Аутомат Томпсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
,,Thompson SMG"
ThompsonM1A1VWM.jpg
Томпсон М1
Врста Аутомат
Порекло  САД
Употреба
Употреба у САД и многи други
Бојно деловање Други светски рат
Корејски рат
Први индокинески рат
Суецка криза
Кубанска револуција
Вијетнамски рат
Грађански рат у Камбоџи
Турска инвазија Кипра
Ирачко-ирански рат
Распад Југославије
Производња
Произвођач Auto-Ordnance Company, The Birmingham Small Arms Company Limited, Colt, Savage arms
Произведено око 2.000.000 комада
Варијанте
Спецификације
Тежина 4.9 kg
Дужина 850 mm
Дужина цијеви 270 mm
Калибар 11.43×23 mm
Врста операције
Начин дејства
Брзина паљбе 600-725 мет/мин
Брзина зрна 400-600 m/s
Макс. еф. домет 150 m
Одвојиви магацин 20,30,50 и 100 ком.
Нишан

Thompson је амерички аутомат у калибру „.45 ACP” који је дизајниран од стране генерала Џона Т. Томпсона непосредно након Првог светског рата. Првобитно је био коришћен од стране гангстера,а након тога улази и у наоружање Америчке војске.[1][2][3][4][5]

Коришћен је у свим сукобима од 1920-их па до данас,а током вишедецинјске употребе, аутомат Томпсон је стекао статус легенде.

Развој[уреди]

Џон Томпсон са аутоматом,мај 1922.

Рововски рат, какав је вођен током Првог светског рата, подстакао је конструисање уникатних оружја, која касније постају уобичајена на бојиштима широм света: ручне гранате, снајперске пушке, бацачи пламена, лаки минобацачи и аутомати.Немачка је била пионир у развоју аутомата, конструисавши први практичну конструкцију која се првобитно звала „Maschienpistolen“, да би потом добила и званичну ознаку 9 mm Bergman MP18/1. Немци су током битке за Верден 1916. године брзо схватили да су пушке репетирке имале велика ограничења у борби у рововима. Биле су предуге, гломазне за ношење, мале брзине гађања и преснажне за борбу у рововима, где је даљина до циља ретко прелазила 180 м тако да је пушка са теоријском даљином гађања од преко 1800 м била потпуно непотребна. Оружје кратког домета, са могућношћу аутоматске паљбе са великим капацитетом оквира било је и више него потребно, тако да је развој Бергмана постао репер у констрисању оружја.

У периоду од краја 1916. године до 1918. године произведено је око 30 000 примерака овог аутомата и често је копиран у другим земљама. MP18/1 је патио од неколико недостатака, од којих је главни проблем била употреба непоузданог „малог добоша“ са пиштоља Лугер, који је ускоро замењен једноставним кутијастим оквиром. У глобалу, Бергманов аутомат је био сјајно оружје. Термин „аутомат“ је потекао из употребе метка мањег калибра од пушчаног метка, генерално пиштољског метка, и чињеници да је био способан да оствари потпуно аутоматску ватру.

Савезници су били свесни потребе да унапреде оружје за борбу у рововима, али британски војници нису имали довољно поверења да би се наоружали личним аутоматским оружјем. Британски војни врх је имао становиште да би Томпсон испалио сву муницију за кратко време, након чега би војник остао на бојишту беспомоћан. Као додатак, у време рата, мали број држава је био спреман да уведе већи обим нове технологије у ратну привреду, која је већ била и више него напрегнута производњом ратног материјала.

Иронично, Француз који се бавио производњом застарелог оружја са слабим карактеристикама, увео је концепт повећане ватрене моћи војника- појединца увођењем заиста ужасног лаког митраљеза Chauchat, и нешто ефикаснијег „Fusil Mitrailleur Mle 1917”„”, петометном полуаутоматском пушком која је функционисало на принципу позајмице барутних гасова. Ниједно од њих није било ни компактно нити лако, али је основни концепт на коме су се заснивали у пружању веће ватрене моћи појединцу био најбитнији у целој причи.

