Француска Гвајана

С Википедије, слободне енциклопедије
Француска Гвајана
Guyane française
Крилатица: Слобода, једнакост и братство
(франц. Liberté, Égalité, Fraternité)
Химна: Марсељеза
(франц. La Marseillaise)
Положај Француске Гвајане
Главни градКајена
Службени језикфранцуски
Владавина
Облик државефранцуске прекоморске територије
 — ПредседникРудолф Александер
Историја
Географија
Површина
 — укупно83.534 km2
Становништво
 — 2011.[1]237.549(186)
 — густина2,84 ст./km2
Економија
Валутаевро
Остале информације
Временска зонаUTC -3
Интернет домен.gf
Позивни број+594

Француска Гвајана или Француска Гијана (франц. Guyane française, службено франц. Guyane) је прекоморски департман Републике Француске. Са површином од 86.504 km², највећи је француски департман и површином највећа територија Европске уније изван Европе. То је једина француска, а уједно и једина територија Европске уније у Јужној Америци. Екваторска шума покрива највећи део територије Француске Гвајане.

Службено име департмана у европским и француским круговима је Гвајана. Придев „француска“ се додаје још из колонијалних времена, кад су постојале три Гвајане: Британска Гвајана (данас Кооперативна Република Гвајана), Холандска Гвајана (данас Суринам) и Француска Гвајана.

Историја[уреди | уреди извор]

Географија[уреди | уреди извор]

Француска Гвајана има површину од 86.504 km². Атлантска обала је дуга 378 km, границу са Бразилом дужине 730 km чини река Ојапок, а граница са Суринамом је дуга 510 km.

Река Ојапок на граници са Бразилом

Ова област обухвата део Гвајанских планина које покривају 1,5 милион км² на североистоку Јужне Америке. Геологију одликује велики број водопада. Највиши врх је Мон Белви де Инини на 850 m висине. Најважније реке су Марони (на граници са Суринамом), Синамари, Апруагу и Ојапок (на граници са Бразилом).

Француска Гвајана важи за највећу шумску област Француске и Европске уније. Тропском шумом је покривено 90% територије. Највећи део становништва живи поред обале, где се налазе већи градови:

Економија[уреди | уреди извор]

Француска Гвајана је веома зависна од француских субвенција. Главна индустријска грана је риболов (чини 75% извоза), експлоатација злата и дрвета. Стопа незапослености је 20-30%.

У месту Куру је смештен Европски свемирски центар који запошљава 1700 људи и извор је 25% БДП територије.

Туризам је све значајнија делатност.

Демографија[уреди | уреди извор]

Више од 5.000 држављана Француске Гвајане говори неки од домородачких језика као матерњи. Најраспрострањенији су језици из породице кариб (мање од 3.000), аравак (пар стотина) и из породице тупи-гварани језици вајампи (мање од 1.200) и емериљон (400).

Демографија
1968.
1.975=

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]