Пређи на садржај

Анхис

С Википедије, слободне енциклопедије
Енеја односи Анхиса из Троје, Carle van Loo, 1729. (Лувр).

Анхис (грч. Ἀγχίσης) је у грчкој митологији био син Каписа и Темисте, Хијеромнеме,[1] Егесте или Еуридике,[2] тројански принц.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Име Анхис има значење „онај који је живео са богињом“.[2]

Митологија

[уреди | уреди извор]
Вилијам Блејк Ричмонд, „Венера и Анхис“ (1889 или '90).

У младости је живео на планини Иди, где је ловио и чувао говеда. Такође је и путовао по егејским острвима и Грчкој и тако се спријатељио са Анијем и Евандром. Био је изузетно леп, па се у њега заљубила богиња Афродита. Заправо, љубав у њеном срцу је распламсао Зевс, како би је казнио што богове наводи на љубав према смртницима. Богињу су харите припремиле у њеном храму на Криту, а она се одевена у најлепше хаљине и накит појавила пред Анхисом. Он је подозревао да је она заправо божанство, али га је разуверила речима да је кћерка фригијског краља Отреја. Ипак, Афродита му је коначно признала да је богиња и да ће му родити сина, владара Тројанаца. Постиђена што је зачела са смртником, далеко од очију богова, крај реке Симоис је родила Енеју, а по неким предањима и Лирна (или Лира). Иако га је богиња заветовала да не ода њен идентитет, он се ипак похвалио другарима, због чега га је Зевс казнио муњом, односно ослепео га је или обогаљио.[3] Према једној причи, живот му је спасила Афродита својим појасом, тако да се гром уземљио крај његових ногу, али га је ипак обогаљио.[2] Постоје наводи да се Анхис убио, али не и кад, нити дају неке детаље о томе.[4] Анхис се оженио Ериоподом која му је родила више кћери, међу којима се издвајала Хиподамија. Живот је провео у сенци Пријама и Лаомедонта, који је поседовао божанске коње. Тајно је привео његовим коњима своје кобиле и оне су ождребиле шест младунаца, од којих је два поклонио свом сину Енеји. У време тројанског рата је већ био старац и након пада Троје, пратио је Енеју на путу ка Италији.[3] Енеја га је спасио из запаљеног града носећи га на рамену, а и свог сина Асканија, држећи га за руку. Ово спасавање три генерације је, према некима, било дело саме Афродите која их је водила кроз борбу и разарање, склањајући пламен од њих. Према другој причи, Енеја је са својим људима држао део града, не дозвољавајући приступ уљезима. У каснијим преговорима, дозволио је људима да понесу од своје имовине онолико колико су могли. Док су други носили злато и сребро, он је понео свог оца на раменима.[5] Због овог геста, Агамемнон је заповедио да нико не сме да науди тако примерном и побожном сину[2], а Ахејани су дозволили Енеју да поново бира шта ће понети од свог покућства. Он је изабрао тзв. кућне богове, заправо уметничка дела која су представљала два младића са копљима и који су сматрани боговима трка, породице, куће и имовине. Постављени су били у Лавинијуму у Италији, али су касније однесени у Албу. Међутим, током ноћи су се сами вратили у Лавинијум.[6] Помиње се више места где би могао бити Анхисов гроб. Умро је или на Иди, на полуострву Палена, у Аркадији, на Епиру, у јужној Италији или код Дрепанона.[3] Помиње се и да је сахрањен у подножју планине Анхисије, назване по њему.[7] Након смрти, Енеја га је срео на Елисинским пољима, где је од њега сазнао неке мистерије живота, укључујући и сопствену судбину.[8] Према Анхисовим речима, свака душа најпре мора да пати у вртлогу, ватри или на неки други начин због дела учињених у току овоземаљског живота. Када се „очисти“, она лута срећна Еисинским пољима све док не остане есенција осећања и духа. Када се заврши овај циклус, који траје хиљаду година, душа на извору Лете изгуби сва сећања и пожели да се роди поново.[9]

