија Александар Лукашенко
Јерменија Никол Пашињан
Киргистан Садир Жапаров
Таџикистан Емомали Рахмон
децентрализовани протести
криминални кланови
радикални исламисти
Укључене јединице

ОДКБ са укупним бројем од 2030 људи и 250 комада опреме

Од 4. 000 до 20. 000 људи (до 8. 000 милитаната)
Жртве и губици
Казахстан 18 погинулих (од 6. 1.)
7 погинулих потврђено (од 7. 1.)
преко 317 рањених (од 6. 1.)[13]
без губитака
десетине убијених
око 2000 ухапшено
(од 6. 1.)

Операција ОДКБ у Казахстану је војна операција коју спроводе Русија и друге земље учеснице блока од 6. јануара 2022. године, на захтев председника Казахстана Касима Жомарта Токајева, у вези са масовним протестима који су ескалирали у оружане сукобе између демонстраната. и владине снаге у Алма Ате. Операција је проглашена за мировну мисију за заштиту најважнијих државних и стратешких објеката у Казахстану и за помоћ казахстанској страни у одржавању реда и закона[14].

Позадина[уреди | уреди извор]

Градови од републичког значаја и области у којима је до ноћи 5. јануара првобитно проглашено стање ванредне ситуације. Касније се стање ванредне ситуације проширило на територију цијелог Казахстана.

Ујутро 2. јануара 2022. године становници мјеста Жангаозен су блокирали пут у знак протеста против раста цијена. Житељи који су се ту окупили су позвали акима области Нурлана Ногајева и акима града Максата Ибагарова да донесу неке мјере у циљу стабилизације цијене горива.[15] У ноћи са 4. на 5. јануар демонстранти су почели палити службена полицијска возила, а бројност по појединим медијима је оцијењена између једне и неколико хиљада демонстраната. Током ноћи су се појавиле и гласине о увођењу војне технике у град.[16][17][18][19] Казахстански провајдер "Казахтелеком" је 5. јануара закључао интернет у цијелој држави. Као посљедица томе, у цијелој земљи су становници почели да подижу новац са рачуна, а испред банкомата су се појавили редови, због тога што бесконтактно плаћање, плаћање картицама и електронским путем више није могуће.[20][21] Од стране команданта града Алма Атија је саопштено да су се у ноћи са 4. на 5. јануар "активирале екстремистичке групе". Током вечери и ноћи у граду је запаљено преко 120 возила, а од тога 33 службена возила полиције, санитетска и ватрогасна возила. Разбијено је 120 излога продавница, 180 објеката јавне прехране, 100 канцеларија малог и средњег бизниса. Претучено је преко 500 лица, а од тога 130 жена и стараца. По ријечима команданта града, са наступањем јутра 5. јануара поновили су се нови напади екстремиста.[22] Протести су се током 5. јануара проширили и на друге градове који су се претворили у нереде, а до вечери и у оружане сукобе[23][24]. Указом предсједника Казахстана "у вези са озбиљном и непосредном опасношћу безбједности грађана у циљу обезбјеђивања опште безбједности, успостављања законости и правног поретка, заштите права и слобода грађана"[н. 1] је од 5. јануара до 19. јануара 2022. у 0.00 часова уведено ванредно стање у већем делу Казахстана, нарочито у јужним и источним областима уз погранична подрчја са Киргистаном, Узбекистаном и Кином.[25][26][27][28][29].

Правна основа[уреди | уреди извор]

Уговор о колективној безбедности потписала је Република Казахстан 15. маја 1992. године, депонован 20. априла 1994. године.

У складу са чланом 4. Уговора:

„Ако је једна од држава учесница подвргнута агресији (оружани напад који угрожава безбедност, стабилност, територијални интегритет и суверенитет), онда ће то државе учеснице сматрати агресијом (оружани напад који угрожава безбедност, стабилност, територијални интегритет и суверенитет) против свих држава - потписница овог Споразума. У случају агресије (оружани напад који угрожава безбедност, стабилност, територијални интегритет и суверенитет) на било коју од држава учесница, све друге државе учеснице, на захтев ове државе учеснице, одмах ће јој пружити неопходну помоћ, укључујући војну, као и пружање подршке онима који располажу средствима ради остваривања права на колективну одбрану у складу са чланом 51. Повеље УН”[30].

