Пређи на садржај

Шехбаз Шариф

С Википедије, слободне енциклопедије
Шехбаз Шариф
Шехбаз Шариф 2022. год.
Лични подаци
Пуно имеМијан Мухамед Шехбаз Шариф
Датум рођења(1951-09-23)23. септембар 1951. (73 год.)
Место рођењаЛахор, Пакистан
РелигијаСунитски ислам
Породица
Супружник
  • Бегум Нусрат (в. 1973)
  • Алија Хони (в. 1993 —  р. 1994)
  • Темина Дурани (в. 2003)
Деца4
ПородицаНаваз Шариф (брат)
Политичка каријера
Политичка
странка		Пакистанска муслиманска лига-Наваз
Тренутна функција
Функцију обавља од 4. марта 2024.
ПретходникАнвар-ул-Хак Какар (в.д.)
11. април 2022 — 13. август 2023.
ПретходникИмран Хан
НаследникАнвар-ул-Хак Какар (в.д.)
Лидер опозиције Пакистана
20. август 2018 — 10. април 2022.
ПретходникХурсид Ахмер Шахј
НаследникРаја Ријаз Ахмад Хан
Тренутна функција
Функцију обавља од 29. фебруара 2024.
Избори2024.
13. август 2018 — 10. август 2023.
Избори2018.
13. и 15. Главни министар Пакистана
7. јун 2013 — 7. јун 2018.
ПретходникНајам Сети (в. д)
НаследникХасан Аскари Ризви (в.д)
30. март 2009 — 26. март 2013.
ПретходникГувернерова власт
НаследникНајам Сети (в.д)
8. јун 2008 — 25. фебруар 2009.
ПретходникДост Мухамед Хоса
НаследникГувернерова власт
20. фебруар 1997 — 12. октобар 1999.
ПретходникМијан Мухамед Афзал Хајат (в.д)
НаследникХаудри Первајз Елахи (2002)

Мијан Мухамед Шехбаз Шариф (урду: میاں محمد شہباز شریف, изговара се [ʃɛхˈбаːз ʃәˈриːф]; 23. септембар 1951)[1] пакистански је политичар који тренутно служи као 24. премијер Пакистана од марта 2024, на којој је претходно био од априла 2022. до августа 2023. године.[2][3][4] Он је председник Пакистанске муслиманске лиге (ПМЛ-Н). Претходно у својој политичкој каријери, три пута је служио као главни министар Панџаба, чиме је постао главни министар Панџаба са најдужим стажом.[5]

Шехбаз је изабран у покрајинску скупштину Панџаба 1988. и у Народној скупштини Пакистана 1990. године. Поново је изабран у скупштину Панџаба 1993. и именован за лидера опозиције. Први пут је 20. фебруара 1997. изабран за главног министра пакистанске најмногољудније провинције Панџаб. Након пакистанског државног удара 1999. године, Шехбаз је заједно са својом породицом провео године у самоизгнанству у Саудијској Арабији, враћајући се у Пакистан, 2007. Шехбаз је именован за главног министра за други мандат након победе ПМЛ-Н у провинцији Панџаб на општим изборима у Пакистану 2008. године. По трећи пут је изабран за главног министра Панџаба на општим изборима 2013. и служио је свој мандат до пораза његове странке на општим изборима 2018. године. Током свог мандата на месту главног министра, Шехбаз је уживао репутацију веома компетентног и марљивог администратора.[6] Покренуо је амбициозне инфраструктурне пројекте у Панџабу и био је познат по свом ефикасном управљању.[7][8][9] Шехбаз је номинован за председника Пакистанске муслиманске лиге-Н након што је његов брат Наваз Шариф дисквалификован са функције након случаја Панамских папира. Предложен је за лидера опозиције након избора 2018. године.[10]

У децембру 2019. године, Национални биро за одговорност (НАБ) замрзнуо је 23 имовине која је припадала Шехбазу и његовом сину Хамзи, оптужујући их за прање новца. Дана 28. септембра 2020, НАБ је ухапсио Шехбаза на Вишем суду у Лахору и подигао оптужницу против њега за прање новца. Био је у затвору до суђења.[11][12] Дана 14. априла 2021., Виши суд у Лахору га је пустио уз кауцију у вези са прањем новца.[13] Дана 12. октобра 2022. године, Шехбаз и Хамза су ослобођени свих оптужби за корупцију и прање новца од стране Централног Специјалног суда у Лахору.[14] Усред пакистанске политичке кризе 2022. године, Шехбаза је Народна скупштина изабрала за премијера 11. априла 2022. након гласања о неповерењу Имрану Хану. Скупштина је требало да престане 12. августа 2023. због завршетка петогодишњег мандата. Да би добили више времена за изборе и друге политичке користи, Шехбаз и ПДМ алијанса су се сложили да распусте парламент 9. августа 2023, што је одобрио председник Пакистана.[15]

Породица и лични живот

[уреди | уреди извор]

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Шехбаз је рођен 23. септембра 1951.[16][17][18] у кашмирској породици која говори панџаби у Лахору, Панџаб, Пакистан.[19] Његов отац, Мухамед Шариф, био је бизнисмен и индустријалац више средње класе чија је породица емигрирала из Анантнага у Кашмиру због посла, и на крају се настанила у селу Јати Умра у округу Амрицар, Панџаб, почетком двадесетог века. Породица његове мајке потицала је из Пулваме.[20] Након поделе Индије и независности Пакистана 1947. године, његови родитељи су мигрирали из Амрицара у Лахор.[21] Похађао је средњу школу Светог Антуна у Лахору.

