Пређи на садржај

Ђурђевак

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ђурђица)
Ђурђица преусмерава овде. За женско име погледајте страницу Ђурђица (име).

Ђурђевак
Convallaria majalis
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Monocotyledones
Ред: Asparagales
Породица: Asparagaceae
Потпородица: Nolinoideae
Род: Convallaria
Врста:
C. majalis
Биномно име
Convallaria majalis

Ђурђевак (лат. Convallaria majalis,[1] такође познат и као ђурђица, шмарница или ђурђевац),[2] има звонасте беле мирисне цветове, висеће и распоређене у гроздовима.[3][4] Сваки цвет састоји се из шест листова перијанта. Цвета у мају. Тамнозелени копљасти листови, обично по два-три, обавијају цветну дршку целе сезоне, све до јесени. Ова биљка је изузетно добар покривач тла и може се користити за садњу на сеновитим местима и на умерено плодним земљиштима. Погодна је за ивичњаке, камењаре. Ђурђевак се брзо шири и покрива тло захваљујући ризому, којим се размножава. Convallaria majalis вар. montana, такође позната као амерички ђурђевак, пореклом је из Северне Америке.[5][6]

Илустрација из 19. века
Семе ђурђевка

Ђурђевак има дебео ризом, чланковит, беличаст и хоризонталан. Из њега се развија 1-3, а најчешће 2 листа, који су на дугој петељци, и цветна стабљика која је краћа од листова. Сви делови ђурђевка су љутог и горког укуса. Због концентрације срчаних гликозида (карденолида), веома је отрован ако га конзумирају људи или друге животиње.[7][8] Плод је црвена бобица око 8 mm у промеру, садржи 2-6 семена. Расте у сеновитим белогоричним шумама, посебно у храстовим, у шикарама, брдским ливадама, а узгаја се и око куће.[9][10]

Ђурђевак је вероватно једина врста из рода Convallaria (у зависности од тога да ли се C. keiskei и C. transcaucasica сматрају засебним врстама). У APG III систему, овај род је смештен у фамилију Asparagaceae, потфамилију Nolinoideae (бившу фамилију Ruscaceae[11]).

Друга имена су мајска звона, Госпине сузе и Маријине сузе. Његово француско име, muguet, понекад се појављује у називима парфема који имитирају мирис овог цвета. У премодерној Енглеској, биљка је била позната као glovewort (пошто је то било биље које се користило за прављење мелема за болне руке) или Apollinaris (према легенди да га је открио Аполон).[12]

Дистрибуција

[уреди | уреди извор]

Convallaria majalis је пореклом из Европе, где углавном избегава Медитеранске и Атлантске маргине.[13] Источна сорта, C. majalis var. keiskei се јавља у Јапану и деловима источне Азије. Ограничена домаћа популација C. majalis var. montana (синоним C. majuscula) се јавља у источним Сједињеним Државама.[14] Међутим, постоји одређена расправа о природном статусу америчке сорте.[15]

Као и многе вишегодишње цветне биљке, C. majalis испољава двоструке репродуктивне режиме тако што производи потомство асексуално вегетативним средствима и семеном, произведеним фузијом гамета.[16]

Taxonomy

[уреди | уреди извор]

У систему АПГ III, род је смештен у породицу Asparagaceae, потпородицу Nolinoideae (раније породица Ruscaceae[17]). Раније је био смештен у сопствену породицу Convallariaceae, а, као и многе лилиоидне монокоте, пре тога у породицу љиљана Liliaceae.

