Сава Дамјанов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Сава Дамјанов
Sava Damjanov 2009.jpg
Сава Дамјанов, 2009.
Датум рођења (1956-09-29)29. септембар 1956.(61 год.)
Место рођења Нови Сад
СФРЈ

Сава Дамјанов (Нови Сад, 29. септембар 1956) је српски књижевник. Пише прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове.

Живот и дело[уреди]

Сава Дамјанов је писац, књижевни историчар, есејиста и универзитетски професор. Као прозаисту, књижевна критика га сматра једним од водећих представника српског постмодернизма. Његова научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастичној књижевности, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и ка компаративистици. Приређивао је за штампу текстове српских писаца 18, 19. и 20. века. Током деведесетих година уређивао је часопис за светску књижевност Писмо, и Свети Дунав, магазин посвећен средњоевропској култури. Уредник је „Библиотеке српске фантастике", едиције „Новосадски манускрипт", као и антологијске библиотеке „Десет векова српске књижевности“ код Издавачког центра Матице српске.[1] Један је од оснивача међународног књижевног фестивала „Прозефест“ (у Новом Саду) и награде „Милован Видаковић“ која се додељује за животно дело. Био је председник Управног одбора Градске библиотеке у Новом Саду (2004-2008); од 2008. је члан Управног одбора Матице српске, а од 2012. председник Управног одбора Стеријиног позорја[2] . Тренутно предаје на Филозофском факултету у Новом Саду, где је и дипломирао (1980. године, група за југословенске књижевности и српскохрватски језик), магистрирао (1986) и докторирао (1996) под менторством академика Милорада Павића[3]

Његови текстови превођени су на енглески, француски, немачки, руски, пољски, чешки, мађарски, словачки, русински, украјински, бугарски, словеначки и македонски језик. Заступљен је у антологијама савремене српске прозе.[4]

У зимском семестру 2001/2002. предавао је на катедри за славистику Универзитета у Тибингену (Немачка). Држао је предавања и на Универзитетима у Регенсбургу, Фрајбургу, Берлину, Халеу, Триру, Гетингену, Бону, Торину, Венецији, Кракову, Вроцлаву, Варшави, Гдањску, Лођу, Ополу, Сосновјецу, Великом Трнову, Љубљани, Скопљу, Будимпешти, Кијеву и Лавову. Сарађује на докторским студијама Универзитета у Београду, Нишу, Никшићу, Загребу и Лисабону. Учесник је многих међународних књижевних и научних симпозијума у земљи и иностранству.

Награде и признања[уреди]

Сава Дамјанов је добитник више књижевних награда, као што су:

  • Бранкова награда;
  • награда „Захарије Орфелин“;
  • награда СИЗ-а културе Војводине за оригинални домет у књижевној историографији;
  • награда за најбољу прозну књигу године Друштва књижевника Војводине;
  • награда „Лаза Костић[5];
  • награда „Госпођин вир“[6];
  • награда „Сретен Марић[7];

Дела[уреди]

  • Истраживање Савршенства (роман), Београд 1983;
  • Граждански еротикон (антологија), Ниш 1987.
  • Корени модерне српске фантастике (студија), Нови Сад 1988.
  • Колачи, Обмане, Нонсенси (приче), Београд 1989.
  • Шта то беше млада српска проза? (есеји и критике), Београд 1990.
  • Причке (проза), Београд 1994.
  • Нова (постмодерна) српска фантастика (антологија), Београд 1994.
  • Кодер: историја једне рецепције (студија), Београд 1997.
  • Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве (приче), Нови Сад 1997.
  • Глосолалија (изабране и нове приче), Нови Сад 2001.
  • Ново читање традиције (књижевноисторијски огледи), Нови Сад 2002.
  • Нови Сад – земљи рај (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић ), Панчево 2003.
  • Нови Сад – земљи рај I-II (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић), Панчево 2004.
  • Антологија сербској постмодерној фантастики (на украјинском), Лавов, 2004.
  • Постмодерна српска фантастика (антологија), Нови Сад 2004.
  • Граждански еротикон (антологија – друго, допуњено и илустровано издање), Нови Сад 2005.
  • Ремек-делца (приче), Београд 2005.
  • Ерос и По(р)нос (есеји, прикази, мистификације), Београд 2006.
  • Историја као Апокриф (роман), Нови Сад 2008.
  • Апокрифна историја српске (пост)модерне (есеји), Београд 2008.
  • Порно-литургија Архиепископа Саве (приче), Нови Сад-Зрењанин 2010.
  • Дамјанов: српска књижевност искоса (изабрани књижевноисторијски и књижевнокритички радови), књига 1-5, „Службени гласник“, Београд 2011-2012:
    • Књига 1: Вртови нестварног (огледи о српској фантастици);
    • Књига 2: Велики код: Ђорђе Марковић Кодер (студија и есеји);
    • Књига 3: Српски еротикон (еротографија у српској књижевности);
    • Књига 4: Нова читања традиције 1-3 (књижевноисторијски огледи);
    • Књига 5: Шта то беше српска постмодерна? (есеји и критике).
  • Итика Јерополитика@Вук (роман), Нови Сад-Зрењанин 2014.

Референце[уреди]

  1. ^ „Уређивачки одбор едиције „Десет векова српске књижевности. 
  2. ^ „Управни и надзорни одбор Стеријиног позорја”. Приступљено 22. 7. 2014. 
  3. ^ „Академски профил Саве Дамјанова на презентацији Филозофског факултета у Новом Саду”. 
  4. ^ „'Zemaljski drugovi' – Ivo Andrić kao književni junak, grupa autora”. Приступљено 18. 11. 2013. 
  5. ^ „Nagrade 'Laza Kostić'. Novosti.rs. 18. IV 2003. Приступљено 18. 11. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ „Pobednici konkursa 'Gospođin vir'. Danas.rs. 16. IV 2009. Приступљено 18. 11. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. ^ „Uručenje nagrade 'Sreten Marić' Savi Damjanovu”. Rtv.rs. 08. V 2009. Приступљено 18. 11. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Спољашње везе[уреди]