Пређи на садржај

Тупољев Ту-14

С Википедије, слободне енциклопедије
Тупољев Ту-14

Тупољев Ту-14
Опште
Намена торпедни бомбардер
Посада 3
Земља порекла  СССР
Произвођач Пројектант: ОКБ-156 Тупољев, Произвођач: Завод N°39 из Иркутска[1]
Први лет 1947.
Почетак производње 1950.
Уведен у употребу 1951.
Повучен из употребе 1959.
Статус неоперативан
Први корисник Поморска авијација Совјетског Савеза
Број примерака 86
Димензије
Дужина 21,95 m
Размах крила 21,67 m
Висина 5,69 m
Површина крила 67,36 m²
Маса
Празан 14.930 kg
Нормална полетна 20.930 kg
Макс. тежина при узлетању 25.930 kg
Макс. спољни терет 3.000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 × ВЦ-1
Потисак ТММ 2 × 27,00 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 845 km/h
Макс. брзина на H=0 800 km/h
Тактички радијус кретања 1.200 km
Долет 2.930 km
Плафон лета 11.300 m

Тупољев Ту-14, (рус. Туполев Ту-14; НАТО назив Bosun) је двомоторни средње-тешки торпедни бомбардер на млазни погон руског пројектанта авиона Тупољева. Поред бомбардера из овог типа авиона је развијен и извиђач. Први лет прототипа био је 29. јануара 1947. године.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
А.Н.Тупољев (1944.)

Одмах након завршетка рата у ОКБ 156 Тупољев (Опитни Конструкциони Биро - Тупољев) је почео интензиван рад на стварању првог совјетског бомбардера на млазни погон. У том периоду је направљен читав низ пројеката Ту-72; 73; 74; 78 и 79.[2] Овако велико лутање је углавном била последица немања адекватних млазних мотора и примена потпуно нових техничких решења за која су неопходна истраживања. Остварено решење је био пројект Ту-77 касније прекрштен на Ту-12. Следећи пројект је био Ту-81 касније назван Ту-14 а ући ће у употребу у Совјетско поморско ваздухопловство као торпедни бомбардер. Главни пројектант овог авиона је био Сергеј Јегер[3], рад на пројекту је почео још 1944. године а прототип завршен 1948. године. Први пробни лет је обављен 13. октобра 1949. године а тестирање окончано у јесен 1950. године. На овако дуготрајно доношење одлуке поред проблема са моторима утицало је и то што су у утакмици за серијску производњу а тиме и за наоружавање у игри била два такмаца Ту-14 и Ил-28. На основу резултата приказаних у наредној табели (Карактеристике тактичких бомбардера на млазни погон) изабран је Ил-28 као бољи авион (подебљана слова означавају боље карактеристике).

Након овакве одлуке Министарског савета, ОКБ 156 Тупољев је направио варијанту авиона Ту-14Т торпедни бомбардер и минополоагач намењен поморском ваздухопловству и тај модел је прихваћен за наоружавање и серијску производњу.

Карактеристике тактичких бомбардера на млазни погон

[уреди | уреди извор]
Карактеристика Тупољев Ту-12 (Ту-77) Тупољев Ту-14 (Ту-81) Иљушин Ил-28
Датум првог лета 27. јула 1947. 13. октобра 1949. 8. маја 1948.
Дужина 16,45 m 21,95 m 17,65 m
Висина 4,13 m 5,69 m 6,70 m
Размах крила 18,86 m 21,67 m 21,45 m
Површина крила 48,30 m² 67,36 m² 60,80 m²
Маса празног авиона 8.993 kg 14.930 kg 12.890 kg
Максимална маса 15.720 kg 25.930 kg 23.200 kg
Врста мотора турбомлазни турбомлазни турбомлазни
Мотори 2 × RR Nene 2 × БК-1 2 × БК-1
Снага 2 × 22 kN 2 × 27 kN 2 × 27 kN
Максимална брзина 783 km/h 845 km/h 906 km/h
Плафон лета 11.370 m 11.300 m 12.500 m
Радијус 1.000 km 1.200 km 1.200 km
Брзина пењања 625 m/min m/min 900 m/min
Маса бомби / торпеда 3.000 kg 3.000 kg 3.000 kg

Технички опис авиона Тупољев Ту-14

[уреди | уреди извор]

