Иван Топлак

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Топлак
Toplak-Ivan.jpg
Иван Топлак
Лични подаци
Пуно име Иван Топлак
Рођење (1931-09-21)21. септембар 1931.
Београд,  Краљевина Југославија
Смрт 26. јул 2021.(2021-07-26) (89 год.)
Марибор,  Словенија
Позиција Нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1951—1954
1954—1961
НК Олимпија Љубљана
ФК Црвена звезда
25
210
(14)
(144)
Репрезентативна каријера
1956. Југославија 1 (0)
Тренерска каријера
1964—1966
0000—1969
1969—1971
1974—1975
1976—1977
1984
1986
1991—1993
ФК Црвена звезда
Калифорнија Клиперс
Универзитет Станфорд
Сан Хозе ертквејкс
Југославија
Олимпијска репрезентација Југославије
Југославија
Индонезија

Иван Топлак (Београд, 21. септембар 1931Марибор, 26. јул 2021[1]) био је југословенски фудбалер, тренер, професор за фудбал на универзитету у Станфорду (Калифорнија-САД), селектор репрезентације Југославије и признати фудбалски стручњак.

Каријера[уреди | уреди извор]

Играчку каријеру је почео у Словенији, у млађим категоријама Браника из Марибора, а потом се афирмисао у Одреду из Љубљане (1951-1954). У сезони 1953/54 за Одред је на 25 првенствених сусрета постигао 14 голова, али није успео да их сачува од испадања из елитног ранга. Ипак, захваљујући свом одличном учинку прешао је у редове београдских црвено-белих. За Црвену звезду (8. август 1954- 11. децембар 1960) је одиграо 120 такмичарских утакмица и постигао 70 голова, по чему је 13. стрелац у историји клуба (укупно је одиграо 210 мечева, уз 144 погодака). У дресу "црвено-белих" четири пута је освајао државно првенство: 1956, 1957, 1959, 1960. Уз 10 утакмица и 12 голова за младу репрезентацију (1955-1956), одиграо је и једну утакмицу за најбољу селекцију Југославије: 28. новембра 1956. против Енглеске (0:3) у Лондону.[2][3]

Већ у првој сезони 1954/55 био је први стрелац тима у шампионату са 14 голова на 23 утакмице. Колико је био успешан говори и податак да је у чак пет од шест мечева против највећих ривала био стрелац у овом првенству. По једном је погађао мрежу у мечевима против Партизана (2:1 и 4:1), сплитског Хајдука (2:2 и 1:4) и Динама у Загребу (3:2), а по два гола је забележио против Жељезничара (6:1) и загребачке Локомотиве (4:0). У осмини финала Купа донео је тријумф црвено-белима у Загребу од 3:2 против Динама постигавши два поготка.

Своју прву титулу првака са Звездом је освојио у сезони 1955/56, када је постигао 12 голова на 24 меча и био други стрелац тима, иза Боре Костића, који је 14 пута матирао противничке голмане, а клуб је на крају имао пет бодова више од Партизана. Иван је по два пута матирао чуваре мреже Вележа (3:1) и Сарајева (3:2), а поново је био кобан по загребачки Динамо постигавши гол у тријумфу Звезде у Београду од 4:3. Изузетан учинак имао је у Купу Југославије 1955. године, када је постигао чак 10 голова на три утакмице. Пет пута се уписао против Радничког у Крагујевцу (9:1), два пута у осмини финала против Сарајева (4:2), а три у четвртфиналу против Динама из Загреба (4:1). Био је убедљиво најбољи стрелац екипе у најмасовнијем такмичењу, али је Звезду у полуфиналу зауставио београдски БСК (0:4).

Звезда је први пут у Купу европских шампиона заиграла у сезони 1956/57 и одмах стигла до полуфинала. Топлак је на пет мечева два пута био стрелац, по једном на старту такмичења против холандског Рапида из Херлена (4:3 и 2:0). У првом полуфиналном сусрету против Фиорентине (0:1) у Београду се повредио после дуела са италијанским репрезентативцем Черватом у 33. минуту. Није могао да настави меч, па је Звезда до краја играла са десеторицом фудбалера, јер тада још увек нису биле уведене измене. То је пресудно утицало на крајњи исход, а реванш у Фиренци је завршен без голова. Титула првака државе одбрањена је са четири бода предности у односу на другопласирану Војводину уз шест Топлакових голова на 12 утакмица. Наставио је да терорише загребачки Динамо, против кога је још једном био стрелац и то победоносног гола у 80. минуту за 1:0.

У новом европском походу Звезде у Купу шампиона 1957/58, Топлак је одиграо пет утакмица и погодио мрежу Норћепинга (2:2) у првом мечу осмине финала, да би у четвртфиналу екипу зауставио чувени тим Манчестер Јунајтеда, такозване "Безбијеве бебе" (1:2 и 3:3), који су нажалост одмах после београдског меча имали тешку авионску несрећу код Минхена, када је настрадала већина водећих играча овог легендарног тима.

Топлак је у шампионату Југославије 1957/58 девет пута био стрелац и још једном био други голгетер екипе. У ремијима против Партизана три пута је постигао гол, једном у првом делу сезоне (2:2) и два пута у другом делу (2:2). Сезону 1958/59 је скоро целу пропустио због служења војног рока у ЈНА, али је Звезда и без њега вратила титулу предвођена сјајним Бором Костићем.

По повратку у тим, Топлак је допринео одбрани титуле, своје четврте у Звезди са пет голова на 11 мечева. Уписао се у ремију против Партизана (1:1), а касније је имао сјајан финиш са три поготка у последња три кола, по један против Сарајева (4:2), београдског Радничког (5:4) и Слободе из Тузле (5:1). Тако је помогао Звезди да за бод надмаши Динамо у шампионској трци. Каријеру му је нагло прекинула повреда, па је морао да окачи копачке о клин 11. децембра 1960. са свега 29 година.

Кад је престао да игра, био је тренер Црвене звезде од 1964. до 1966. године, али није освајао трофеје. Потом одлази у САД гдје је радио у америчкој професионалној екипи Калифорнија Клиперс (Сан Франциско) до 1969, онда је наставио као професор у Станфорду (1969-1971), а затим је тренирао и екипу Сан Хозеа од 1974. до 1975. По повратку у Југославију, био је професионални тренер у ФСЈ, од 25. септембра 1976. до 8. маја 1977. био је селектор репрезентације Југославије (1976/77). На клупи "плавих" је био на свега осам утакмица. Остао је у ФСЈ и руководио је стручним радом у младој и олимпијској [3] Преузео је младу и олимпијску селекцију Југославије, са којом је био четврти на играма у Москви 1980. године, а у Лос Анђелесу 1984. године довео је Југославију до бронзане медаље. Био је и селектор репрезентације Југославије у тандему са Ивицом Осимом на три утакмице током 1986. године. Касније је водио и Индонезију од 1991. до 1993. године. Аутор је бројних књига из области фудбалске стратегије и носилац ордена за заслуге ФИФА за допринос развоју светског фудбала. Већ дужи низ година живи у Словенији.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ODLAZAK LEGENDE! Preminuo Ivan Toplak! („Ало!”, 26. јул 2021)
  2. ^ „Ivan Toplak”. FK Crvena zvezda zvanični portal. Приступљено 22. 6. 2021. 
  3. ^ а б „Toplak Ivan”. Reprezentacija.rs. Приступљено 23. 6. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]