Периферија Крит
| Периферија Крит грч. Περιφέρεια Κρήτης | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Грчка |
| Админ. центар | Ираклион |
| Површина | 8.336 km2 |
| Становништво | 2010. |
| — број ст. | 611.786 |
| — густина ст. | 73,39 ст./km2 |
| Окрузи | Ираклион Ласити Ретимно Ханија |
| Званични веб-сајт | |
Периферија Крит (грч. Περιφέρεια Κρήτης - Peripheria Kriti) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је на крајњем југу државе, у Средоземном мору и обухвата острво Крит са многобројним малим острвима. Главни град периферије је Ираклион.
Положај и управна подела периферије
[уреди | уреди извор]Положај: Периферија Крит је у потпуности острвска, па је окружују:
- север: Егејско море,
- исток: Левантско море,
- југ и запад: Средоземно море.
Подела: Периферија је подељена на 4 округа:
Даља подела на општине изгледа према таблици:
Површина: 8.336 km² • Становништво: 601.131 (2001.) • Седиште: Ираклион | ||
Округ Ираклион | Арханес–Астерузија • Вијанос • Гортина • Ираклион • Малевизи • Миноја Педијада • Фестос • Херзонисос |  |
Округ Ласити | ||
Округ Ретимно | ||
Округ Ханија | ||
Званична страница: www.pkr.gov.gr | ||
Географија
[уреди | уреди извор]
Периферија Крит је махом планинска област, која покрива површину 8.336 km², у јужном делу Грчке. Она покрива истоимено острво Крит и више од 80 сасвим малих острва, од којих је једино значајније Гавдос, најјужнија тачка Европе.
Рељеф: Већи део периферије је планински. Планине се смењују правцем истог - запад, како се пружа и острво. Редом иду: Орнон, Дикти, Иди и Лефка. Планине су високе и најчешће голетне. Равнице су мале, међусобно изоловане и углавном смештене дуж обале. Најважнија равница је Месара у јужном делу острва.
Клима: У приобалном делу клима је изразито средоземна, даље од мора и на већим висинама она прелази у оштрији облик.
Воде: Периферија Крит је у потпуности острвска и излази на чак три мора: на северу на Егејско море, на истоку на Левантско море и на југу и западу Средоземно море. Обала је разуђена, па остоји више залива, најчешће широко отворених ка мору. Истичу се Мирампелоски, Ираклијски и Алмироски залив на северној обали, и Месарски залив на јужној. Због сушне климе има мало водотокова, који су мали и лети често пресуше. Оне праве величанствене клисуре, по којима је Крит познат на нивоу Грчке. Најпознатији су речице Евротас и Алфиос.
Историја
[уреди | уреди извор]Погледати: Пелопонез
Становништво
[уреди | уреди извор]
У периферији Крит живи више од 610.000 становника (процена 2010. године). Густина насељености је осредња (око 73 ст./км²), што је близу државног просека (око 80 ст./км²). Последњих година број становника расте. Приобални део је много боље насељен него унутрашњост, која је у одређеним деловима готово пуста.
Највећи број становника чине етнички Грци. Месно становништво је познато као конзервативно. У периферији има мало досељеника из иностранства, а лети се број значајно повећа доласком туриста.
Привреда
[уреди | уреди извор]Периферија Крит је привредно развијена област за ниво Грчке. У привреди предњаче већи градови, седишта округа, где преовлађују услуге, посебно оне везане за туризам.
Због неповољних природних услова, земљорадња је развијена само у равницама, којих нема много. Преовлађују средоземне културе (агруми, маслина). Најповољнији услови за земљорадњу постоје у Месарској равници.
Туризам је последњих деценија постао веома важна привредна грана. Крит је данас прворазредно туристичко одредиште са неколико међународно познатих туристичких места (Херсонисос, Ајос Николаос).