Абу Нувас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Абу Нувас
Abu Nuwas.jpg
Џубранов цртеж Абу Нуваса
Пуно име Абу Нувас Хасан ибн Хани
Датум рођења 756
Место рођења Ахваз
Сасанидско царство
Датум смрти 814
Занимање песник

Абу Нувас Хасан ибн Хани познат као Абу Нувас[1] (арап. أبو نواس, Abū Novās) (око 756—око 814) је био класични арапски песник. Рођен у граду Ахваз у данашњем Ирану, био је син Арапина и Персијанке,[1] он је постао мајстором свих савремених жанрова арапске поезије. Абу Нувас је исто тако уврштен у фолклористичку традицију, и јавља се неколико пута у књизи Хиљаду и једне ноћи.

Сматра се једним од највећих песника арапског језика. Напустио је традиционалну арапску форму касиде и развио нове слободније лирске облике, својом љубавном лириком утицао је како на касније оријенталне песнике (Хафиза и Омара Хајама), тако и на европске песнике (попут Хајнриха Хајнеа). У јануару 2001. египатско Министарство културе је наредило спаљивање око 6.000 примерака његових књига хомоеротске тематике.[2][3]

Младост и његов рад[уреди]

Абу Нувасов отац, Хани, кога песник никад није упознао, био је Арапин, припадник Џизанског племена Бану Хакам, и војник у војсци Марвана II. Његова персијска мајка, која се звала Голбан, радила је као ткаља. Биографије нису у сагласности у погледу датума његовог рођења, који је у опсегу од 747 до 762. По неком изворима он је био рођен у Басри[1] други наводе Дамаск, Бусру, и Ахваз. Његово пуно име је било al-Hasan ibn Hani al-Hakami, док је Абу Нувас његов надимак: 'Отац увојка косе' што се односило на два дуга дугачка увојка косе који су падали низ његова рамена.

Исмаил бин Нубакт је рекао о Абу Нувасу: „Никада нисам видео ученијег човека од Абу Нуваса, нити једног са тако богато опремљеном меморијом, који је поседовао тако мало књига. Након његове смрти претражили смо његову кућу и могли смо пронаћи само једну књигу која је садржала арак папира, и која је била збирка ретких израза и граматичких опсервација.”[4]

Егзил и затвор[уреди]

Абу Нувас је био присиљен да привремено потражи уточиште у Египту, након што је написао једну елегоричну поему у којој хвали елитну персијску политичку фамилију Бармакис, моћну фамилију коју је био срушио и масакрирао калиф, Харун ел Рашид. Он се вратио у Багдад 809. године након смрти Харуна ел Рашида. Касније успеће Мухамеда ал-Амина, Харун ал-Рашидовог двадест двогодишњег либертанског сина (и бившег ученика Абу Нуваса) био је моћан ударац среће за Абу Нуваса. Заправо, већина научника сматра да је Абу Нувас написао већину својих поема током владавине ал-Амина (809-813). Његова најпознатија краљевска комисија била је песма („касида”) коју је компоновао као похвалу ал-Амина.

„Према критичарима свог времена, он је био највећи песник у исламу.” писао је Ф.Ф. Арбутнот у Арапским ауторима. Његов савременик Абу Хатим ал Меки често је говорио да је најдубље значење мисли било скривено у подземљу док га Абу Нувас није ископао.

Упркос тога, Абу Нувас је био затворен кад је његово пијано, развратно понашање почело да тестира чак и ал-Аминово стрпљење. Амина је касније срушио с власти његов пуритански брат, Ел-Мамун, који није био толерантан према Абу Нувасу.

Неки каснији извештаји тврде да је страх од затвора присилио Абу Нуваса да се одрекне свог раскалашног животног стила, и да је постао дубоко религиозан, док други сматрају да су његове касније покајничке поеме једноставно написане у нади да ће освојити помиловање калифа. Неки извори наводе да је ел-Мамунов секретар Зонбор преваром навео Абу Нуваса да напише сатиру против Алије, четвртог калифа и зета пророка, док је Нувас био пијан. Зонбор је затим намерно прочитао песму у јавности и осигурао наставак Нувасовог притвора. У зависности од биографског извора, Абу Нувас је било умро у затвору или га је отровао Исмаил бин Абу Сехл или обоје.

