Алекса Радовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алекса Радовановић

Пошаљи фотографију

Лични подаци
Датум рођења 2. август 1900.
Место рођења Медвеђа (Краљевина Србија)
Датум смрти 23. јун 2004.(2004-06-23)(103 год.)
Место смрти Медвеђа (Србија и Црна Гора)

Алекса Радовановић (19002004) је био последњи солунски ратник и председник „Удружења ратника од 1912. до 1920. године“.

Биографија[уреди]

Рођен је 2. августа 1900. године у Медвеђи.

Са непуних петнаест година ступио је добровољно у комитску чету војводе Косте Војновића. Почетком октобра 1914. године, у обрачуну са Бугарима, био је рањен. Потом је учествовао у повлачењу преко Албаније, пробијању Солунског фронта и борбама за ослобођење Југославије.

Јануара 1919. године позван је на одслужење војног рока, које је осамнаест месеци служио у Краљевој гарди у Београду.

Као добровољац, добио је од краља Александра пет хектара земље код Урошевца. Године 1932. се запослио у жандармерији и службовао у Приштини, Сплиту, Мостару, Пећи и Призрену.

Други светски рат га је затекао у Призрену, где се прикључио партизанима. Био је рањаван и заробљаван од стране Бугара. Из рата је изашао са чином мајора.

Сем Алексе, добровољци у Првом и Другом светском рату били су и његова два брата. Старијег Радивоја Немци су стрељали у Прокупљу, а млађег Радована у Урошевцу. И Радивојев син Милисав био партизански борац од 1941. године.

Носилац је бројних признања, ордена и медаља Француске, Краљевине Југославије и ФНР Југославије:

  • Легије части,
  • златне и сребрне Медаље Обилића,
  • Медаље Косанчић Ивана,
  • Ордена Војводе Степе,
  • медаље Краља Петра I
  • Партизанске споменице 1941.

Умро је 23. јуна 2004. године и сахрањен је у засеоку Марићи код Медвеђе.

Иза себе је оставио шест кћери, 12 унучади, 24 праунучади и четворо чукунунучади.

Спољашње везе[уреди]