Шехбаз је дипломирао на Државном колеџу Универзитета у Лахору.[22] Након дипломирања, придружио се својој породичној Итефак групи. Изабран је за председника Трговинске и индустријске коморе Лахора 1985. године.[23][24]

Шехбаз говори урду, панџаби, синди, енглески, немачки и арапски.[25]

Породица

[уреди | уреди извор]
Шехбаз са својим старијим братом Навазом Шарифом

Шехбаз има два брата, Абаса Шарифа и Наваза Шарифа. Наваз је три пута биран за премијера Пакистана. Навазова супруга, Кулсум Наваз, била је прва дама Пакистана три неузастопна мандата.

Шехбаз се оженио Нусрат Шехбазом[26] 1973. Имају четворо деце: Салмана, Хамзу и ћерке близнакиње Хаверију и Рабију.[27][28]

Његов други брак био је са Алијом Хони, којом се оженио 1993. године. Била је манекенка и Шехбаз је за њу изградио мост у Лахору, који је међу локалним становницима још познат као Медени мост.[29] Пар се развео након само годину дана.

Године 1993. Шехбаз се оженио трећи пут за Нилофар Хосу, сестру Тарика Хосе, који је био генерални директор Федералне истражне агенције, али се и овај брак завршио разводом.[30]

Шехбаз се 2003. оженио својом четвртом женом, аутором и уметницом Техмином Дурани.[31][32]

Године 2012. објављено је да се Шехбаз оженио пети пут за Сиеду Кулсуме Хаи, службеницу пакистанске административне службе, али је она то на крају негирала.[33]

Живи у дому својих предака у Лахору, Рејвинд палати.

Богатство

[уреди | уреди извор]

Шехбаз је заједнички власник Итефак Гроуп,[34] вишемилионског конгломерата челика.[35] Године 2013. примећено је да је Шехбаз богатији од свог старијег брата Наваза са 336.900.000 пакистанских рупија (1,2 милиона америчких долара).[36]

Рана политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Шехбаз је започео своју политичку каријеру након што је изабран у покрајинску скупштину Панџаба из изборне јединице ПП-122 (Лахор-VII) као кандидат Исламског демократског савеза (ЈИ) на општим изборима 1988. године.[37][38][39] Освојио је 22.372 гласа и победио кандидата Пакистанске народне партије (ППП).[40] Међутим, његов мандат је прерано окончан 1990. године када су скупштине распуштене.[41][42]

Поново је изабран у покрајинску скупштину Панџаба из изборне јединице ПП-124 (Лахор-X) као кандидат ИЈИ на општим изборима 1990. године. Добио је 26.408 гласова и победио кандидата Пакистанске демократског савеза (ПДА).[43] На истим изборима изабран је у Народну скупштину Пакистана из изборне јединице НА-96 (Лахор-V) као кандидат ИЈИ. Освојио је 54.506 гласова и победио Јехангира Бадера.[44][45]

Напустио је место у скупштини провинције Панџаб да би задржао место у Народној скупштини.[46] Мандат му је прерано окончан 1993. године[47] када су скупштине распуштене.[48]

Поново је изабран у покрајинску скупштину Панџаба из изборне јединице ПП-125 (Лахор-X) као кандидат Пакистанске муслиманске лиге (ПМЛ-Н) на општим изборима 1993. године.[49] Добио је 28.068 гласова и победио кандидата ППП.[50] На истим изборима поново је биран у Народну скупштину из Изборне јединице НА-96 (Лахор-В) као кандидат ПМЛ-Н. Освојио је 55.867 гласова и победио Јусуфа Салахудина.[51] Напустио је место у Народној скупштини и задржао место у скупштини провинције Панџаб.[52] Убрзо након избора изабран је за лидера опозиције у покрајинској скупштини Панџаба.[53] Током свог мандата као лидера опозиције, остао је неколико година у Уједињеном Краљевству због лечења. У његовом одсуству, Цаудри Перваиз Елахи је постављен за вршиоца дужности лидера опозиције у скупштини Панџаба.[54][55] Његов мандат као посланика у скупштини Панџаба и лидера опозиције прерано је окончан у новембру 1996.[56] када су скупштине распуштене.[57][58]

Главни министар Панџаба

[уреди | уреди извор]

Поново је изабран у покрајинску скупштину Панџаба из изборне јединице ПП-125 (Лахор-X) као кандидат ПМЛ-Н на општим изборима 1997. године.[59] Добио је 25.013 гласова и победио кандидата ППП.[60] На истим изборима поново је биран у Народну скупштину из Изборне јединице НА-96 (Лахор-В) као кандидат ПМЛ-Н. Освојио је 47.614 гласова и победио Ханифа Рамаја.[61] По први пут је изабран за главног министра Панџаба и положио је заклетву као 13. главни министар Панџаба 20. фебруара 1997. године.[62][63]

Током свог мандата на месту главног министра Панџаба, хваљен је за добро управљање у покрајини због његовог фокуса на здравство, образовање, пољопривреду и индустријски сектор.[64][65] Предузео је неколико развојних пројеката у Лахору и покренуо акцију против криминалаца широм покрајине како би одржао ред и закон у покрајини.[66]

Он је био на својој функцији до 12. октобра 1999. када је смењен са места главног министра у пакистанском државном удару 1999. године.[67][68][69][70] После пуча је затворен.[71] У децембру 2000. године, он је заједно са члановима своје уже породице присилно прогнан у Саудијску Арабију[72] на захтев саудијске краљевске породице.[73][74]

Шехбаз 2017.

