Бранимир Шћепановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бранимир Шћепановић
Датум рођења(1937-04-19)19. април 1937.
Место рођењаПодгорица, Краљевина Југославија
Датум смрти30. новембар 2020.(2020-11-30) (83 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Најважнија дела
Уста пуна земље
НаградеОктобарска награда града Београда за књигу Уста пуна земље, Београд 1974.

Бранимир Шћепановић (Подгорица, 19. април 1937Београд, 30. новембар 2020[1]) био је српски књижевник и сценариста. Живио је у Београду.

Књиге[уреди | уреди извор]

Објавио је књиге:

  1. Пре истине, приповетке (Београд, 1961);
  2. Срамно лето, роман (Београд, 1965) — преведен на пољски, мађарски, словеначки и македонски;
  3. Уста пуна земље, роман (Београд, 1974) — преведен на француски (два издања), грчки (три издања), руски, пољски, мађарски, словеначки, чешки, бугарски, македонски, словеначки, албански, јапански, шведски, енглески, италијански, немачки, дански и фински језик;
  4. Смрт господина Голуже, приповетке (Београд, 1977);
  5. Искупљење, роман (Београд, 1980) — преведен на француски, немачки и грчки.

Уста пуна земље, књига која са десетим издањем на српском језику прелази тираж од 100.000 примерака, објављена је у 27 иностраних издања и преведена на све значајније светске језике.

Издавачи[уреди | уреди извор]

Шћепановићеве приповетке и књиге су код нас штампане од стране издавачких кућа БИГЗ и Нолит.

Преводи[уреди | уреди извор]

Шћепановићеве приповетке штампане су као књиге на француском, грчком, мађарском, словеначком и бугарском, а појединачно (у листовима и часописима) и на многим другим језицима. Увршћене су осамнаест антологија код нас и у иностранству. Приповетка Смрт господина Голуже (као једини прилог из југословенске књижевности) увршћена је у избор светске приче Charlesa Angoffa 1969. године у Америци и у антологију Модерне европске приповетке, који су у Данској 1977. године објавили Peter Brask и Morgan Gradenwitz.

Награде[уреди | уреди извор]

Награђен је: Првом наградом за приповетку на Београдском фестивалу младих писаца Југославије 1956. године, Првом наградом за приповетку на конкурсу Књижевних новина 1964. године и Октобарском наградом града Београда за роман Уста пуна земље 1974. године. Добитник је и две Златне арене за филмски сценарио за филмове Пре истине (1969) и Сутјеска на Пулском фестивалу (1973).

Дугометражни филмови[уреди | уреди извор]

По сценаријима које је написао Бранимир Шћепановић снимљено је девет дугометражних играних филмова.[2] То су филмови:

  1. Оно море (1965) - ТВ филм
  2. Лелејска гора (1968)
  3. Пре истине (1968)
  4. Зазидани (1969)
  5. Срамно лето (1969)
  6. Како умрети (1972)
  7. Сутјеска (1973)
  8. Смрт господина Голуже (1982)
  9. Време леопарда (1985)

Са филмским редитељем Предрагом Голубовићем, био је почетком 1970-их година 20. века, један од главних руководилаца у уметничком саставу предузећа за производњу, дистрибуцију и изнајмљивање филмова: Филм данас.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]