Постоје три варијанте које су неки ботаничари понекад издвајали као посебне врсте или подврсте.[18][19]

  • Convallaria majalis var. keiskei — из Кине и Јапана, са црвеним воћем и цветовима у облику здела (сада се широко цитира као Convallaria keiskei)[20][21]
  • C. majalis var. majalis — из Евроазије, са белим срединама на цветовима
  • C. majalis var. montana — из Сједињених Држава, са зеленим нијансама на цвећу.[22]

Convallaria transcaucasica је препозната као посебна врста од стране неких власти, док је врста која се раније звала Convallaria japonica сада класификована као Ophiopogon japonicus.[21]

Екологија

[уреди | уреди извор]

Convallaria majalis је биљка полусенке и мезофилног типа која преферира топла лета. Њој погодују земљишта која су муљевита или песковита и кисела до умерено алкална,[23] са обилном количином хумуса. Краљевско хортикултурно друштво наводи да су благо алкална земљишта најпожељнија.[24] То је евроазијска и субокеанска врста која живи у планинама до 1.500 m (4.900 ft) надморске висине.[25]

Convallaria majalis се користи као биљка за исхрану од стране ларви неких врста мољаца и лептира (Lepidoptera), укључујући сиви чи. Одрасле јединке и ларве листара Lilioceris merdigera такође могу да подносе карденолиде и тако се хране лишћем.[26]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Користи се у службеној медицини за лечење срчаних болести, регулише рад срца, јача га, ублажава грчеве и делује повољно на крвне судове. Садржи отровне гликозиде и алкалоиде. Данас фармацеутска индустрија производи велик број препарата на бази ђурђевка. Користи се цела биљка, цветови, лишће и корен. Ђурђевак је на многим местима проређен због превеликог искоришћивања. Ипак, захваљујући брзом вегетативном размножавању ретко долази до истребљења.

Дејство се огледа у појачаном излучивању мокраће, нарочито код срчаних болесника нервозног стања. За лечење срчаних нервоза комбинује се са тинктуром валеријане. Бере се цвет и лишће, лист дужине 2-3cm, а цвет дужине до 1cm. Свежа биљка је лековитија и постојанија и јаче делује.

Лековито деловање

[уреди | уреди извор]
Иако улази у састав фармацеутских производа, употреба ђурђевка за израду народних лекова може бити веома опасна.[27]

Лековити део биљке: Користи се цела биљка, цветови лишће и корен

У Немачкој се употребљава вода Хартман за парализу — (Aquaapoplectica Hartmani — за ту воду Хартман сакупљају се цветови после заласка сунца, суше се и кува се чај. У Енглеској се цветна вода ђурђевка зове «Златна вода» — (Aquaaurea), и дуго се времена употребљавала за лечење живаца, против главобоље и као средство превентивно код заразних болести и епидемија. Цвет се употребљава код водене болести, болести срца, епилепсије, апоплектичког удара (мождани удар — кап), а у народној медицини се употребљава у облику тинктуре у раствору алкохола или вотке и то цвет, као умирујуће средство и за смањивање болова и код упалних процеса.

Хемија

[уреди | уреди извор]

Отприлике 38 различитих срчаних гликозида (карденолида) — који су веома токсични ако их конзумирају људи или животиње — налазе се у биљци, укључујући:[7][8][28]

  • конваларин
  • конваламарин
  • конвалатоксин
  • конвалотоксолозид
  • конвалозид
  • неоконвалозид
  • глукоконвалозид
  • мајалозид
  • конвалатокон
  • коргликон
  • каногенол-3-О-α-L-рамнозид
  • каногенол-3-О-β-D-алометилозид
  • каногенол-3-О-6-дезокси-β-D-алозидо-β-D-глукозид,
  • каногенол-3-О-6-дезокси-β-D-алозидо-α-L-рамнозид,
  • строфантидин-3-О-6-дезокси-β-D-алозидо-α-L-рамнозид,
  • строфантидин-3-О-6-дезокси-β-D-алозидо-α-L-арабинозид,
  • строфантидин-3-О-α-Л-рамнозидо-2-β-D-глукозид,
  • сарментогенин-3-О-6-дезокси-β-D-алозидо-α-L-рамнозид
  • сарментогенин-3-О-6-дезокси-β-D-гулозид
  • 19-хидрокси-сарментогенин-3-О-α-L-рамнозид,
  • 19-хидрокси-сарментогенин
  • арабинозидо-6-дезоксиалоза
  • локундјозид