Тумачење

[уреди | уреди извор]
Афродита открива бебу Енеју Анхису (1. век нове ере)

Роберт Гревс је писао да је Афродита Уранија, што би значило „краљица планина или вреса“, била заправо нимфа Ерикина, богиња михољског лета. Она је уништавала светог краља после љубавног чина на планинским врховима, баш као што пчела матица уништава трута чупајући му полне органе. Због тога су и пчеле присутне приликом описа Афродитиног и Анхисовог љубавног чина на планинском врху. Овим је објаснио и поштовање Кибеле, фригијске Афродиите на планини Иди, као краљице пчела. Обичај је био да Афродитини свештеници у екстази сами себе кастрирају у знак сећања на њеног љубавника Атиса. Анхис је један од многих светих краљева које је погађао ритуални гром пошто су као живи били љубавници богиње Смрти. У ранијим верзијама овог мита Анхис је био убијен, а у каснијим се спасава да би се оправдала прича о побожном Енеји, који је донео свети паладијум у Рим, преневши свог оца из запаљене Троје. Његово име поистовећује Афродиту са Изидом, чијег је мужа Озириса кастрирао Сет прерушивши се у дивљег вепра. Анхис је, према тумачењу Гревса, синоним за Адониса. Он је имао своје светилиште у Егести, у близини планине Ерикс, о чему је писао Дионис из Халикарнаса. Анхисови ћивоти постојали су и у Аркадији и Троади. Иначе, Гревс је тврдио да су се Пријам и Анхис појавили и у Старом завету као Пирам и Ахис (ИсусНавин X, 3 i 1, књига Самуила XXVII, 2).[2]

Друге личности

[уреди | уреди извор]

Живот

[уреди | уреди извор]

У грчкој и римској митологији, Анхис (старогрчки: Ἀγχίσης, романизовано: Ankhísēs) био је члан краљевске породице Троје. Причало се да је био син краља Каписа из Дарданије и Темисте, ћерке Ила, који је био син Троса. Најпознатији је као отац Енеје и по свом приказу у Вергилијевој Енејиди.[11] Анхисов брат био је Акоет, отац свештеника Лаокоона.[12]

Био је смртни љубавник богиње Афродите (еквивалент римској богињи Венери). Зевс ју је натерао да се заљуби у Анхиса док је чувао овце у подножју планине Ида.[13] Једна верзија је да се Афродита претварала да је фригијска принцеза и завела га, само да би се касније открила и обавестила га да ће имати сина по имену Енеја; Афродита је упозорила Анхиса да ће га Зевс, ако некоме каже да је она мајка његовог детета, ударити својим громом. Он није послушао њено упозорење и био је погођен громом, који га у различитим верзијама или ослепи или убије.[14] Главна рана нарација о Афродитином завођењу Анхиса и рођењу Енеје је Хомерска химна (5) Афродити. Према Библиотеци, Анхис и Афродита су имали још једног сина, Лира, који је умро без деце. Касније је имао смртну жену по имену Ериопис, према схолијастима, и приписују му се и друга деца поред Енеје и Лира.[14] Хомер, у Илијади, помиње ћерку по имену Хиподамија, њихову најстарију („миљеницу свог оца и мајке“), која се удала за свог рођака Алкатоја.[15]

Енеја носи Анхиса из Троје. 520-510. п. н. е.

Након пораза Троје у Тројанском рату, остарелог Анхиса је из запаљеног града изнео његов син Енеја, у пратњи Енејине жене Креусе, која је погинула у покушају бекства, и малог сина Асканија.[16] Мотив је приказан на неколико слика, укључујући и чувену верзију Федерика Барочија у Галерији Боргезе у Риму. Спасавање се помиње и у говору у Шекспировом „Јулију Цезару“ када Касије покушава да убеди Брута да убије Цезара. Сам Анхис је умро и сахрањен је на Сицилији много година касније.[16] Енеја је касније посетио Хад и поново видео свог оца на Јелисејским пољима.[16]

Хомерова Илијада помиње још једног Анхиса, богатог родом из Сикиона у Грчкој и оца Ехепола.[15]

