Раде Малобабић

Раде Малобабић
Лични подаци
Датум рођења	(1884{{month}}{{{day}}})1884.
Место рођења	Славско Поље, Аустроугарска
Датум смрти	26. јун 1917.(1917-06-26) (32/33 год.)
Место смрти	Солун, Краљевина Грчка

Раде Малобабић (Славско Поље код Вргинмоста, 1884 — Солун, 26. јун 1917) је био барјактар српске војске, члан организације Уједињење или смрт осуђен на смрт у Солунском процесу због наводног учешћа у планираном атентату на престолонаследника Александра Карађорђевића.

Биографија

Велеиздајнички процес

Још као омладинац био је најватренији присталица Народне Одбране, а потом и њен члан. По занимању је био трговац, био је у добрим односима са браћом Прибићевић (Милан, Адам, Светозар и Василије). Када су приведени Срби у Загребу 1909. и започет велеиздајнички процес, Малобабић је написао анонимно писмо против самог себе, после чега је ухапшен и осуђен на пет година робије. После помиловања 1910. запослио се у мађарском осигуравајућем друштву „Грешам".

Сусрет са Аписом и обавештајни рад

По пуштању из затвора почиње обавештајни рад против Аустроугарске и повезује се са генералштабним пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом. Након постављења на чело српске војно-обавештајне службе 1913. године Апис се пожалио свом претходнику пуковнику Димитрију Павловићу да Генералштабу недостају поверљиви агенти на територији Аустро-Угарске. Павловић му је препоручио Радета Малобабића кога је описао као интелигентног, оданог и покретљивог обавештајца и идеалисту који за свој рад није хтео да прими никакав новац, чак ни за путне трошкове. Малобабића је Апису препоручио и Срђан Будисављевић, адвокат који је бранио оптужене на Загребачком процесу и који је са Аписом у међувремену постао добар пријатељ. (Срђан Будисављевић био је девер Дијане Будисављевић, познате спаситељке српске деце из логора у Јасеновцу.) Малобабић је имао задатак да створи мрежу српских обавештајаца у монархији. Када је Аустро-Угарска распоредила војску на леву обалу Дрине због опсаде Скадра од стране Србије, Малобабић је послао српској Врховној команди прецизне информације о распореду аустријских трупа. Он је први пренео и информацију да ће принц Фердинанд посетити Сарајево и да су за ту прилику планирани војни маневри.

Малобабић је посећивао војне центре у Сарајеву, Пешти и Загребу. Путовао је аутом или пешке, понекад и козјим стазама како би избегао аустријску полицију. Често су га хапсили али је увек успевао да се извуче – једном приликом је успео да преплива ледену Дрину, изашавши на обалу у похабаном, потпуно залеђеном сељачком оделу. Успевао је да уђе у све важне војне објекте и да прибави информације о снази, положају и борбеној готовости аустроугарске војске. Међутим, српске власти су сумњале да је Малобабић двоструки шпијун. Пуковник Апис је бранио Малобабића инсистирајући да полицији треба дати наређење да сарађује.

Сарајевски атентат

Био је један од организатора Видовданског атентата на престолонаследника Франца Фердинанда. Тада је званично приступио организацији "Уједињење или Смрт" или „Црној руци". Мада постоје и другачија тврђења као на пример да је Малобабић имао задатак да спречи атентат, да је стајао испред Градске већнице поред Грабежа и утицао на њега да не употреби оружје. Поред тога, организација "Уједињење или Смрт" је престала да постоји након завршетка Балканских ратова због погибије многих чланова и након 1912. није обнављала старе везе нити примала нове чланове.

Први светски рат и смрт

У време припрема за почетак Првог светског рата, ухапшен од српских власти у Београду и затворен у Нишу. Малобабић је 25. јула 1914. дошао из Босне у Београд код Аписа који га је обавестио да се јави полицији, након што их је известио о томе да Малобабић ради за српски Генералштаб и да није двоструки шпијун. Овај је то и учинио и одмах био ухапшен. Приликом спровођења из Београда у Ниш Малобабић је успео да искочи из брзог воза и побегне, али је убрзо био поново ухваћен. Држан је у ланцима у затвору све до новембра 1915. када га је пронашао Љуба Вуловић и о томе обавестио Аписа који га је ставио под своју личну заштиту.

Након краћег боравка у Косаници, одлази у Призрен и одатле се као тежак болесник повлачи са остацима српске војске преко Албаније, а затим и са рањеницима на Крф.

У Солуну је био ухапшен заједно са осталим члановима организације „Уједињење или Смрт“ и на Солунском процесу јуна 1917. оптужен да је лично пуцао на регента Александра из пушке и осуђен на смрт.

Смртна пресуда је извршена недалеко од Солуна 13. јуна 1917.

Рехабилитација

Комунистичке власти СФРЈ су на обновљеном процесу у Београду 1953. рехабилитовале све жртве политичког процеса у Солуну, међу њима и Рада Малобабића као невине.

Литература

• Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа. 
• Дедијер, Владимир (1966). Сарајево 1914. Београд: Просвета
• Мекензи, Дејвид реиздање 2016 , Драгутин Димитријевић Апис. Београд: Σтхос