Алекса Радовановић
| Мајор Алекса Радовановић | |
|---|---|
 Алекса Радовановић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. август 1900. |
| Место рођења | Медвеђа, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 23. јун 2004. (103 год.) |
| Место смрти | Медвеђа, Србија и Црна Гора |
| Војна каријера | |
| Служба | |
| Војска |
|
| Чин | Мајор |
| Учешће у ратовима | Први светски рат Други светски рат |
| Одликовања | |
Алекса Радовановић (Медвеђа, 2. август 1900 — Медвеђа, 23. јун 2004) био је последњи живи солунски ратник, председник „Удружења ратника од 1912. до 1920. године” и учесник оба Светска рата.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 2. августа 1900. године у Медвеђи. Са непуних петнаест година ступио је добровољно у комитску чету војводе Косте Војновића. Почетком октобра 1914. године, у обрачуну са Бугарима, био је рањен. Потом је учествовао у повлачењу преко Албаније, пробијању Солунског фронта и борбама за ослобођење Југославије.
Јануара 1919. године позван је на одслужење војног рока, које је осамнаест месеци служио у Краљевој гарди у Београду.
Као добровољац, добио је од краља Александра пет хектара земље код Урошевца. Године 1932. се запослио у жандармерији и службовао у Приштини, Сплиту, Мостару, Пећи и Призрену.
Други светски рат га је затекао у Призрену, где се прикључио партизанима. Био је рањаван и заробљаван од стране Бугара. Из рата је изашао са чином мајора.
Сем Алексе, добровољци у Првом и Другом светском рату били су и његова два брата. Старијег Радивоја Немци су стрељали у Прокупљу, а млађег Радована у Урошевцу. И Радивојев син Милисав био партизански борац од 1941. године.
Носилац је бројних признања, ордена и медаља Француске, Краљевине Југославије и ФНР Југославије.
Умро је 23. јуна 2004. године и сахрањен је у засеоку Марићи код Медвеђе. Његов отац је живео 105 година, а мајка 85.[2]
Иза себе је оставио шест кћери, 12 унучади, 24 праунучади и четворо чукунунучади.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Алекса Радовановић”. Ризница српска. Архивирано из оригинала 23. 01. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2019.
- ^ S. Stanilović (26. јун 2003). „Život u tri veka”. arhiva.glas-javnosti.rs. Глас јавности (архива). Архивирано из оригинала 19. мар 2011. г. Приступљено 18. октобар 2021. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|archive-date=(помоћ)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Живот у три века („Глас јавности“, 26-28. јун 2003) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2011)
- КУРИР, 25. јун 2004 - Умро последњи солунац
- Збогом солунци („Вечерње новости“ 25. јун 2004)
- Одлазак последњег српског солунца („Курир“, 26-27. јун 2004)
- Времеплов за 23. јун
- ПОСЛЕДЊИ ЖИВИ СОЛУНАЦ: Алекса је пример како се воли земља (Нпортал, 9. фебруар 2023)
Истакнути стари ратници у партизанима | ||
|---|---|---|
Истакнури „стари ратници” учесници Балканских ратова и Првог светског рата у Народноослободилачком партизанском покрету | ||
 | ||