Хомерска химна Афродити

[уреди | уреди извор]

Хомерска химна Афродити детаљно описује како је Афродита завела Анхиса.[17] Почиње описом како су само три богиње девице (Атина, Артемида и Хестија) имуне на Афродитине моћи.[18] Она је учинила да се богови и богиње заљубе у смртнике.[17] Чак ни Зевс није могао да избегне њене моћи и да је постави на њено место, већ ју је навео да жуди за згодним смртником Анхисом.[17]

Афродита први пут среће Анхиса на брдима планине Ида, где он пасе стоку.[17] Анхис је описан као човек који има лепоту бесмртника.[17] Афродита одлази на Кипар и купа се.[17] Затим се враћа у Троаду прерушена у смртника и проналази Анхиса самог у колиби.[17] Када Анхис први пут види Афродиту, уверен је да је она богиња, грација или нимфа.[17] Она га убеђује да је она фригијска принцеза и да ју је Хермес довео тамо да се уда за Анхиса.[17] Анхиса обузима жеља за њом и изјављује да је мора одмах имати, и њих двоје воде љубав.[17]

Након што су имали секс, Афродита дубоко успава Анхиса и сама се облачи.[17] Када заврши са облачењем, буди га и открива му се.[17] Када Анхис схвати њен идентитет, он је престрављен и пун жаљења и каже да ништа добро не долази од спавања са богињом.[17] Афродита га теши говорећи му да ће му родити сина по имену Енеја, који ће бити поштован међу Тројанцима и чије ће потомство напредовати.[17] Да би додатно утешила Анхиса, она му прича о две везе: вези између Зевса и Ганимеда и вези између Еос и Титона.[17] Обе везе су између бесмртника и смртника који преживи везу. Затим детаљно описује како ће њиховог сина одгајати нимфе док не напуни пет година, када ће му она довести Енеју.[17] Затим одлази, упозоравајући га да не открије да је она мајка његовог детета или ће га Зевс ударити громом.[17]

Анхис у Енеиди

[уреди | уреди извор]

Вергилијева „Енејида“ описује Енејино путовање након пада Троје. Анхис, Енејин отац, је лик у епу. Иако је Анхис мртав током већег дела епа, он се и даље више пута појављује у њему, често да би саветовао Енеју.

Друга књига

[уреди | уреди извор]

Анхисово прво веће појављивање дешава се у другој књизи. Помиње се док Енеја прича Дидони о паду Троје.[16] Током пада Троје, Енеја се враћа кући да спасе Анхиса, његову жену Креусу и сина Асканија.[16] У почетку Анхис одбија да иде са Енејом и говори Енеји да оде без њега.[16] Енеја одбија да остави Анхиса и изјављује да ће сви умрети у Троји.[16] Креуса се свађа са Енејом око његове одлуке и док се свађају, на Асканијевој глави се појављује безболни пламен.[16] Анхис то примећује и моли се Јупитеру за знак да морају да оду.[16] Баш тада чују грмљавину и виде звезду падалицу.[16] Ово убеђује Анхиса да добровољно крене са Енејом.[16] Енеја носи Анхиса на леђима, Анхис носи њихове кућне богове, а Асканије хода поред свог оца док сви беже из Троје.[16] Креуса их је пратила, али је убијена током бекства.[16] Док напуштају Троју, сусрећу се са другим Тројанцима у бекству.[16]

Трећа књига

[уреди | уреди извор]

Анхис се помиње у 3. књизи док Енеја наставља своју причу о томе како су Тројанци доспели у Картагину.[16] Анхис служи као вођа и саветник Тројанцима у бекству. Након што напусте Троју, избеглице се упућују у Тракију, а затим на Делос.[16] На Делосу, Аполон им говори да морају да направе свој нови дом у првобитном дому својих предака.[16] Анхис погрешно тумачи да то значи Крит, па Тројанци крећу ка Криту.[16] Тамо оснивају град, али их убрзо погађа куга.[16] Анхис упућује Енеју да потражи делско пророчиште.[16] Пре него што Енеја то учини, у сновима га посећују њихови кућни богови који га обавештавају да су на погрешном месту и да морају да иду у Италију.[16] Енеја прича Анхису овај сан.[16] Анхис схвата да је Аполон саветовао да се населе у Италији, па Тројанци крећу ка Италији.[16] Италија је далеко, и Тројанци морају да направе много заустављања.[16] Анхис умире на Сицилији пре него што Тројанци стигну до Италије.[16]

