Амигдалин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амигдалин
IUPAC име
Идентификација
PubChem[1][2] 34751
ChemSpider
MeSH Amygdalin
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула C20H27NO11
Моларна маса 457.43 g mol−1

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Амигдалин (витамин Б17, леатрил) цијаногени је гликозид који се налази у семенима бадема и другог коштуњавог воћа. У организму човека и животиња се дејством ензима разлаже на гликозу, бензалдехид и веома отровну цијановодоничну киселину. Она може да изазове тровање уколико се за кратко време поједе сувише семенки бадема. У медицинске сврхе амигдалин се користи од 1830. године када је откривен.[3][4] Ернест Т. Кребс, Млађи. (19121996) је био хемичар који је први промовисао амигдалин као лек против рака почетком 1950. године.

Распрострањеност[уреди]

Витамин Б17 се у већим количинама може наћи у: дивљим купинама, трешњама, рибизлама, коштицама јабуке, крушке и шљиве, коштицама кајсије, брескве и нектарине, горким бадемима, и др. У нешто мањим количинама има га у јагоди, малини, јечму, хељди, и др. Ипак, највећа концентрација витамина Б17 је у коштици кајсије.

Структура молекула Б17[уреди]

Молекул Б17 садржи две јединице глукозе (шећера), једну бензалдехида и једну цијанида, све чврсто повезане унутар ње. Цијанид може бити врло отрован па чак и смртоносан ако се узме у довољној количини. Међутим, овако везан у том природном стању, хемијски је инертан и нема апсолутно никаквог утицаја на жива ткива. Аналогно томе, за гасовити хлор такође се зна да је смртоносан. Али кад је хлор хемијски везан с натријумом у натријум хлорид, тада је то релативно безопасна материја позната као – кухињска со.

Референце[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Којић М, Јањић Васкрсија: Отровне биљке, Научна књига, Београд, 1991.
  4. Јанчић Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.

Спољашње везе[уреди]