Позив у помоћ[уреди | уреди извор]

У поподневним сатима 5. јануара 2022. прес-секретар руског председника Дмитриј Песков изјавио је да се Казахстан није обраћао Русији за помоћ и да су протести унутрашњи проблеми Казахстана, које он може сам да реши[31].

Увече истог дана, председник Казахстана Касим Жомарт Токајев апеловао је на ОДКБ за подршку, наводећи да постоји „терористичка претња“[32]. Он тврди да у Казахстану постоје „терористичке банде обучене у иностранству“[33].

У ноћи између 5. и 6. јануара 2022. године, председник Савета колективне безбедности ОДКБ, премијер Јерменије Никол Пашињан је саопштио да та организација шаље „колективне мировне снаге“ у Казахстан[34].

Према речима Марије Захарове, портпарола руског министарства спољних послова, трупе су послате у Казахстан на „временски ограничени период“, а њихов циљ је да „стабилизују и нормализују“ ситуацију у земљи, „да је врате у правном пољу“. Наводи се да ће они чувати најважније војне и државне објекте, помажући владиним снагама Казахстана[35].

Снаге учеснице[уреди | уреди извор]

Основу груписања ОДКБ чинили су пододељења и војне јединице Ваздушно-десантних снага Русије, које су, према речима прес-секретара руског Министарства спољних послова Марије Захарове, допутовале у Казахстан 7. јануара војно-транспортним авионима Ваздушно-космичких снага. Такође, у операцију су се укључили војници из Белорусије, Јерменије, Киргистана и Таџикистана.

Генерални секретар ОДКБ Станислав Зас је 6. јануара проценио величину контингента ОДКБ, који би требало да буде распоређен у Казахстану до 7. јануара, на око 2,5 хиљада људи, али је напоменуо да је цео списак јединица и формација које су део Мировних снага ОДКБ-а има око 3,6 хиљада људи. Ако се укаже таква потреба, груписање у Казахстану може се ојачати на њихов рачун[36].

Дана 10. јануара, на ванредној седници Савета колективне безбедности ОДКБ, председник Казахстана К.-Ж. Токајев је рекао да је број мировног контингента ОДКБ 2030 људи. и 250 комада опреме. Са своје стране, генерални секретар ОДКБ Станислав Зас је рекао да формиране Колективне мировне снаге ОДКБ имају укупну снагу од 2885 људи[37].

Русија[уреди | уреди извор]

Русија је у Казахстан послала јединице 45. засебне гардијске бригаде специјалне намене, 98. гардијске ваздушно-десантне дивизије и 31. гардијске десантно-јуришне бригаде[38]. Истовремено, формирана је група војно-транспортне авијације од више од 70 авиона Ил-76 и пет авиона Ан-124, која је почела да преноси јединице руског контингента у Казахстан 24 сата дневно са аеродрома Чкаловски (Московска област), Иваново-Северни (регион Иваново) и Уљановск-Восточни“ (Уљановска област)[39].

Белорусија[уреди | уреди извор]

Белорусија је послала специјализовану чету за очување мира из састава 103. одвојене гардијске ваздушно-десантне бригаде[40][41]. На њеној основи формирана је батаљонско-тактичка група, која је укључивала додатне одреде под вођством Сергеја Красовског, који је заједно са замеником команданта снага за специјалне операције Сергејем Андрејевим отишао у Казахстан[42]. Укупан број контингента у различитим изворима се процењује на 200[43] — 500[44][45] бораца.

Киргизија[уреди | уреди извор]

Дана 6. јануара 2022. киргистански парламент није успео да прикупи кворум за хитан састанак по питању слања киргистанске војске у Казахстан у оквиру мисије ОДКБ, па је ово питање одложено за 7. јануар[46]; ипак, чак и пре добијања парламентарне дозволе за учешће у мировним снагама ОДКБ, јединице 25. бригаде специјалне намене „Шкорпио” биле су распоређене на границу Казахстана[47]. Парламент Киргизије је 7. јануара одобрио слање киргистанског мировног контингента у Казахстан, који се састоји од 150 војника, осам оклопних возила и 11 возила[48].

Киргиски контингент мировних снага ОДКБ стигао је у руску ваздушну базу Кант, где су укрцани у руске војно-транспортне авионе, а 7. јануара увече контингент је стигао у Казахстан[49][50].