Сматрало се да мирис долинског ђурђевка, посебно боургеонал, привлачи сперму сисара.[29] Откриће овог феномена 2003. године подстакло је истраживање о пријему мириса,[30] али је студија из 2012. показала да при високим боургеонал опонаша улогу прогестерона у стимулисању сперме да плива (хемотакса), што је процес који није повезан са пријемом мириса.[31]

Отровност

[уреди | уреди извор]

Ђурђевак садржи отровне гликозиде (конвалатоксин) и алкалоиде.[32][33] Не смеју га брати труднице и деца, а после контакта са њим морају се добро опрати руке. Знаци тровања су: гађење, повраћање праћено јаким боловима, дијареја, несвестица, јака главобоља, зујање у ушима, поремећај вида, раширене зенице, снажно знојење и све успоренији рад срца. Смртна доза конвалатоксина за морско прасе износи 0.43 mg/kg.[33]

Напомена

[уреди | уреди извор]
Ђурђевак на Викимедијиној остави.
  • Чланак је великим делом преузет са сајта www.herbateka.com, са ове странице. Дозволу за коришћење материјала са овога сајта можете видети овде.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sunset Western Garden Book. 1995. стр. 606—607. 
  2. ^ „BSBI List 2007”. Botanical Society of Britain and Ireland. Архивирано из оригинала (xls) 25. 1. 2015. г. Приступљено 17. 10. 2014. 
  3. ^ „Invasive Species Photo Gallery – Wisconsin DNR”. dnr.wi.gov. Приступљено 2021-05-10. 
  4. ^ „lily of the valley: Convallaria majalis (Liliales: Liliaceae): Invasive Plant Atlas of the United States”. www.invasiveplantatlas.org. Приступљено 2021-05-10. 
  5. ^ „Lady Bird Johnson Wildflower Center – The University of Texas at Austin”. www.wildflower.org. Приступљено 2021-05-10. 
  6. ^ „ITIS Standard Report Page: Convallaria majuscula”. www.itis.gov. Приступљено 2021-05-10. 
  7. ^ а б „Lily of the valley: Guide to Poisonous Plants”. Colorado State University. 2019. Приступљено 29. 7. 2020. 
  8. ^ а б „Lily of the valley: Safe and Poisonous Garden Plants”. University of California. 2020. Приступљено 29. 7. 2020. 
  9. ^ Flora of China: Convallaria majalis
  10. ^ Mills, Linn; Post, Dick (2005). Nevada gardener's guide. Nashville, Tenn.: Cool Springs Press. стр. 137. ISBN 978-1-59186-116-4. 
  11. ^ Chase, M.W.; Reveal, J.L. & Fay, M.F. (2009), „A subfamilial classification for the expanded asparagalean families Amaryllidaceae, Asparagaceae and Xanthorrhoeaceae”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 132—136, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00999.x 
  12. ^ Cockayne, Thomas Oswald (1864). Leechdoms, Wortcunning, and Starcraft of Early England: Being a Collection of Documents, for the Most Part Never Before Printed, Illustrating the History of Science in this Country Before the Norman Conquest. London: Longman, Green, Longman, Roberts, and Green. стр. 121. „glovewort.” 
  13. ^ „Liljekonvalj Blomningstid” (на језику: Swedish). Приступљено 16. 5. 2018. 
  14. ^ Flora of North America : Convallaria majalis
  15. ^ Gleason, Henry A. and Cronquist, Arthur, (1991), Manual of Vascular Plants of Northeastern United States and Adjacent Canada, New York Botanical Garden, Bronx, New York, pp. 839-40
  16. ^ Vandepitte, Katrien; De Meyer, Tim; Jacquemyn, Hans (фебруар 2013). „The impact of extensive clonal growth on fine-scale mating patterns: a full paternity analysis of a lily-of-the-valley population (Convallaria majalis)”. Annals of Botany. 111 (4): 623—628. PMC 3605957 Слободан приступ. PMID 23439847. doi:10.1093/aob/mct024. 