Пета књига

[уреди | уреди извор]

Анхис се помиње у 5. књизи након што Тројанци напуштају Картагину.[16] Олује их присиљавају да се зауставе на Сицилији, а Енеја се сећа да је прошло годину дана откако му је отац умро, а који је сахрањен са великим почастима.[16] Енеја проглашава да се одржи фестивал у част преминулог Анхиса.[16] Ритуали се изводе и приносе жртве на Анхисовом гробу.[16] Деветог дана, Енеја одржава погребне игре за свог оца које се састоје од трке чамаца, трке пешачења, лажне битке, бокса и стреличарства.[16] Након погребних игара, тројанке које су се умориле од путовања запалиле су бродове.[16] Иако већину бродова спасава Јупитер, Енеја губи храброст и размишља о останку на Сицилији.[16] Појављује се дух Анхиса, говорећи Енеји да га је послао бог Јупитер који је спасао бродове.[16] Он охрабрује Енеју да настави путовање, обавештавајући га да треба да остави уморне Тројанце на Сицилији и да поведе најјаче са собом у Италију.[16] Анхис такође налаже Енеји да га посети у подземном свету.[16] Енеја следи Анхисов савет и напушта Сицилију, али пре одласка, одређује да се о Анхисовом гробу брине свештеник и да се она одреди као шумски део.[16]

Шеста књига

[уреди | уреди извор]

Анхис се помиње у 6. књизи када Енеја путује у подземни свет.[16] Када Енеја пронађе свог оца у подземном свету, њихов сусрет траје до суза.[16] Енеја покушава да загрли Анхиса, али не успева.[16] Енеја затим посматра ројеве људи окупљених око реке.[16] Пита свог оца о реци и онима који је окружују.[16] Анхис одговара да су људи његови будући потомци и да се река зове Лета.[16] Он проширује да након патње и очишћења у подземљу, душе које треба да се реинкарнирају одлазе на реку Лету да забораве своја сећања како би се могле реинкарнирати.[16] Анхис затим показује Енеји неке од његових потомака и разматра њихова дела.[16] Прво помиње његовог сина Силвија који ће се родити од Енеје и Лавиније, али након Енејине смрти.[16] Анхис му затим говори о Ромулу који је потомак Силвија, члана Јилијевске лозе која је потомак Асканија. Даље описује да ће Римљани напредовати.[16] Енеја види Марцела и пита Анхиса о његовом идентитету. Анхис каже да је он Марцел, који ће пружити велико обећање Римљанима, али ће умрети прерано и тако им нанети велику тугу.[16] Коначно, Анхис води Енеју кроз капије од рога и слоноваче и излази из подземља.[16] Ово је последње значајније појављивање Анхиса.

Анхис у Метаморфозама

[уреди | уреди извор]

Анхис се неколико пута кратко појављује у Овидијевим „Метаморфозама“. Први пут се помиње у 9. књизи. Након што је Хеба вратила младост Јолају, други богови и богиње траже да се она врати и њиховим вољенима. (9.418-450)[18] Венера тражи да се младост врати Анхису. (9.424-425).[18]

Анхис се поново помиње у 13. књизи у причи о Анијевим кћерима. Прича почиње кратким описом да су Енеја, Анхис, Асканије и друге тројанске избеглице побегли из Троје, путовали до Антандроса, затим у Тракију и коначно стигли на Делос. (13.623–631)[18] Једном на Делосу, Анхис пита Анија, краља и Аполоновог свештеника, о његовој деци. (13.639–642)[18] Аније описује да су његове кћери добиле способност да оно чега су се дотакле претворе у жито, вино и маслиново уље, али им је овај дар само нанео патњу јер су их Грци отели како би искористили њихове моћи. (13.651–659)[18] Његове кћери су тражиле да буду ослобођене и тако су претворене у беле голубице. (13.667–674).[18]

