Пређи на садржај

Анте Томић (књижевник)

С Википедије, слободне енциклопедије
Анте Томић
Анте Томић на Миксер фестивалу 2024.
Лични подаци
Датум рођења(1970-04-22)22. април 1970. (54 год.)
Место рођењаСплит, СФРЈ[1]
Књижевни рад
Најважнија делаЗаборавио сам гдје сам паркирао (1997)
Што је мушкарац без бркова
Љубав, струја вода и телефон
Анте Томић и Дража Петровић на Миксер фестивалу 2024. Разговор на тему њихове заједничке колумне у дневном листу „Данас” води Наташа Миљковић

Анте Томић (Сплит, 22. април 1970) хрватски је књижевник и новинар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је и завршио основну школу у селу Пролошцу поред Имотског где је и живео до своје четрнаесте године. Након тога је био питомац војне средње школе ЈНА у Загребу. Завршио је студије филозофије и социологије на Филозофском факултету у Задру.[2]

Као писац први пут објављује у часопису Торпедо, у којем је касније био члан уредништва. Прву збирку прича Заборавио сам гдје сам паркирао је објавио 1997, а њено проширено издање 2001. Његов први роман Што је мушкарац без бркова излази 2000.[2] Роман је постигао велики успех. До сада је имао седам издања. Књигу фељтона Смотра фолклора је објавио 2001.

Заједно с Ивицом Иванишевићем написао је драму Кровна удруга. У адаптацији Аиде Буквић у ХНК у Загребу изведен је роман Што је мушкарац без бркова. Представа је на Марулићевим данима 2002. године освојила награду за најбољу представу у целини. Роман Ништа нас не смије изненадити издаје 2003, потом 2004. књигу фељтона Класа оптимист, а 2005. роман Љубав, струја вода и телефон. Своју прву књигу за децу Ђуро Ходалица објавио је 2020.

Томић ради као новинар за Јутарњи лист.[2] Добитник је награде Хрватског новинарског друштва за најбољу репортажу (1996) и колумну (2005). Од 2023. са Дражом Петровићем у дневном листу Данас уређује колумну Јеси ли видео ово?[3] у којој, кроз писма која пишу један другом, обрађују различите актуелне теме у Србији, Хрватској, региону, свету...[4]

Коаутор је сценарија за филм Устав Републике Хрватске из 2016. године.

Дела

[уреди | уреди извор]
  • Заборавио сам гдје сам паркирао, збирка прича, 1997.
  • Што је мушкарац без бркова, роман, Загреб. 2000. ISBN 978-953-6510-43-6.
  • Смотра фолклора, књига фељтона, Загреб. 2001. ISBN 978-953-6510-55-9.
  • Ништа нас не смије изненадити, роман, 2003.
  • Велики шопинг, приче, 2004.
  • Класа оптимист, књига фељтона, Загреб. 2004. ISBN 978-953-6510-89-4.
  • Љубав, струја вода и телефон, роман, 2005.
  • Грађанин покорни, Загреб. 2006. ISBN 978-953-201-601-7.
  • Дечко који обећава, колумне, Јутарњи лист, Загреб, 2009.
  • Чудо у Поскоковој Драги, роман. 2009. ISBN 978-953-303-153-8.
  • Нисам паметан, колумне. 2010. ISBN 978-953-303-236-8.
  • Пуноглавци, роман, 2011.
  • Лук и вода, колумне, 2014.
  • Величанствени Поскокови, роман, 2015.
  • Погледај што је мачка донијела, приче, 2020.
  • Ђуро Ходалица (илустровао Томислав Торјанац), басна, 2020.
  • Нада, роман. 2024

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ante Tomić”. profil-mozaik.hr (на језику: Croatian). Архивирано из оригинала 02. 02. 2014. г. Приступљено 23. 1. 2014. 
  2. ^ а б в „Анте Томић Казало аутора”. Архивирано из оригинала 10. 07. 2011. г. Приступљено 13. 12. 2015. 
  3. ^ „Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović o malim tajnama Velikih priča: Ljudi sad shvataju medije kao nešto što ti iskoči na telefonu - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2024-05-27. Приступљено 2024-06-09. 
  4. ^ „Draža Petrović piše Anti Tomiću: "Da ti ispričam o svom..." - Velike Priče”. https://velikeprice.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-06-09.  Спољашња веза у |website= (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Анте Томић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анте_Томић_(књижевник)&oldid=28818779”