Авион Тупољев Ту-14Т је потпуно металне конструкције, средњи вискококрилац са два млазна мотора који су постављени испод крила. Крила су права у односу на труп авиона и трапезастог су облика. Мотори су турбомлазни ВК-1, снаге 27,00kN. Труп авиона је кружног попречног пресека у чијој унутрашњости се налази простор за смештај посаде и товара бомби Авион има увлачећи стајни трап система трицикл, предња носна нога има један точак са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по један точак са нископритисним гумама. У току лета предња нога се увлачи у труп авиона а задње ноге у простор иза мотора. Авион има укупно 3 точка који му омогућавају безбедно слетање. Хоризонтална репна пераја су стреластог облика а испод прилично великог репног вертикалног стабилизатора и кормила правца налази се кабина задњег стрелца. Нос авиона је затупаст и застакљен и у њему се налази кабина навигатора тј. нишанџије а изнад њега кабина пилота. Кабина пилота и навигатора представљају једну целину и била је под притиском, као и кабина задњег стрелца која се налазила на репу авиона. Између ове две кабине налазио се простор за бомбе и резервоари за гориво направљени од меке гуме. У случају хаварије пилот се катапултира изнад авиона а навигатор и задњи стрелац испод..[1]

Варијанте авиона Тупољев Ту-14

[уреди | уреди извор]
  • Ту-14 "73" - први прототип са три турбомлазна мотора Ролс Роис,
  • Ту-14 "73Р“ ("74") - извиђачки авиона модификација пројекта Ту-14 "73",
  • Ту-14 "78" - модификација пројекта "73" са три турбомлазна мотора руске производње,
  • Ту-14Т "81" - бомбардер, торпедни авион, са два мотора руске производње ВЦ-1,
  • Ту-82 - пројект авиона Ту-14 са стреластим крилима,
  • Ту-14Р "89" - извиђачки авион на бази Ту-14Т,

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Авион Ту-14Т је направљен у 147 примерака у фабрици авиона у Иркутску у периоду од 1951 до 1953. године.[1] Ушао је у употребу 1951. године и служио је за напад на пловне објекте торпедима и бомбама, за полагање мина као и за патролирање, извиђање и снимањ.

Наоружање

[уреди | уреди извор]
  • Стрељачко: 4 х НП-23 топа 23 mm).
  • Бомбе или торпеда: 1.000 до 3.000 kg у трупу.

Земље које су користиле авион Ту-14

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Туполев Ту-14”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Tupolev Tu-14 (Tu-81) - maritime reconnaissance, torpedo bomber”. www.aviastar.org. Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. ^ „Кто есть кто”. www.airforce.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Donald, David; Lake,, Jon; (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Donald, David; Lake, Jon; (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (језик: енглески)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995). Jane`s Combat Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (на језику: (језик: енглески)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Podvig, Pavel (1998). Russian Strategic Nuclear Weapons (на језику: (језик: руски)). Moscow: Izdat. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Herbert, Leonard (2001). Le Tupolev Tu-2 (на језику: (језик: француски)). Paris: Editions Heimdal. ISBN 978-2-84048-116-4. 
  • Kopenhagen, Wilfried (1989). Sowjetische Bombenflugzeuge (на језику: (језик: немачки)). Berlin: transpress-Verlag. ISBN 978-3-344-00391-3. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • „Zvanični sajt Tupoljeva” (на језику: (језик: руски)). www.tupolev.ru. Приступљено 8. 12. 2010. 
  • „Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.tupolev.co.tv. Архивирано из оригинала 11. 03. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011. 
  • „Tupolev Andrej Nikolajevich” (на језику: (језик: енглески)). www.aviation.ru. Архивирано из оригинала 5. 06. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  • „Ту-14” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 11. 1. 2011. 
  • „Tupolev Tu-14 (Tu-81) 1947” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 11. 1. 2011. 
  • „Tu-2 aircraft family A.N.Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 22. 12. 2010. 
  • „Ту-2 (Монино)” (на језику: (језик: енглески)). scalemodels.ru. Приступљено 22. 12. 2010. 
  • „Tupolev Tu-2” (на језику: (језик: енглески)). www.shanaberger.com. Архивирано из оригинала 20. 12. 2010. г. Приступљено 23. 12. 2010.