Док је био у егзилу у Саудијској Арабији, Шехбаз је изабран за председника ПМЛ-Н у августу 2002.[75][76] и преселио се у Уједињено Краљевство средином 2003. на лечење.[77]

1999. године, подносилац жалбе Саедудин је поднео ФИР и оптужио Шехбаза да је дозволио полицији Сабзазара, као главном министру Панџаба, да убије његовог сина заједно са другим мушкарцима у лажном сусрету.[78] У том сусрету полиција је убила његова два сина и још три особе.[79][80]

2003. године, суд за борбу против тероризма позвао је Шехбаза и још петорицу оптужених за наводна вансудска убиства 1998. Он је у то време био у егзилу и није се појавио пред судом. Касније је суд издао налог за хапшење Шехбаза.[81][82] Године 2004. Шехбаз је покушао да се врати у Пакистан да би се појавио пред судом, али је присилно депортован назад у Саудијску Арабију.[83][84]

У августу 2007. Врховни суд Пакистана је донео пресуду којом је браћи Шариф дозвољен повратак у Пакистан.[85] У септембру 2007. године, антитерористички суд у Пакистану је наредио полицији да ухапси Шехбаза на основу налога за хапшење из 2003. године.[86][87] Касније је добио кауцију од антитерористичког суда.[88] Шехбаз је негирао да је наредио наводна убиства и рекао да су оптужбе против њега политички мотивисане.[89] Он је даље рекао да је 2004. године слетео на аеродром у Лахору желећи да се појави пред судом, али да га је влада вратила у Саудијску Арабију кршећи налоге Врховног суда.[90] Антитерористички суд га је 2008. године ослободио оптужби у случају Сабзазар.[91]

Поново је изабран за председника ПМЛ-Н за други мандат у августу 2006.[92][93] и вратио се у Пакистан заједно са Навазом Шарифом у новембру 2007.[94]

Шехбаз је поново изабран у покрајинску скупштину Панџаба из три изборне јединице ПП-159 (Лахор-XXIII), ПП-161 (Лахор-XXV) и ПП-247 (Рајанпур-I) – као кандидат ПМЛ-Н на општим изборима 2013. На истим изборима поново је биран у Народну скупштину из Изборне јединице НА-129 (Лахор-XII) као кандидат ПМЛ-Н.[95] Шариф је одлучио да задржи своје место у покрајинској скупштини ПП-159 (Лахор-XXIИИ) и поново је изабран за главног министра Панџаба по трећи пут[96] без противљења након што је добио 300 гласова у покрајинској скупштини од 371 члана.[97][98]

Дана 7. јуна 2018, Шехбаза је наследио Хасан Аскари Ризви на месту привременог главног министра Панџаба.[99]

Лидер опозиције

[уреди | уреди извор]

Изабран је у Народну скупштину као кандидат ПМЛ-Н из изборне јединице НА-132 (Лахор-X) на општим изборима у Пакистану 2018. На истим изборима поново је биран у Покрајинску скупштину Панџаба као кандидат ПМЛ-Н из изборне јединице ПП-164 (Лахор-XXI) и ПП-165 (Лахор-XXII).[100] Након успешног избора, он је напустио своја места у Панџабу у корист места у Народној скупштини.[101] ПМЛ-Н га је 16. августа номиновао за функцију премијера Пакистана.[102] Дана 17. августа 2018. добио је 96 гласова и изгубио функцију од Имрана Хана.[103] Истог дана га је за лидера опозиције у Народној скупштини предложило 111 народних посланика.[104] Дана 20. августа 2018. године проглашен је за лидера опозиције у Народној скупштини. У својству лидера опозиције, такође је био председник Комисије за јавне рачуне од 22. децембра 2018. до 28. новембра 2019. Поднео је оставку на ту функцију и наследила га је Рана Танвир Хусеин.

Случајеви прања новца

[уреди | уреди извор]

Дана 28. септембра 2020. године, Шехбаза је ухапсио Национални биро за одговорност под оптужбом за прање преко 7,328 милиона пакистанских рупија (41 милион америчких долара[105]) у систематској шеми која укључује блиске сараднике и чланове породице.[106][107] Биро је претходно замрзнуо 23 различите имовине која је припадала Шарифу, његовом сину и другим члановима породице, тврдећи да је ова имовина стечена изван познатих извора прихода. НАБ наводи да је породица Шехбаз Шариф користила лажне трансакције за примање страних средстава, при чему су трансакције вршене преко компаније у власништву Шарифовог зета, Харуна Јусафа.[108][109]

Шехбаз је првобитно био у затвору до суђења.[110] Привремено је пуштен на условну слободу да би присуствовао сахрани своје мајке у новембру 2020. године.[111] Дана 14. априла 2021. пуштен је уз кауцију у вези са прањем новца од стране Вишег суда у Лахору.[112] Дана 12. октобра 2022. године, Шехбаз и његов син ослобођени су свих оптужби за корупцију и прање новца од стране Централног Специјалног суда у Лахору.[113] Након ослобађајуће пресуде, Шарифов адвокат Амјад Первез изјавио је да је случај „потпуно неоснован и политички мотивисан“.[114]

Премијер Пакистана

[уреди | уреди извор]

Први пут премијер

[уреди | уреди извор]
Шариф на самит Шангајске организације за сарадњу у Самарканду

Дана 10. априла 2022. године, Шариф је номинован као кандидат за премијера од стране опозиционих партија након изгласавања неповерења актуелном премијеру Имрану Хану након пакистанске уставне кризе 2022. године.[115][116]

За премијера је изабран 11. априла 2022. године.[117][118] Истог дана је положио заклетву, којом је управљао председавајући Сената Садик Сањрани, вршилац дужности председника Арифа Алвија, који је био на медицинском одсуству након што се жалио на „нелагодност“.[119] Пошто се влада Пакистанског демократског покрета суочила са најгором економском кризом у Пакистану од његове независности, администрација коју је предводио Шариф надала се споразуму о помоћи са ММФ-ом и побољшању односа са Сједињеним Државама,[120][121] али је добила само ограничен одговор.[122] Кинески министар спољних послова Ћин Ганг изразио је јасну забринутост због унутрашње нестабилности Пакистана,[123] упркос томе што Кина пружа економску подршку свом дугогодишњем савезнику.[124]

