Ђурица Лабовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђурица Лабовић
Датум рођења(1930-03-20)20. март 1930.
Место рођењаАндријевица
 Краљевина Југославија
Датум смрти7. август 2004.(2004-08-07) (74 год.)
Место смртиБеоград
 Србија и Црна Гора

Ђурица Лабовић (Андријевица, 20. март 1930Београд, 7. август 2004), књижевник, новинар, публициста и учесник Народноослободилачког рата.

Биографија[уреди]

Рођен је 20. марта 1930. године у Андријевици. Његов отац Станиша био је капетан Југословенске војске, а мајка Милена рођена Алетић, домаћица. Основну школу је завршио у родном месту.

Године 1943, са свега тринаест година отишао је у партизане - био је најпре у Четвртој црногорској пролетерској бригади, а потом у Комском партизанском одреду. Године 1946. примљен је у Одељење за заштиту народа (ОЗНА) и послат на дошколовање. Године 1948. је матурирао, а потом је уписао и Правни факултет у Београду, на коме је дипломирао 1969. године. У Служби државне безбедности је остао све до 1979. године, када је пензионисан. Од 1960. до 1979. био је главни саветник у Савезном секретеријату за унутрашње послове, а од 1971. до 1974. главни уредник листа „Џудо“.

Године 1948. почео је да се бави књижевношћу. Аутор је преко 30 романа, две књиге приповедака, 19 фељтона, 22 романсиране хронике, два стручна рада, више студија и др. Године 1975. заједно са Здравком Велимировићем и Младеном Ољачом учествовао је у писању сценарија за филм „Врхови Зеленгоре“, за који су били награђени Златном ареном за најбољи сценарио на Пулском фестивалу, 1976. године.

Поред Златне арене, добитник је и Награде СУБНОР-а „4. јул“, 1989. године и награде „21. јул“, 1976. и награде „22. октобар“, 1981. године.

У браку са супругом Вером, рођеном Танчић, имао је четворо деце - ћерке Татјану и Наташу и синове Андреја и Марка.

Умро је 7. августа 2004. године у Београду.

Књижевна дела[уреди]

  • Три лица једне шпијунке, 1961. година
  • Отпор голоруких кроз логоре, 1970. година
  • Хероји Љубиног гроба, 1973. година
  • Рана на сунцу, 1976. година
  • Игмански марш, 1978. година
  • Операција Свети Стефан, 1979. година
  • Забуна обавештајаца, 1979. година
  • Бивши људи, 1981. година
  • Земун на обалама Дунава и Саве, 1982. година
  • Хероји Кадињаче, 1983. година
  • Тајни невидљиви рат (пет књига), 1985. година
  • Лучоноша са Проклетија, 1985. година
  • Партизани за преговарачким столом заједно са Миланом Бастом, 1986. година
  • Подвиг обавештајаца, 1990. година
  • Исповест једног обавештајца, 1990. година
  • Тајне мисије Мустафе Голубића, 1990. година
  • Агент ЦИА у редовима УДБ-е, 1990. година
  • Тајне енигме о Вере Милетић, 1991. година
  • Агент КГБ-а у редовима УДБ-е, 1992. година
  • Пет хитаца у Павелића, 1992. година
  • Свети Петар Први Цетињски, 1994. година
  • Шпијунирање из космоса, 2000. година

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
  • Ко је ко у Србији '95. „Библиофон“ Београд, 1995. година.

Спољашње везе[уреди]