Бранимир Шћепановић
| Бранимир Шћепановић | |
|---|---|
| Датум рођења | 19. април 1937. |
| Место рођења | Подгорица, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 30. новембар 2020. (83 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Најважнија дела | Уста пуна земље |
| Награде | Октобарска награда града Београда за књигу Уста пуна земље, Београд 1974. |
Бранимир Шћепановић (Подгорица, 19. април 1937 — Београд, 30. новембар 2020[1]) био је српски књижевник и сценариста. Живио је у Београду.
Књиге[уреди | уреди извор]
Објавио је књиге:
- Пре истине, приповетке (Београд, 1961);
- Срамно лето, роман (Београд, 1965) — преведен на пољски, мађарски, словеначки и македонски;
- Уста пуна земље, роман (Београд, 1974) — преведен на француски (два издања), грчки (три издања), руски, пољски, мађарски, словеначки, чешки, бугарски, македонски, словеначки, албански, јапански, шведски, енглески, италијански, немачки, дански и фински језик;
- Смрт господина Голуже, приповетке (Београд, 1977);
- Искупљење, роман (Београд, 1980) — преведен на француски, немачки и грчки.
Уста пуна земље, књига која са десетим издањем на српском језику прелази тираж од 100.000 примерака, објављена је у 27 иностраних издања и преведена на све значајније светске језике.
Издавачи[уреди | уреди извор]
Шћепановићеве приповетке и књиге су код нас штампане од стране издавачких кућа БИГЗ и Нолит.
Преводи[уреди | уреди извор]
Шћепановићеве приповетке штампане су као књиге на француском, грчком, мађарском, словеначком и бугарском, а појединачно (у листовима и часописима) и на многим другим језицима. Увршћене су осамнаест антологија код нас и у иностранству. Приповетка Смрт господина Голуже (као једини прилог из југословенске књижевности) увршћена је у избор светске приче Charlesa Angoffa 1969. године у Америци и у антологију Модерне европске приповетке, који су у Данској 1977. године објавили Peter Brask и Morgan Gradenwitz.
Награде[уреди | уреди извор]
Награђен је: Првом наградом за приповетку на Београдском фестивалу младих писаца Југославије 1956. године, Првом наградом за приповетку на конкурсу Књижевних новина 1964. године и Октобарском наградом града Београда за роман Уста пуна земље 1974. године. Добитник је и две Златне арене за филмски сценарио за филмове Пре истине (1969) и Сутјеска на Пулском фестивалу (1973).
Дугометражни филмови[уреди | уреди извор]
По сценаријима које је написао Бранимир Шћепановић снимљено је девет дугометражних играних филмова.[2] То су филмови:
- Оно море (1965) - ТВ филм
- Лелејска гора (1968)
- Пре истине (1968)
- Зазидани (1969)
- Срамно лето (1969)
- Како умрети (1972)
- Сутјеска (1973)
- Смрт господина Голуже (1982)
- Време леопарда (1985)
Са филмским редитељем Предрагом Голубовићем, био је почетком 1970-их година 20. века, један од главних руководилаца у уметничком саставу предузећа за производњу, дистрибуцију и изнајмљивање филмова: Филм данас.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Преминуо Бранимир Шћепановић („Политика”, 30. новембар 2020)
- ^ „Branimir Scepanovic”. IMDb. Приступљено 2020-12-09.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Бранимир Шћепановић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Branimir Šćepanović, Facebook profil
- Branimir Šćepanović, Google Akademik
- Usta puna zemlje, eBook na Google Book Play
- Уста пуна земље — електронска књига
- НА КРАЈУ САМ БИО УМОРАН: Последњи интервју Бранимира Шћепановића за Новости („Вечерње новости”, 30. новембар 2020)