На конференцији за новинаре 13. фебруара 2024. године, Асиф Али Зардари из Пакистанске народне партије (ППП) и Шариф објавили су да су се њихове странке сложиле да формирају коалициону владу након општих избора у Пакистану 2024. године. Портпарол ПМЛ-Н Маријум Аурангзеб рекао је да је Шехбаз Шариф био кандидат за премијера по препоруци његовог старијег брата Наваза.[125] Лидер ППП Билавал Буто Зардари рекао је да ће подржати кандидата ПМЛ-Н за премијера и да се ППП неће придружити следећој влади.[126] Цитиран је високи лидер ППП који је рекао да је странка више волела да има минималну улогу у коалиционој влади рекавши да „не желимо да преузмемо ту тешку одговорност.“[127] Аналитичари сугеришу да је изгледало да овај аранжман ужива подршку од стране владе. војска.[128]

Покрет Мутахида Кауми – Пакистан, Пакистанска муслиманска лига (К), Истекам-е-Пакистан партија и Белоцистан Авами партија такође су изразили намеру да се придруже ПЛМ-Н и ППП коалицији, што им омогућава да одрже укупно 152 директно изабраних места у Народној скупштини, за које се очекује да ће бити увећани добицима у резервисаним местима.[129] Као одговор, Имран Кан назвао је предстојећу коалицију „пљачком по дану“ и упозорио „на незгоду формирања владе са украденим гласовима“.[130] Посматрачи су приметили да је повећана подршка ПТИ променила динамику моћи, доводећи до Шарифа. Влада предвођена чини се слабом и пре него што је почела.[131]

Други пут премијер

[уреди | уреди извор]

Дана 3. марта 2024, Шариф је поново изабран за премијера Пакистана за други мандат, сакупивши 201 глас наспрам 92 гласа за Омара Ајуба Хана, унука првог војног владара Пакистана који подржава ПТИ. Избори у Народној скупштини уследили су након скоро месец дана политичког застоја након избора 8. фебруара, који су критиковани због варања.[132][133]

Случај за клевету Дејли Мејла

[уреди | уреди извор]

Дана 14. јула 2019, Дејли мејл је објавио вест са насловом: „Да ли је породица пакистанског политичара који је постао дечак за британску помоћ у иностранству украла средства намењена жртвама земљотреса?“ Према извештају, Шехбаз Шариф је украо средства помоћи од британског Одељења за међународни развој (ДФИД) након земљотреса 2005. године. Написао га је новинар Дејли Мејла Дејвид Роуз. Истраге су показале да је Велика Британија донирала више од 500 милиона фунти жртвама земљотреса у Пакистану преко ДФИД-а, владине организације Уједињеног Краљевства.[134][135]

Дејвид Роуз је тврдио да је бивши главни министар Панџаба Шехбаз Шариф користио средства помоћи да кроз прање новца пошаље милион фунти свом фронтмену Афтабу Мехмуду, британском држављанину пакистанског порекла, који је потом новац дао породици Шахбаза Шарифа. Шехбаз Шариф и његова породица су наводно украли средства за пореске олакшице британских држављана, наводи се у новинским извештајима. Дејли мејл се такође осврнуо на бројне званичнике британске владе Шехбаза Шарифа. Салман Шахбаз, син Шехбаза Шарифа, касније је оповргао ову информацију.[136]

Одбијање од ДФИД-а

[уреди | уреди извор]

Представник ДФИД-а назвао је извештаје „неоснованим“ и „измишљеним“ на веб страници организације, а у јануару 2020. Шахбаз Шариф је поднео тужбу за одштету против Дејли Мејла и његовог репортера Дејвида Роуза Краљевском суду правде у Лондону[137][138]

Судска рочишта

[уреди | уреди извор]

Према судским документима, Дејли Мејлу је требало скоро три године да поднесе одбрану Роузине приче. Дана 20. априла 2020., судија Никлин је издао почетни налог за рок за рочиште за уврштавање у списак који траје од 21. априла 2020. до 31. јула 2020. Дана 7. маја 2020, судија Никлин је донео другу одлуку којом је продужен рок. Судија Никлин је 20. октобра 2020. издао прву наредбу, спајајући потраживања Шехбаза и његовог зета Јусафа. Дана 28. јануара 2021, судија Никлин је издао још један налог који се односи на претходно суђење.[139]

Пресуда и налог су уручени 5. фебруара 2021. Судија Никлин пресудио је на расправи о смислу на Вишем суду у Лондону у корист председника Пакистанске муслиманске лиге (ПМЛ-Н) Шехбаза и његовог зета. Судија Никлин је утврдио да је чланак Мејл он Сандеј носио највиши ниво клеветничког значења и за Шехбаза и за Јусафа.

Судија Никлин је 18. фебруара 2021. издао директиву у вези са одређеним роковима. Дана 15. марта 2022, Дејли мејл је поднео своју одбрану. Мастер Торнет је 17. марта 2022. издао директиву за подношење одбране. Затим је 23. јуна и 20. септембра 2022. издао налоге за продужење рока за подношење одбране. После преговора за решавање спора после марта 2022. између Дејли Мејла и премијера Шехбаза, премијеровом правном саветнику је постало јасно да ће се публикација извинити и уклонити чланак под његовим условима. Дана 26. септембра 2022, судија Никлин је издао налог и заказао заједнички састанак за управљање предметима за 9. новембар.[140]

Три дана прие овог рочишта, Шехбаз је повукао свој захтјев за одлагање у корист потпуног суђења у оштроумном политичком потезу. Према прописима, суд није обавештен да су адвокати Дејли Мејла неколико месеци тајно преговарали са Шахбазовим адвокатима, предлажући извињење. Шахбаз Шариф је био убеђен од стране његовог правног особља да нема користи од подношења додатне документације пошто је лист већ пристао да се извини и уклони клеветнички и обмањујући део.[141]