Јерменија[уреди | уреди извор]

Јерменска влада је 6. јануара дозволила јединици Оружаних снага Јерменије, укљученој у мировни контингент земаља ОДКБ, да учествује у мировним активностима у Казахстану у саставу мировних снага ОДКБ[51]. Као резултат тога, Јереван је послао 100 својих војних лица у Казахстан[52].

Таџикистан[уреди | уреди извор]

Министарство одбране Таџикистана је 6. јануара саопштило да је батаљон мобилних трупа Оружаних снага Таџикистана, који се састоји од 200 људи, спреман за слање у Казахстан[53].

Дана 7. јануара оба дома таџикистанског парламента одобрила су слање војног особља у Казахстан у оквиру операције ОДКБ.

Руски војно-транспортни авион Ил-76 је 7. јануара допремио контингент Оружаних снага Таџикистана са таџикистанског аеродрома Гисар у Казахстан[54].

Акције[уреди | уреди извор]

Први заменик шефа председничке администрације Казахстана Даурен Абајев је 7. јануара рекао да је контингент ОДКБ уведен у Казахстан одговоран за заштиту државних објеката и да не учествује у војним операцијама[55].

На званичном сајту Министарства одбране Русије наводи се да су главни задаци мировних снага „заштита важних државних и војних објеката и помоћ снагама за спровођење закона Републике Казахстан у стабилизацији ситуације и њеном враћању у правни терен”[56].

Пребацивање мировних контингената из Русије, Белорусије, Јерменије, Киргистана и Таџикистана у Казахстан врше ваздухопловне снаге Министарства одбране Русије. Војни аеродром Жетиген (раније Николајевка), који се налази 50 км северно од Алма Ате, користи се као аеродром у Казахстану (овај аеродром је раније користило Ваздухопловство Министарства одбране Руске Федерације током ОДКБ-а вежбе[57]); такође, неки од мировњака су допремљени директно на цивилни аеродром града Алма Ате, 15 км источно од града[58]. Белоруски војни контингент обавља задатак заштите војног аеродрома Жетиген и војног арсенала у граду Капшагају (20 км северно од аеродрома, 60 км северно од Алма Ате)[59].

Дана 7. јануара, званични представник Министарства одбране Русије, генерал-мајор Игор Конашенков (Белоруски) Рус. је навео да су руске трупе, заједно са агенцијама за спровођење закона Казахстана, преузеле пуну контролу над аеродромом Алма Ата, који су претходно заузели демонстранти. Поред тога, руске трупе су узеле под заштиту руски генерални конзулат у Алма Ати и низ других објеката[60].

Руске јединице распоређене на аеродрому Алма Ата кренуле су у механизованим колонама до подручја мисије, где су почеле да штите виталне објекте и друштвену инфраструктуру[61]. Белоруски контингент је коришћен за чување војног аеродрома Жетиген и војног арсенала у граду Капшагају, киргиски контингент је чувао ЦХПП-2 града Алма Ата, а таџикистански контингент је чувао ЦХПП-1. Јерменски контингент је чувао пекару Аксаи, која је главни снабдевач хлебом за град Алма Ату[62].

Заменик министра одбране Казахстана, генерал-потпуковник Султан Камалетдинов, рекао је 9. јануара да је заузимање најважнијих објеката које су извршиле мировне снаге ОДКБ омогућило ослобађање значајног дела снага агенција за спровођење закона и војске. Казахстана, који су били „распоређени у борби против терориста“[63].

Од 9. јануара завршено је распоређивање мировног контингента ОДКБ. Мировне снаге су извршавале задатке заштите важних војних, државних и друштвено значајних објеката у граду Алма Ати и суседним областима[64].

Министарство одбране Русије је 10. јануара известило да руски мировњаци чувају аеродром у граду Алма Ата, а руски мировњаци заједно са својим колегама из Јерменије, Белорусије, Киргистана и Таџикистана извршавају задатке заштите термоелектрана, пекаре, телевизијски центри и водоводна предузећа[65].

Дана 10. јануара, на ванредној седници Савета колективне безбедности ОДКБ, председник Казахстана К. Ж. Токајев је рекао да се снаге мировног контингента ОДКБ користе у Алма Ати и области Алма Ате. Такође К. Ж. Токајев је рекао да је калкулација терориста била да својим акцијама повуку снаге реда и закона на југ земље, а затим да ударе на главни град Казахстана. Милитанти су се окупили око резиденције председника Казахстана Акорда [ru] Нур Султана. Долазак у престоницу три војно-транспортна авиона са мировним снагама ОДКБ приморао је милитанте да одустану од планова да заузму председничку резиденцију. Казахстанске снаге безбедности ослобођене у Нур Султану пребачене су у Алма Ату, што је преокренуло ситуацију у граду.