Оставштина[уреди]

Абу Нувас се сматра једним од највећих аутора класичне арапске литературе. Он је утицао на многе касније писце, неки од којих су Омар Хајам, и Хафиз — који су персијски песници. Хедонистичка карикатура Абу Нуваса се појавила у неколико прича Хиљаду и једне ноћи. Међу његовим најбољим поемама су оне којима се исмејава стара арабијска носталгија за бедуинским животом, и са ентузијазмом хвали савремени живот у Багдаду као вивидни контраст. Он је један од групе разноврсних људи којима се приписује изум књижевне форме mu‘ammā (дословно заслепљен или заклоњен), загонетке која се решава комбиновањем саставних слова речи или имена које треба пронаћи;[5] он је сигурно је био главни пропонент форме.[6]

Његова слобода израза, посебно по питањима забрањених исламских норми и даље узбуђује анимне цензоре. Његови радови су били у слободној циркулацији до раних година двадесетог века. Године 1932. се појавила прва модерна цензурисана верзија његових радова у Каиру. Јануара 2001, Египтско министарство културе је наредило спаљивање око 6.000 копија књига хомоеротске поезије Абу Нуваса.[7][8] Сва помињања хомосексуалности су изостављена из његовог рекорда у саудијској Глобалној апарској енциклопедији.[9]

Године 1976, кратер на планети Меркуру је био именован у част Абу Нуваса.[10] У знатној мери фикционализован лик Абу Нуваса је протагониста романа Отац увојка (Dedalus Books, 2009) и Калифово огледало (2012) аутора Ендруа Килина, у којима је описан као шпијун који је радио за Џафар ибн Јахја.[11]

Издања и преводи[уреди]

  • Dīwān Abū Nu’ās, khamriyyāt Abū Nu’ās, ed. by ‘Alī Najīb ‘Aṭwi (Beirut) 1986
  • O Tribe That Loves Boys. Hakim Bey (Entimos Press / Abu Nuwas Society, 1993). Са научним библиографским есејом о Абу Нувасу, који је у великој мери преузет из биографског уноса Евалда Вагнера у Енциклопедији Ислама.
  • Carousing with Gazelles, Homoerotic Songs of Old Baghdad. Seventeen poems by Abu Nuwas translated by Jaafar Abu Tarab. (iUniverse, Inc., 2005).
  • Jim Colville. Poems of Wine and Revelry: The Khamriyyat of Abu Nuwas. (Kegan Paul, 2005).
  • The Khamriyyāt of Abū Nuwās: Medieval Bacchic Poetry, trans. by Fuad Matthew Caswell (Kibworth Beauchamp: Matador, 2015). Trans. from ‘Aṭwi 1986.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Garzanti
  2. Ал-Хајат, 13. јануара 2001.
  3. Middle East Report
  4. Arbuthnot (1890). стр. 81.
  5. G. J. H. van Gelder, 'mu‘ammā', in Encyclopedia of Arabic Literature, ed. by Julie Scott Meisami and Paul Starkey, 2 vols (London: Routledge, 1998), II 534.
  6. M. Bencheneb, 'Lughz', in The Encyclopaedia of Islam, new edn, ed. by H. A. R. Gibb and others (Leiden: Brill, 1954-2009), s.v.
  7. Al-Hayat, January 13, 2001
  8. Middle East Report, 219 Summer 2001
  9. Bearman, Peri (2009). „Global Arabic Encyclopedia”. Ур.: Khanbaghi, Aptin. Encyclopedias about Muslim Civilisations. стр. 16—17. 
  10. Abu Nuwas (crater)
  11. „The Father of Locks by Andrew Killeen : Our Books :: Dedalus Books, Publishers of Literary Fiction”. Dedalusbooks.com. Приступљено 20. 6. 2014. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]