Извињење Дејли Мејла

[уреди | уреди извор]

Издавачи Дејли Мејла и Шехбазови адвокати потписали су споразум о нагодби са Томлин Ордером у другој недељи децембра 2022, након чега је Дејли мејл уклонио клеветнички чланак и извинио се премијеру и његовом зету. АНЛ је обећао да никада неће поновити ове лажне оптужбе ни на једном форуму и већ је радио са Гуглом на уклањању свих чланака који садрже чланак Дејли Мејла.[142][143][144]

Књиге

[уреди | уреди извор]
  • Azm O Himmat Kī Dāstān (عزم و همت كى داستان; "Прича о одлучности и храбрости"), Лахор: Шариф публикације, 2000, 72 pp. Историја и борба пословних подухвата породице Шариф.

Награде и почасти

[уреди | уреди извор]
  1. Шехбаз брзина

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „National Assembly of Pakistan”. na.gov.pk. Архивирано из оригинала 13. 2. 2024. г. Приступљено 13. 2. 2024. 
  2. ^ Syed, Azaz (3. 3. 2024). „Shehbaz Sharif: Pakistani legislators elect new prime minister to head coalition”. CNN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 3. 2024. г. Приступљено 3. 3. 2024. 
  3. ^ Saifi, Sophia; Mogul, Rhea. „Pakistan's parliament votes in opposition leader Shehbaz Sharif as Prime Minister”. CNN. Архивирано из оригинала 11. 4. 2022. г. Приступљено 11. 4. 2022. 
  4. ^ „Shehbaz Sharif, Times of Oman”. Архивирано из оригинала 5. 2. 2023. г. Приступљено 18. 12. 2022 — преко PressReader. 
  5. ^ „Shehbaz Sharif: 10 things to know about 'hands on' PM frontrunner of Pakistan”. Firstpost. 10. 4. 2022. Архивирано из оригинала 13. 4. 2022. г. Приступљено 13. 4. 2022. 
  6. ^ „Shehbaz Sharif: the diligent administrator now PM of Pakistan”. The Guardian. 12. 4. 2022. Архивирано из оригинала 11. 4. 2022. г. Приступљено 12. 4. 2022. 
  7. ^ „What to know about Shehbaz Sharif, Pakistan's new prime minister”. Washington Post. 12. 4. 2022. Архивирано из оригинала 11. 4. 2022. г. Приступљено 12. 4. 2022. 
  8. ^ „Pakistan: Shehbaz Sharif chosen as PM after week-long uncertainty”. BBC. 11. 4. 2022. Архивирано из оригинала 11. 4. 2022. г. Приступљено 12. 4. 2022. 
  9. ^ „Pakistan's Parliament Elects Shahbaz Sharif as Prime Minister After Khan Exit”. Time. 11. 4. 2022. Архивирано из оригинала 11. 4. 2022. г. Приступљено 12. 4. 2022. 
  10. ^ „PML-N chief Shahbaz Sharif set to become leader of opposition in NA”. The Asian Age. 19. 8. 2018. Архивирано из оригинала 6. 12. 2020. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  11. ^ „Accountability court indicts PML-N President Shahbaz Sharif in money laundering case”. www.thenews.com.pk. Архивирано из оригинала 21. 11. 2020. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  12. ^ „Shehbaz Sharif arrested after LHC rejects bail in money laundering case”. BOL News (на језику: енглески). 28. 9. 2020. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  13. ^ „LHC grants bail to Shahbaz Sharif in money laundering reference”. GNewsNetwork – Janta Hai (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 14. 4. 2021. 
  14. ^ „Pakistani court acquits PM, son in money laundering case”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 9. 2023. г. Приступљено 7. 9. 2023. 
  15. ^ „Pakistan's parliament is dissolved to pave way for elections as Imran Khan seeks release from prison”. www.apnews.com. Архивирано из оригинала 9. 8. 2023. г. Приступљено 9. 8. 2023. 
  16. ^ „Profile of Shehbaz Sharif”. Pakistan Today. 30. 7. 2017. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  17. ^ „Who are Shehbaz Sharif and Khaqan Abbasi, PLM-N's replacements for Nawaz Sharif as Pakistan PM”. Hindustan Times (на језику: енглески). 29. 7. 2017. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 30. 7. 2017. 
  18. ^ „If elections are held on time…”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 12. 2017. г. Приступљено 4. 12. 2017. 
  19. ^ „Shahbaz Sharif”. dawn.com (на језику: енглески). 13. 1. 2012. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  20. ^ „As Nawaz Sharif becomes PM, Kashmir gets voice in Pakistan power circuit – Indian Express”. archive.indianexpress.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 29. 7. 2017. 
  21. ^ Lieven, Anatol (2011). Pakistan: A Hard Country (на језику: енглески). PublicAffairs. ISBN 9781610390231. Архивирано из оригинала 6. 5. 2016. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  22. ^ „Profile”. www.pap.gov.pk. Provincial Assembly of The Punjab. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  23. ^ „Shahbaz Sharif”. dawn.com (на језику: енглески). 13. 1. 2012. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  24. ^ „Shahbaz Sharif”. dawn.com (на језику: енглески). 25. 4. 2013. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  25. ^ „Wild fact of the day — PM Shehbaz Sharif speaks German”. Dawn News. 1. 9. 2022. „Others praised him for “the man he is” for speaking Sindhi, Arabic, Urdu, Punjabi, English and now German.” 
  26. ^ Iftikhar A. Khan; Kalbe Ali (3. 1. 2014). „The mystery of Raiwind palace ownership”. DAWN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  27. ^ „Profile of Shehbaz Sharif”. Pakistan Today. 30. 7. 2017. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  28. ^ „Shahbaz's family arrives”. dawn.com (на језику: енглески). 19. 9. 2004. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  29. ^ „The much married Shehbaz Sharif got a bridge built in Lahore to meet his wife”. Deccan Herald. 20. 4. 2022. 
  30. ^ „The much married Shehbaz Sharif got a bridge built in Lahore to meet his wife”. Deccan Herald. 20. 4. 2022. 
  31. ^ „Profile of Shehbaz Sharif”. Pakistan Today. 30. 7. 2017. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  32. ^ „Shehbaz confirms marriage to Tehmina”. Daily Times (Pakistan). 24. 2. 2005. Архивирано из оригинала 17. 5. 2005. г. Приступљено 29. 7. 2017. 
  33. ^ „The much married Shehbaz Sharif got a bridge built in Lahore to meet his wife”. Deccan Herald. 20. 4. 2022. 