Анхис се укратко помиње неколико пута у 14. књизи. Прво, у 14.82-84: „И бежећи из тог новог града у песку, Енеја се поново врати у Ерикс, краљевску резиденцију свог правог пријатеља Акеста; овде, на Анхисовом гробу, поштовао је свог оца даровима.“[18] Ово се односи на погребне игре које је Енеја приредио за свог покојног оца Анхиса у 5. књизи Енејиде. И у 14.116-118: „Енеја је учинио како му је речено и видео је застрашујуће ресурсе подземља и духове својих предака и сенку тог великодушног и поштованог човека, [његовог] оца Анхиса.“[18] Ово се односи на Енејино путовање у подземље, где се сусреће са духом свог покојног оца Анхиса, у 6. књизи Енејиде.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Anchises 1; Family
  2. ^ а б в г д ђ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  3. ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  4. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Anchises 1; What perhaps happened next
  5. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Anchises 1; Aeneas' remembered gesture
  6. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Anchises 1; The PENATES
  7. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Anchises 1; ADeath of Anchises
  8. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Anchises 1
  9. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Anchises 1; Anchises 1 reveals mysteries of life and death
  10. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Althepus to Antilochus
  11. ^ "Anchises" in The New Encyclopædia Britannica. Chicago: Encyclopædia Britannica Inc., 15th edn., 1992, Vol. 1, стр. 377.
  12. ^ Hyginus, Fabulae 135
  13. ^ Roman, L., & Roman, M. (2010). Encyclopedia of Greek and Roman mythology. стр. 59. 
  14. ^ а б Rose, H.J. (1924). „Anchises and Aphrodite”. The Classical Quarterly. 18: 11—16. S2CID 171119955. doi:10.1017/S0009838800006716. .
  15. ^ а б Homer; Lattimore, Richmond (2011). The Iliad of Homer. Chicago: The University of Chicago Press. стр. 303, 480. ISBN 9780226470498. .
  16. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао Virgil; Ahl, Frederick (2007). Aeneid. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780199231959. 
  17. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Unknown. Homeric Hymn to Aphrodite.
  18. ^ а б в г д ђ е ж з Ovidius, Publius; Tarrant, R.J. (2004). Metamorphoses (in Latin). Oxford: Clarendon Press.

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Homeric Hymns. Homeric Hymn to Aphrodite. 
Анхис на Викимедијиној остави.

Примарни извори

[уреди | уреди извор]
  • Apollodorus (1921). The Library. ISBN 0-674-99135-4.  with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes, Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. . Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.
  • Homer (1924). The Iliad. ISBN 978-0674995796.  with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. . Online version at the Perseus Digital Library.
  • Homer (1920). Homeri Opera. ISBN 978-0198145318. . In: five volumes. Oxford, Oxford University Press. . Greek text available at the Perseus Digital Library.
  • The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White. Homeric Hymns. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914. Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.
  • Homer, Iliad  II, 819–21; V, 260–73; XX, 215–40.
  • Publius Ovidius Naso, Metamorphoses  translated by Brookes More (1859-1942). Boston, Cornhill Publishing Co. 1922. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Publius Ovidius Naso, Metamorphoses.  Hugo Magnus. Gotha (Germany). Friedr. Andr. Perthes. 1892. Latin text available at the Perseus Digital Library.
  • Ovid, Metamorphoses  XIII, 623–42; XIV, 82–119.
  • Bibliotheca III, xii, 2, Epitome V, 21.
  • Publius Vergilius Maro, Aeneid.  Theodore C. Williams. trans. Boston. Houghton Mifflin Co. 1910. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Publius Vergilius Maro, Bucolics, Aeneid, and Georgics . J. B. Greenough. Boston. Ginn & Co. 1900. Latin text available at the Perseus Digital Library.

Секундарни извори

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анхис&oldid=31775366”