Командно место Колективних мировних снага ОДКБ у Казахстану распоређено је на бази Војног института копнених снага у граду Алма Ата[66].

Казахстански председник Касим Жомарт Токајев је 11. јануара рекао да је главна мисија мировних снага ОДКБ успешно завршена и да ће стога „за два дана“ почети процес поступног повлачења Уједињеног мировног контингента ОДКБ из Казахстана. процес повлачења не би требало да траје више од 10 дана[67]. Руски министар одбране Сергеј Шојгу рекао је да ће се „задаци Колективних мировних снага извршавати док се ситуација у Републици Казахстан потпуно не стабилизује“[68].

Повлачење Колективних мировних снага ОДКБ из Казахстана[уреди | уреди извор]

Обраћање председника Казахстана К. Ж. Токаева[уреди | уреди извор]

Секретаријат ОДКБ је саопштио да је 12. јануара 2022. јерменска страна саопштила да је премијер Казахстана, председник Казахстана К. Ж. Од Токајева се тражи да нареди завршетак мировне мисије ОДКБ у Казахстану 13. јануара 2022. године. С тим у вези, Секретаријат ОДКБ је припремио нацрт одлуке Савета за колективну безбедност ОДКБ и упутио га шефовима држава чланица ОДКБ на усвајање. Конкретну процедуру повлачења Колективних мировних снага ОДКБ мора да разради и одобри Савет министара одбране ОДКБ, у вези са тим ће се одржати ванредни састанак овог савета путем видео конференције[69]. 12. јануара су почели догађаји предаје објеката под заштитом мировних снага казахстанским снагама безбедности. За 13. јануар били су заказани свечани догађаји поводом завршетка мировне мисије ОДКБ и почетка поступног повлачења контингента ОДКБ из Казахстана. Шефови држава чланица ОДКБ поставили су задатак да до 23. јануара заврше повлачење мировног контингента ОДКБ из Казахстана[70].

Завршетак мировне операције ОДКБ у Казахстану[уреди | уреди извор]

Дана 13. јануара 2022. године, у граду Алма Ата, на територији Војног института копнених снага Казахстана, где је било распоређено командно место (штаб) Колективних мировних снага ОДКБ у Казахстану, одржана је свечаност. одржан је за склапање мира. Свечано су продефиловали контингенти Колективних мировних снага ОДКБ, као и дивизија Оружаних снага Казахстана. Учесницима операције обратио се генерални секретар Организације договора о колективној безбедности Станислав Зас[71].

Почетак повлачења Колективних мировних снага ОДКБ[уреди | уреди извор]

Дана 13. јануара 2022. године почео је пренос друштвено значајних објеката које чувају мировњаци органима за спровођење закона Казахстана. Јединице Колективних мировних снага ОДКБ у Републици Казахстан су, испунивши постављене задатке, почеле да припремају опрему и материјална средства за утовар у војно-транспортни авион ВС РФ и повратак на контролни пункт. Истог дана прве руске јединице полетеле су са аеродрома Алма Ата и стигле на аеродром Иваново-Северни[72]. В тот же день первые российские подразделения вылетели из аэропорта Алма-Аты и прибыли на аэродром назначения Иваново-Северный[73].

Према речима министра одбране С.К Шојгуa 14. јануара војним транспортним авионима Оружаних снага Русије сви мировњаци из Белорусије, Јерменије и Таџикистана биће враћени у своје земље, а киргиски мировњаци ће се истог дана вратити у Киргистан због територијалне близине Алма Ате. Планирано је да се повлачење руског контингента заврши 19. јануара 2022. године[74].