  34. ^ „Shahbaz Sharif”. dawn.com (на језику: енглески). 25. 4. 2013. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  35. ^ Baker, Raymond (2005). Capitalism's Achilles heel: Dirty Money and How to Renew the Free-market SystemНеопходна слободна регистрација. John Wiley and Sons. стр. 82–83. ISBN 978-0-471-64488-0. Приступљено 29. 7. 2017. 
  36. ^ „Leaders' wealth — Shahbaz richer than Nawaz”. Dawn. 21. 5. 2013. Архивирано из оригинала 24. 8. 2017. г. Приступљено 23. 8. 2017. 
  37. ^ „Shahbaz Sharif”. dawn.com (на језику: енглески). 25. 4. 2013. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  38. ^ „Election result Punjab Assembly 1988–97” (PDF). ECP. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 8. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2018. 
  39. ^ „16 old, seven new faces from Lahore to take oath today”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 1. 6. 2013. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  40. ^ „Election result Punjab Assembly 1988–97” (PDF). ECP. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 8. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2018. 
  41. ^ „Profile”. www.pap.gov.pk. Provincial Assembly of The Punjab. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  42. ^ „Opinion”. dawn.com (на језику: енглески). 2. 8. 2008. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  43. ^ „Election result Punjab Assembly 1988–97” (PDF). ECP. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 8. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2018. 
  44. ^ „Shahbaz Sharif”. dawn.com (на језику: енглески). 25. 4. 2013. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  45. ^ „Election result National Assembly 1988–97” (PDF). ECP. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 8. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2018. 
  46. ^ „16 old, seven new faces from Lahore to take oath today”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 1. 6. 2013. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  47. ^ „Profile”. www.pap.gov.pk. Provincial Assembly of The Punjab. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  48. ^ „Opinion”. dawn.com (на језику: енглески). 2. 8. 2008. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  49. ^ „16 old, seven new faces from Lahore to take oath today”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 1. 6. 2013. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  50. ^ „Election result Punjab Assembly 1988–97” (PDF). ECP. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 8. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2018. 
  51. ^ „Election result National Assembly 1988–97” (PDF). ECP. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 8. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2018. 
  52. ^ „Nawaz Sharif, a profile”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 25. 11. 2007. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  53. ^ „Nawaz Sharif, a profile”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 25. 11. 2007. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  54. ^ „Nawaz Sharif, a profile”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 25. 11. 2007. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  55. ^ „Pervaiz pledges to uproot corruption”. dawn.com (на језику: енглески). 29. 11. 2002. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  56. ^ „Profile”. www.pap.gov.pk. Provincial Assembly of The Punjab. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  57. ^ „Shahbaz Sharif”. dawn.com (на језику: енглески). 25. 4. 2013. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  58. ^ „Opinion”. dawn.com (на језику: енглески). 2. 8. 2008. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  59. ^ „16 old, seven new faces from Lahore to take oath today”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 1. 6. 2013. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  60. ^ „Election result Punjab Assembly 1988–97” (PDF). ECP. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 8. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2018. 
  61. ^ „Election result National Assembly 1988–97” (PDF). ECP. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 8. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2018. 
  62. ^ „Profile of Shehbaz Sharif”. Pakistan Today. 30. 7. 2017. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
  63. ^ „Nawaz Sharif, a profile”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 25. 11. 2007. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  64. ^ „Shahbaz Sharif”. dawn.com (на језику: енглески). 13. 1. 2012. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  65. ^ „Nawaz Sharif, a profile”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 25. 11. 2007. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  66. ^ „Nawaz Sharif, a profile”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 25. 11. 2007. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  67. ^ „Shahbaz Sharif”. dawn.com (на језику: енглески). 13. 1. 2012. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  68. ^ „Profile”. www.pap.gov.pk. Provincial Assembly of The Punjab. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  69. ^ „Shahbaz Sharif”. dawn.com (на језику: енглески). 25. 4. 2013. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  70. ^ „Opinion”. dawn.com (на језику: енглески). 2. 8. 2008. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  71. ^ „Profile”. www.pap.gov.pk. Provincial Assembly of The Punjab. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  72. ^ „Shahbaz Sharif”. dawn.com (на језику: енглески). 13. 1. 2012. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  73. ^ „Nawaz Sharif, a profile”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 25. 11. 2007. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  74. ^ „Government's move to woo Shahbaz”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 5. 11. 2006. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  75. ^ „Shahbaz Sharif”. dawn.com (на језику: енглески). 25. 4. 2013. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  76. ^ „Nawaz Sharif, a profile”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 25. 11. 2007. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  77. ^ „Government's move to woo Shahbaz”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 5. 11. 2006. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  78. ^ „Shahbaz Sharif, five cops summoned”. dawn.com. 10. 6. 2003. Архивирано из оригинала 31. 7. 2018. г. Приступљено 31. 7. 2018. 