  17. ^ Chase, M.W.; Reveal, J.L.; Fay, M.F. (2009), „A subfamilial classification for the expanded asparagalean families Amaryllidaceae, Asparagaceae and Xanthorrhoeaceae”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 132—136, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00999.x Слободан приступ 
  18. ^ „Convallaria in Flora of North America @”. Efloras.org. Приступљено 2012-04-30. 
  19. ^ Weakley, A. S. (2020). Flora of the southeastern United States. University of North Carolina Herbarium, North Carolina Botanical Garden. стр. 281.  (Download page)
  20. ^ OHARA, MASASHI; ARAKI, KIWAKO; YAMADA, ETSUKO; KAWANO, SHOICHI (2006). „Life-history monographs of Japanese plants. 6: Convallaria keiskei Miq. (Convallariaceae)”. Plant Species Biology. Wiley. 21 (2): 119—126. ISSN 0913-557X. doi:10.1111/j.1442-1984.2006.00157.x. 
  21. ^ а б RHS Plant Finder 2009—2010. Dorling Kindersley. 2009. стр. 195, 196. ISBN 978-1-4053-4176-9. 
  22. ^ A. S. Weakley does not list green midribs among the distinctive characteristics of C. pseudomajalis, as he calls this taxon. — Weakley, A. S. (2020). Flora of the southeastern United States. University of North Carolina Herbarium, North Carolina Botanical Garden. стр. 281.  (Download page)
  23. ^ „Lily of the Valley Planting Guide”. easytogrowbulbs.com. Приступљено 12. 5. 2015. 
  24. ^ RHS Encyclopaedia of Perennials
  25. ^ Rameau, J. C.; et al. (1989). Flore Forestière Française. Institut pour le développement Forestier. стр. 1023. ISBN 978-2-904740-16-9. 
  26. ^ Whitman, Ann. „Controlling Lily Leaf Beetles”. Gardner's Supply Company. Приступљено 12. 5. 2015. 
  27. ^ Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем : Фитотерапија. Београд: Рад. COBISS.SR 38154759
  28. ^ Roberts, Darren M.; Gallapatthy, Gamini; Dunuwille, Asunga; Chan, Betty S. (2016). „Pharmacological treatment of cardiac glycoside poisoning”. British Journal of Clinical Pharmacology. 81 (3): 488—495. ISSN 0306-5251. PMC 4767196 Слободан приступ. PMID 26505271. doi:10.1111/bcp.12814. 
  29. ^ Marc Spehr; Günter Gisselmann; Alexandra Poplawski; Jeffrey A. Riffell; Christian H. Wetzel; Richard K. Zimmer; Hanns Hatt (2003). „Identification of a Testicular Odorant Receptor Mediating Human Sperm Chemotaxis”. Science. 299 (5615): 2054—8. Bibcode:2003Sci...299.2054S. PMID 12663925. S2CID 45306091. doi:10.1126/science.1080376. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 24. 6. 2012. 
  30. ^ For example ScienceDaily 2007
  31. ^ Christoph Brenker; Normann Goodwin; Ingo Weyand; Nachiket D Kashikar; Masahiro Naruse; Miriam Krähling; Astrid Müller; U Benjamin Kaupp; Timo Strünker (2012). „The CatSper channel: a polymodal chemosensor in human sperm”. The EMBO Journal. 31 (7): 1654—1665. PMC 3321208 Слободан приступ. PMID 22354039. doi:10.1038/emboj.2012.30.  See also ScienceMag article
  32. ^ „ĐURĐEVAK – Convallaria majalis”. HERBATEKA. Архивирано из оригинала 22. 09. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2011. 
  33. ^ а б Шимон Ђармати, Хемија опасних материјала, Виша политехничка школа, 2006.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Викимедијина Остава има датотеке за чланак:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђурђевак&oldid=27538011”