Међународне реакције[уреди | уреди извор]

  1.  Русија — „Конгрес интелигенције“ објавио је колективно писмо против „војне интервенције Русије у догађајима у Казахстану“[75][76]. Мировне снаге ОЕБС-а у Казахстану.
  2.  Киргистан — У Бишкеку су 6. и 7. јануара одржани протести против уласка трупа у Казахстан. Протести су одржани уочи састанка у киргистанском парламенту, који је требало да одобри указ председника Киргистана о слању трупа. Демонстранти су позвали посланике да гласају против, а тражили су и да седница парламента буде одржана на отвореном. Грађански активисти су протестовали са паролама „Киргизи неће пуцати на Казахстанце“, „Киргизи су Казахстанима брат“ и „ОДКБ је Русија!“[77]. Посланик киргистанског парламента из партије Ата-Мекен (фракција Алијансе) Чингиз Ајдарбеков је приметио да „нема спољне претње [за Казахстан], а протести су почели због економских проблема“[77].
  3.  Јерменија — Одлука да се јерменско војно особље пошаље у Казахстан изазвала је критике у Јерменији од стране дела цивилног друштва и опозиције[41].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Это лучшие бойцы”. Зачем Россия отправляет миротворцев в Казахстан., РИА Новости., 6. 1. 2022, језик руски.
  2. ^ Официальное заявление Министра обороны Республики Беларусь Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2022)., Званични веб-сајт Министарства одбране Републике Бјелорусије., 6. 1. 2022, језик руски.
  3. ^ На российских самолетах в Казахстан доставили десантников, технику и миротворцев из Кыргызстана., Настоящее время., 7. 1. 2022, језик руски.
  4. ^ Таджикские миротворцы вылетели в Казахстан на российских Ил-76., РИА Новости., 7. 1. 2022, језик руски.
  5. ^ Армения отправит в Казахстан сто миротворцев., Интерфакс., 7. 1. 2022, језик руски.
  6. ^ Командующим миротворцами ОДКБ в Казахстане назначили главу ВДВ России., РБК., 7. 1. 2022, језик руски.
  7. ^ Јевгениј Каљуков. [хттпс://ввв.рбц.ру/политицс/07/01/2022/61д7ф0б39а7947бе6ф5б512а?фром=фром_маин_4[мртва веза] Начелник Ваздушно-десантних снага Русије именован је за команданта мировних снага ОДКБ у Казахстану] // 7РБК.01, .2022
  8. ^ Викторија Тјутина, Георгиј Перемитин. [хттпс://ввв.рбц.ру/политицс/06/01/2022/61д6984ц9а7947710е71б627?фром=невсфеед[мртва веза] Русија је послала ваздушно-десантне јединице у Казахстан] // РБК, 6. јануар 2022
  9. ^ [хттпс : // ввв.мил.би/ру/невс/143087/ Званична изјава министра одбране Републике Белорусије] // Министарство одбране Републике Белорусије, 6. јануар 2022
  10. ^ [хттпс: //ввв.цурренттиме.тв/а/казахстан-доставили-десантников-технику-миротвортсев/31644106.хтмл Руски авиони испоручили падобранце, опрему и мировњаке из Киргистана] // „Садашње време“, 7. јануар 2022
  11. ^ [хттпс: //ввв.интерфак .ру / ворлд / 814210 Јерменија ће послати стотину мировњака у Казахстан] // Интерфакс, 7. јануар 2022.
  12. ^ [хттпс://тј.спутникневс.ру/20220106[мртва веза] /сколко- тајикскикх-миротвотсев-отправиатсиа-казакхстан-1044627021.хтмл Постало је познато колико ће таџикистанских мировњака отићи у Казахстан] // Спутњик, 6. фебруар 2022.
  13. ^ Во время беспорядков в Казахстане погибли 8 полицейских и военных, 317 ранены., ТВ 1. Новости., 5. 1. 2022, језик руски.
  14. ^ Генеральный секретарь ОДКБ Станислав Зась в интервью агентству МИА «Россия-Сегодня» рассказал о численности, задачах и правовых основаниях направления Коллективных миротворческих сил ОДКБ в Республику Казахстан
  15. ^ Жители Жанаозена перекрыли дорогу, протестуя против повышения цен на газ., Радио Азаттык., 2. 1. 2022, језик руски.
  16. ^ В Алматы вновь перекрыта площадь Республики и подходы к ней., Власт.кз., 4. 1. 2022, језик руски.
  17. ^ В Алматы произошла стычка протестующих с полицией., Власт.кз., 4. 1. 2022, језик руски.