  79. ^ „Shahbaz acquitted in Sabzazar case”. dawn.com. 2. 3. 2008. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 31. 7. 2018. 
  80. ^ „Release of Pacific trade text opens fight for ratification”. The News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 7. 2018. г. Приступљено 31. 7. 2018. 
  81. ^ „Warrants for Shahbaz Sharif issued”. dawn.com (на језику: енглески). 11. 6. 2003. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  82. ^ „Order for Sharif brother arrest”. BBC. 7. 9. 2007. Архивирано из оригинала 12. 4. 2022. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  83. ^ „Nawaz Sharif, a profile”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 25. 11. 2007. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  84. ^ „Order for Sharif brother arrest”. BBC. 7. 9. 2007. Архивирано из оригинала 12. 4. 2022. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  85. ^ „Opinion”. dawn.com (на језику: енглески). 1. 9. 2007. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  86. ^ „Order for Sharif brother arrest”. BBC. 7. 9. 2007. Архивирано из оригинала 12. 4. 2022. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  87. ^ „Pakistan Court Orders Arrest of Former Prime Minister's Brother”. VOA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  88. ^ „Shahbaz granted pre-arrest bail”. dawn.com. 7. 12. 2007. Архивирано из оригинала 31. 7. 2018. г. Приступљено 31. 7. 2018. 
  89. ^ „Order for Sharif brother arrest”. BBC. 7. 9. 2007. Архивирано из оригинала 12. 4. 2022. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  90. ^ „Arrest warrant for Shahbaz issued”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  91. ^ „Shahbaz acquitted in Sabzazar case”. dawn.com. 2. 3. 2008. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 31. 7. 2018. 
  92. ^ „Shahbaz Sharif”. dawn.com (на језику: енглески). 25. 4. 2013. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  93. ^ „Nawaz Sharif, a profile”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 25. 11. 2007. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  94. ^ „Nawaz Sharif, a profile”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). 25. 11. 2007. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  95. ^ „2013 election result” (PDF). ECP. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 2. 2018. г. Приступљено 27. 2. 2018. 
  96. ^ „Profile”. www.pap.gov.pk. Provincial Assembly of The Punjab. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 22. 7. 2017. 
  97. ^ „Shahbaz Sharif takes oath as Punjab chief minister – The Express Tribune”. The Express Tribune. 6. 6. 2013. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 27. 2. 2018. 
  98. ^ „Shahbaz sworn in as CM Punjab for third time”. dawn.com (на језику: енглески). 6. 6. 2013. Архивирано из оригинала 28. 7. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2017. 
  99. ^ Arif Malik (7. 6. 2018). „Prof Hasan Askari named Punjab caretaker CM”. dawn.com. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 7. 6. 2018. 
  100. ^ „Shahbaz Sharif — the three-time Punjab CM in the running for next PM”. dawn.com. 17. 8. 2018. Архивирано из оригинала 18. 8. 2018. г. Приступљено 18. 8. 2018. 
  101. ^ Khan, Iftikhar A. (14. 8. 2018). „By-polls on 11 NA seats to be held within two months”. dawn.com. Архивирано из оригинала 16. 8. 2018. г. Приступљено 18. 8. 2018. 
  102. ^ „Imran, Shahbaz file nomination papers for PM's slot”. The News (на језику: енглески). 16. 8. 2018. Архивирано из оригинала 18. 8. 2018. г. Приступљено 18. 8. 2018. 
  103. ^ Raza, Syed Irfan (18. 8. 2018). „Shahbaz set to become opposition leader in National Assembly”. dawn.com. Архивирано из оригинала 18. 8. 2018. г. Приступљено 18. 8. 2018. 
  104. ^ Raza, Syed Irfan (18. 8. 2018). „Shahbaz set to become opposition leader in National Assembly”. dawn.com. Архивирано из оригинала 18. 8. 2018. г. Приступљено 18. 8. 2018. 
  105. ^ „Pakistan Government Files Money Laundering Case Against Shahbaz Sharif, Family”. news18.com. 24. 9. 2020. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. 
  106. ^ „Pakistan: Nawaz Sharif's brother Shahbaz Sharif arrested in money laundering case”. Free Press Journal (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 9. 2020. г. Приступљено 28. 9. 2020. 
  107. ^ „Pakistan opposition leader arrested in corruption case”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 9. 2020. г. Приступљено 28. 9. 2020. 
  108. ^ „Shehbaz Sharif arrested after LHC rejects bail in money laundering case”. BOL News (на језику: енглески). 28. 9. 2020. Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  109. ^ „Shahbaz's son, daughter, son-in-law, three others declared POs”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  110. ^ „Pakistan's Opposition Leader Shahbaz Sharif Remanded in NAB Custody for 14 Days in Money Laundering Case”. News18 (на језику: енглески). 29. 9. 2020. Архивирано из оригинала 22. 4. 2022. г. Приступљено 22. 4. 2022. 
  111. ^ „Shahbaz, Hamza to be released on parole today”. The Nation (на језику: енглески). 27. 11. 2020. Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено 28. 11. 2020. 
