Стево Тодорчевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стево Тодорчевић
Stevo Todorčević.jpg
Стево Тодорчевић 1984. године
Датум рођења (1955-02-09)9. фебруар 1955.(62 год.)
Место рођења Убовића Брдо, Мркоњић Град
ФНРЈ

Стево Тодорчевић (Мркоњић Град, 1955[1]) је српско-канадски математичар. Редовни је члан Српске академије наука и уметности и професор Универзитета у Торонту на одељењу природних наука и инжењеринга. Поред тога, има статус старијег научника у француском CNRS. Ужива углед једног од најбољих српских математичара и водећег математичара у области теорије скупова и аналитичке топологије на свету.

Младост и образовање[уреди]

Тодорчевић је рођен у селу Убовића Брдо где је живео до другог разреда основне школе. Тада се је преселио са родитељима у Банатско Ново Село где је завршио основну школу[2]. Затим је уписао гимназију "Урош Предић" у Панчеву. Свој талент и афинитет према математици није показивао до трећег разреда Гимназије. Професор математике му је била Славка Митровић која га, увидевши његов талент, није ни пропитивала у четвртом разреду. По завршеној гимназији се уписао на Природно-математички факултет у Београду. Посећивао је предавања професора Ђуре Курепе за посебно успешне студенте. Магистарску тезу је радио код професора Курепе 1978 године. Професор Курепа је био мишљења да је Стевин рад, који је приложио као магистарску тезу, био вредан доктората, па су му предложили да одбраном магистарске тезе и докторира. Стево није прихватио предлог па је 1979 године урадио докторску тезу, за чије читање и оцену професор Курепа није могао да нађе никога у Југославији, па се је обратио двојици професора из Енглеске. Један од њих је био Кеит Девлин који је Стеви препоручио да оде на предавања професора Шелаха о форсингу у Јерусалим. На почетку одбране докторске тезе, професор Курепа је истакао да је Стево по таленту изнад свих 40 докторанада којима је он био ментор током своје каријере[3].

Каријера[уреди]

Тодорчевић је завршио студије математике на Београдском универзитету и докторирао 1979. године на Српској академији наука и уметности, под менторством академика Ђуре Курепе.[4]

Био је руководилац једногодишњих тематскох програма на институту Mittag-Leffler у Стокхолму 2000-2001, Филдсовом институту у Торонту 2002-2003. и CRM у Барселони 2003-2004. Канадска влада му је 2004. доделила звање Canada Research Chair на Универзитету у Торонту.[5]

Тодорчевић је до сада био ментор деветнаест докторских дисертација. Две су добиле врхунске светске награде: Саксову награду МИТ универзитета у Харварду, Масачусетс за 1997. годину и Геделову награду Бечког универзитета 2006. године поводом стогодишњице Геделовог рођења[6].. Држао је сталне или временски ограничене позиције на Берклију, Принстону (енгл. Institute for Advanced Study), Колорадо универзитету у Болдеру и Париском универзитету (VII), где и данас држи предавања.

Члан је редакција четири међународна математичка часописа. До сада је објавио седам монографија (прва је Partition Problems in Topology), од којих последње две у серијама Progress in Mathematics Биркхаузера и Annals of Mathematics Studies (Princeton University Press), а већину научних радова у математичким часописима: Acta Mathematica, Advances in Applied Mathcmatics, Advances in Mathematics, Annales de l'lnstitut Fourier (Grenoble), Combinatorica, Compositio Mathematica, Journal of the American Mathematical Society, Journal of Functional Analysis, Mathematishe Annalen, Mathematical Proceedings of the Cambridge Philosophical Society, Proceedings of the London Mathematical Society, Transactions of the American Mathematical Society.

За редовног члана Српске академије наука изабран је 5. новембра 2009. године[7], а од 18. новембра 2016. је члан Канадског краљевског друштва (Royal Society of Canada), што је еквивалент националној академији наука[8].

По својим доприносима теорији скупова, академик Тодорчевић је водећи математичар у свету. Његов допринос је истакнуто видљив у комбинаторној теорији скупова и вези ове теорије са топологијом и анализом. Његови радови су препознатљиви по упадљивој оригиналности и техничкој бриљантности.

Његов главни допринос је у проучавању S- и L- простора у топологији, где је доказао значајну класификацијску теорему транзитивних релација на првом непребројивом ординалу. Тодорчевић је даље проучио у детаље компактне скупове Baire-ове класе 1 функција настављајући тиме рад Bourgain-а, Fremlin-а, Talagrand-а и других у теорији Банахових простора. Заједно са P. Larson-ом је завршио рад на старом Катетовом (Katetov) проблему метризације компактних простора. У Тодорчевићеве најсјајнија недавна достигнућа (и његових сарадника) долазе доприноси фон Нојмановим и Махарамовим проблемима, теорији нераздвојивих Банахових простора, укључујући ту и решење старог проблема Дејвиса (Davis) и Џонсона (Johnson), решење дуго нерешеног проблема Лејвера (Laver), те његов рад на развоју теорије дуалности која повезује Ремзијеву (Ramsey) теорију коначности и тополошку динамику.[9]

Менторство[уреди]

Тодорчевић је до сада био ментор деветнаест докторских дисертација. Један од његових докторанада, Ilijas Farah, је добио Саксову награду 1997. године за дисертацију коју је одбранио на Торонтском универзитету јуна исте године.[10] Други његов докторанд, Justin Tatch Moore, је добио награду "Young Scholar's Competition" 2006. године у Бечу. Ово такмичење је било део прославе стогодишњице Геделовог рођења.[11]. Ментор је више докторских дисертација на универзитетима у Паризу и Торонту. Руководио је научним пројектима NSF (САД), канадског NSERC, шпанског CSlC и француског CNRS.

Награде[уреди]

Тодорчевић је до сада добио више престжних међународних награда за своје доприносе математици. Међу њима су

  • прва награда Балканског математичког друштва за 1980. и 1982. годину[12],
  • CRM-Fields-PIMS награда за математику за 2012.[9],
  • Shoenfield награда за књигу Introcution to Ramsey Spaces за 2013.[13], и
  • двадесет седма годишња Gödel-ова награда Асоцијације за симболичку логику за 2016[14].

Извори[уреди]