  18. ^ В Алматы взорвалась полицейская машина. Против демонстрантов применили светошумовые гранаты и слезоточивый газ., Медуза., 4. 1. 2022, језик руски.
  19. ^ В Алматы введена военная техника., Телеграм канал "Новая газета"., 4. 1. 2022.
  20. ^ В Казахстане отключили интернет и телефонную связь., Газета.ру., 5. 1. 2022, језик руски.
  21. ^ В Казахстане перестала работать безналичная оплата., РБК., 5. 1. 2022, језик руски.
  22. ^ «Атаки экстремистов и радикалов» в Алматы: избиты 500 человек, сожжены авто, разбиты магазины., Азаттык., 5. 1. 2022, језик руски.
  23. ^ Алма-Ата погрузилась в анархию, среди жителей началась паника., РЕН ТВ., 5. 1. 2022, језик руски.
  24. ^ Мародеры начали грабить банкоматы в Алма-Ате., РЕН ТВ., 5. 1. 2022, језик руски.
  25. ^ О введении чрезвычайного положения в городе Алматы.Алматы қаласында төтенше жағдайды енгізу туралы., Званични веб-сајт Предсједника Казахстана., 5. 1. 2022, језици руски и казашки.
  26. ^ О введении чрезвычайного положения в Мангистауской области.Маңғыстау облысында төтенше жағдайды енгізу туралы., Званични веб-сајт Предсједника Казахстана., 5. 1. 2022, језици руски и казашки.
  27. ^ О введении чрезвычайного положения в Алматинской области.Алматы облысында төтенше жағдайды енгізу туралы., Званични веб-сајт Предсједника Казахстана., 5. 1. 2022, језици руски и казашки.
  28. ^ Токаев ввел режим ЧП в Нур-Султане., Nur.kz., 5. 1. 2022, језик руски.
  29. ^ На всей территории Казахстана объявлено чрезвычайное положение., Первый канал., 5. 1. 2022, језик руски.
  30. ^ „Договор о коллективной безопасности от 15 мая 1992 года (с изменениями, внесенными Протоколом о внесении изменений в Договор о коллективной безопасности от 15 мая 1992 года, подписанным 10 декабря 2010 года)”. odkb-csto.org. Официальный сайт ОДКБ. 
  31. ^ „Казахстан не запрашивал помощь у России из-за протестов, заявил Песков”. ria.ru (на језику: руски). РИА Новости. 2022-01-05. Архивирано из оригинала 05. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-07. „Нет. Мы убеждены, что наши казахстанские друзья могут самостоятельно решить свои внутренние проблемы  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)
  32. ^ „Токаев обратился к лидерам стран ОДКБ с просьбой «оказать помощь Казахстану в преодолении террористической угрозы». «Новая газета». 2022-01-05. 
  33. ^ „Президент Казахстана обратился к лидерам ОДКБ с просьбой о поддержке”. РБК (на језику: руски). Приступљено 2022-01-05. 
  34. ^ „Совет ОДКБ решил направить Коллективные миротворческие силы организации в Казахстан”. ТАСС. Приступљено 2022-01-05. 
  35. ^ Белорусские военные вошли в состав миротворцев ОДКБ в Казахстане
  36. ^ Станислав Зась: разговоры о том, что ОДКБ оккупирует Казахстан, — глупость//«РИА Новости», 6 января 2022
  37. ^ 10 января в формате видеоконференции состоялось внеочередная сессия Совета коллективной безопасности ОДКБ
  38. ^ Миротворцы ОДКБ помогают правоохранителям Казахстана поддерживать порядок и охранять стратегические объекты //«Первый канал», 7 января 2022
  39. ^ Самолётами военно-транспортной авиации продолжается переброска сил российского контингента миротворческих сил ОДКБ на аэродромы Республики Казахстан
  40. ^ Минобороны Беларуси подтвердило отправку роты 103-й бригады в Казахстан//Office Life, 7 января 2022
  41. ^ а б Российская военная разведка и белорусские миротворцы. Кого страны ОДКБ отправляют в Казахстан//Би-Би-Си, 7 января 2022
  42. ^ Задание миротворцев: спецрепортаж нашего корреспондента из Казахстана // СБ. Беларусь Сегодня, 9 января 2022
  43. ^ Объекты особой важности: как миротворцы ОДКБ выполняют свои задачи в Казахстане
  44. ^ В Беларуси оценили ход миротворческой миссии в Казахстане
  45. ^ СМИ узнали, сколько тысяч российских военных перебрасывают в Казахстан на подавление протестов