  112. ^ „LHC approves bail plea of Shehbaz Sharif in money laundering case”. Dunya News. 14. 2. 2008. Архивирано из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 14. 4. 2021. 
  113. ^ „Pakistani court acquits PM, son in money laundering case”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 9. 2023. г. Приступљено 7. 9. 2023. 
  114. ^ „Pakistani court acquits PM, son in money laundering case”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 9. 2023. г. Приступљено 7. 9. 2023. 
  115. ^ „Pakistan to Vote in New PM as Ousted Khan Rallies Supporters”. Bloomberg News. 11. 4. 2022. Архивирано из оригинала 10. 4. 2022. г. Приступљено 10. 4. 2022. 
  116. ^ Shahzad, Asif; Hassan, Syed Raza (11. 4. 2022). „Political change in Pakistan as Shehbaz Sharif seeks to become PM”. Reuters. Архивирано из оригинала 10. 4. 2022. г. Приступљено 10. 4. 2022 — преко www.reuters.com. 
  117. ^ „Shehbaz Sharif, Pakistan Opposition Leader, Elected New PM”. NDTV.com. Архивирано из оригинала 11. 4. 2022. г. Приступљено 11. 4. 2022. 
  118. ^ „Shehbaz Sharif elected prime minister of Pakistan”. DAWN.COM (на језику: енглески). 11. 4. 2022. Архивирано из оригинала 11. 4. 2022. г. Приступљено 11. 4. 2022. 
  119. ^ „Shehbaz Sharif takes oath as prime minister of Pakistan”. www.geo.tv. Архивирано из оригинала 11. 4. 2022. г. Приступљено 11. 4. 2022. 
  120. ^ „Pakistani PM approves IMF agreement, says Geo citing sources”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2023. 
  121. ^ „Pakistan faces more 'difficult choices' after pivot-to-China leak”. Nikkei Asia (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2023. 
  122. ^ „Pakistan's foreign policy reset hits a dead end”. The Australian Strategic Policy Institute. 13. 7. 2022. Архивирано из оригинала 13. 7. 2022. г. Приступљено 13. 7. 2022. 
  123. ^ „Behind China's Friendly Advice for Pakistan”. The Diplomat (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2023. 
  124. ^ „IMF deal in jeopardy, only China can bailout Pakistan: Report”. Mint (на језику: енглески). 14. 3. 2023. Архивирано из оригинала 18. 5. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2023. 
  125. ^ „Pakistan's former premier Sharif and allies agree to form a coalition”. Associated Press (на језику: енглески). 14. 2. 2024. Архивирано из оригинала 14. 2. 2024. г. Приступљено 14. 2. 2024. 
  126. ^ „Pakistan election: PTI joins religious parties, PPP backs rival PMLN”. Al Jazeera (на језику: енглески). 14. 2. 2024. Архивирано из оригинала 14. 2. 2024. г. 
  127. ^ „Pakistan's old guard confronts shock upset to Imran Khan in Punjab heartland”. www.ft.com. 16. 2. 2024. Архивирано из оригинала 16. 2. 2024. г. Приступљено 16. 2. 2024. 
  128. ^ „Pakistan's old guard confronts shock upset to Imran Khan in Punjab heartland”. www.ft.com. 16. 2. 2024. Архивирано из оригинала 16. 2. 2024. г. Приступљено 16. 2. 2024. 
  129. ^ „Shehbaz prevails in race for PM House”. Dawn (на језику: енглески). 14. 2. 2024. Архивирано из оригинала 14. 2. 2024. г. Приступљено 14. 2. 2024. 
  130. ^ „Pakistan election: Imran Khan's rivals PML-N and PPP reach a deal to form government”. BBC (на језику: енглески). 14. 2. 2024. Архивирано из оригинала 14. 2. 2024. г. Приступљено 14. 2. 2024. 
  131. ^ „Pakistan's old guard confronts shock upset to Imran Khan in Punjab heartland”. www.ft.com. 16. 2. 2024. Архивирано из оригинала 16. 2. 2024. г. Приступљено 16. 2. 2024. 
  132. ^ „Shehbaz Sharif returns as prime minister for second time”. www.thenews.com.pk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 3. 2024. г. Приступљено 3. 3. 2024. 
  133. ^ Sharma, Shewta (3. 3. 2024). „Shehbaz Sharif returns as Pakistan prime minister amid chaotic scenes in parliament”. 
  134. ^ „'Not accused of any wrongdoing': Daily Mail apologises to PM Shehbaz for false corruption allegation”. DAWN.COM (на језику: енглески). 8. 12. 2022. Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступљено 10. 12. 2022. 
  135. ^ „Daily Mail apologises to PM Shehbaz over 'corruption allegations'”. Brecorder (на језику: енглески). 8. 12. 2022. Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступљено 10. 12. 2022. 
  136. ^ „'Not accused of any wrongdoing': Daily Mail apologises to Pakistan PM Shehbaz for false corruption allegation”. India Today (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступљено 10. 12. 2022. 
  137. ^ „Shahbaz Sharif files case against British journalist David Rose”. Daily Times (на језику: енглески). 31. 1. 2020. Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступљено 10. 12. 2022. 
  138. ^ „Shahbaz Sharif filed a case against Daily Mail in London High Court”. 30. 1. 2020. Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступљено 10. 12. 2022. 
  139. ^ „Daily Mail took 3 years to file defence in PM Shehbaz defamation case before apology”. www.geo.tv (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступљено 10. 12. 2022. 
  140. ^ „Daily Mail took 3 years to file defence in PM Shehbaz defamation case before apology”. www.geo.tv (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступљено 10. 12. 2022. 
  141. ^ „Daily Mail took 3 years to file defence in PM Shehbaz defamation case before apology”. www.geo.tv (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступљено 10. 12. 2022. 
  142. ^ „Daily Mail apologises to PM over funds embezzlement allegations”. The Express Tribune (на језику: енглески). 8. 12. 2022. Архивирано из оригинала 9. 12. 2022. г. Приступљено 10. 12. 2022. 
  143. ^ „Daily Mail took 3 years to file defence in PM Shehbaz defamation case before apology”. www.geo.tv (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступљено 10. 12. 2022. 
  144. ^ „Daily Mail tenders apology to Shehbaz”. Daily Times (на језику: енглески). 9. 12. 2022. Архивирано из оригинала 10. 12. 2022. г. Приступљено 10. 12. 2022. 

Спољашне везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шехбаз_Шариф&oldid=27831626”