  46. ^ Жогорку Кенеш не смог собраться, чтобы обсудить отправку военных в Казахстан//«SPUTNIK Кыргызстан», 6 января 2022
  47. ^ «Это лучшие бойцы». Зачем Россия отправляет миротворцев в Казахстан//«РИА Новости», 6 января 2022
  48. ^ Жогорку Кенеш одобрил отправку кыргызстанских военных в РК
  49. ^ Кыргызские миротворцы вылетели в Казахстан(фото) Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2022)// Мнистерство обороны Кыргызской Республики
  50. ^ Военные Киргизии прибыли в Казахстан в рамках миротворческой миссии
  51. ^ Ереван разрешил подразделению миротворцев Армении отправиться в Казахстан
  52. ^ Александр Рыбин (2022). „Охранники инфраструктуры с боевым опытом” (на језику: русский) (ИА "Фергана" изд.). „7 
  53. ^ Парламент Таджикистана одобрил отправку военных в Казахстан в составе миротворцев ОДКБ — Международная панорама — ТАСС
  54. ^ Военные Таджикистана отправились в Казахстан: обстановка
  55. ^ Власти Казахстана заявили, что миротворцы ОДКБ не участвуют в боевых операциях — Новости — Мир — Коммерсантъ
  56. ^ Продолжается переброска подразделений Ульяновского соединения ВДВ и подразделений 45 отдельной бригады специального назначения ВДВ из состава российского миротворческого контингента миротворческих сил ОДКБ в Республику Казахстан
  57. ^ Самолеты Су-24 МР провели воздушную разведку в ходе учения ОДКБ «Поиск-2018» в Казахстане
  58. ^ Российские миротворцы из сил ОДКБ продолжают прибывать в Казахстан
  59. ^ Задание миротворцев: спецрепортаж нашего корреспондента из Казахстана
  60. ^ Миротворцы ОДКБ взяли под полный контроль аэропорт Алматы
  61. ^ Российские миротворцы продолжают прибывать на аэродромы Алматы и Жетыген Республики Казахстан
  62. ^ Казахстанский экспресс: чем запомнится первая миротворческая миссия ОДКБ
  63. ^ Прибытие миротворцев позволило перебросить казахстанские силы для борьбы с радикалами — Российская газета
  64. ^ Состоялся совместный брифинг командующего миротворческим контингентом ОДКБ с замглавы военного ведомства Казахстана
  65. ^ „Подразделение ВДВ из состава российского миротворческого контингента приступило к охране международного аэропорта Алматы в Казахстане”. Архивирано из оригинала 10. 01. 2022. г. Приступљено 12. 01. 2022. 
  66. ^ 10 января в формате видеоконференции состоялось внеочередная сессия Совета коллективной безопасности ОДКБ. Обсуждалась ситуация в Республике Казахстан и меры по нормализации обстановки в стране
  67. ^ „Токаев назвал сроки вывода миротворцев ОДКБ из Казахстана”. РИА Новости. 2022-01-11. 
  68. ^ https://haqqin.az/news/231318
  69. ^ Секретариат ОДКБ направил членам Совета коллективной безопасности Организации проект Решения СКБ о завершении миротворческой операции в Казахстане
  70. ^ Миротворцы ОДКБ покинут Казахстан до 23 января
  71. ^ „Секретариат ОДКБ направил членам Совета коллективной безопасности Организации проект Решения СКБ о завершении миротворческой операции в Казахстане”. odkb-csto.org. ОДКБ. 2022-01-12. 
  72. ^ „Миротворцы ОДКБ приступили к передаче социально значимых объектов Казахстана под ответственность правоохранительных органов страны”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2022. г. Приступљено 14. 01. 2022. 
  73. ^ Первые российские подразделения миротворческого контингента ОДКБ вылетели из аэропорта Алматы
  74. ^ Доклад Шойгу Путину о деятельности миротворцев ОДКБ в Казахстане
  75. ^ „ОДКБ спешит на помощь”. Коммерсантъ. 
  76. ^ Конгресс интеллигенции: Мы против силового вмешательства России в события в Казахстане!
  77. ^ а б „Бишкек все же отправил военных в Казахстан. В 2020-м в самом Кыргызстане власть сменилась в результате протестов”. BBC. 


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „н.“, али нема одговарајуће ознаке <references group="н."/>