САД које су ушле у рат 1917. године такође су невољно прихватале нове технологије. Американци су пушку M1903 Спрингфилд сматрали најбољом војничком пушком, а добар део војника је био наоружан и полуаутоматским пиштољима Колт М1911, једним од најбољих икада произведених пиштоља. Ипак, извештаји који су долазили у команду америчкких оружаних снага почели су да указују да док се Колт показао као одлично оружје за борбу у рововима, а да се пушка Спрингфилд и није баш најбоље показала.

То су биле лоше вести за бригадног генерала Џона Т. Томпсона, који се до 1914. године налазио на месту Начелника за стрељачко наоружање у одсеку техничке службе команде КоВ, одакле је снажно подржао развој и увођење у наоружање пушке Спрингфилд.

Са избијањем рата, Томпсон је напустио војску, како би постао начелник одељења конструктора у компанији Ремингтон.

Можда је битнија информација из његове биографије да је 1916. године заједно са сином, потпуковником Мерселијусом Х. Томпсоном основао компанију за конструисање и производњу наоружања под именом Auto-Ordnance Corporation. Финансијску подршку за оснивање компаније добио је од Томаса Рајана, финансијера ирског порекла који је богатство стекао захваљујући повластицама за снабдевање компаније New York Metropolitan Traction Company трамвајима, као и у пословима организовања већег дела Америчке дуванске компаније. Рајан је од раније био заинтересован за послове са оружјем и заинтригирала га је Томпсонова идеја о конструисању аутоматске пушке, тако да је дао значајна средства за оснивање нове компаније.

Џон Томпсон, који се вратио у војску – на старо постављење, наравно, 1917. године – добио је у надлежност снабдевање копнене војске стрељачким наоружањем. Недостаци стандардне војничке пушке су га се посебно тицали, обзиром да је имао у глави пројекат аутомата. У свим приликама је рекламирао надолазећи производ своје компаније, призивајући ново оружје за америчке војнике:

„Нашим момцима у пешадији, сада у рововима потребан је мали митраљез, који ће испалити 50 до 100 метака, тако лак да може пузити с њим из рова у ров, и да може сњим збрисати читаву чету непријатеља једном руком. Рововску метлу. Најближи томе је француска аутоматска пушка Chauchat 8 мм али је претешка и нема довољан капацитет магацина и слабе је конструкције. Желим мали митраљез који можете држати у рукама, да гађате са кука, да га пуните у мраку. И мора да користи муницију коју већ имамо.... и желим га одмах. Сада треба доћи до њега. Трошак није битан!“

Корисници[уреди]

Референце[уреди]

  1. Smith, Charles H. „The Thompson Submachine Gun (A Brief History of Auto-Ordnance Corp.)”. Приступљено 06. 08. 2008. 
  2. James, Gary (1996). „Development of the Thompson Submachine Gun”. 
  3. My Al Capone Museum. „The Chicago Typewriter”. Приступљено 06. 08. 2008. 
  4. National Rifle Association - Institute for Legislative Action (NRA-ILA). „Issues: The Late 19th Century”. Приступљено 06. 08. 2008. 
  5. Willbanks (2004). стр. 183.

Литература[уреди]

  • Willbanks, James H. (2004). Machine Guns: An Illustrated History of Their Impact. ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-480-6. 
  • Albert, David and Sig, Mike. (2005). Thompson Manuals, Catalogs, and Other Paper Items. Self Published.
  • Bannan, James F. and Hill, Tracie L. (1989). Notes On Auto-Ordnance. South West Publishing Co.
  • Burrough, Bryan. (2004). Public Enemies: America's Greatest Crime Wave and the Birth of the FBI. The Penguin Press.
  • Cox, Roger A. (1982). The Thompson Submachine Gun. Law Enforcement Ordnance Company.
  • Dunlap, Roy F. (1948). Ordnance Went Up Front. Samworth Press.
  • Ellis, Chris. (1998). The Thompson Submachine Gun. Military Book Club.
  • Fitzsimons, Bernard. (1977) The illustrated encyclopedia of 20th century weapons and warfare. Phoebus OCLC 18501210
  • George, John (Lt. Col). (1948). Shots Fired In Anger. Samworth Press.
  • Gudmundsson, Bruce. (1995). Stormtroop Tactics: Innovation in the German Army, 1914–1918. Praeger Press.
  • Helmer, William J. (1969). The Gun That Made The Twenties Roar. MacMillan, also Gun Room Press.
  • Herigstad, Gordon. (1996). Colt Thompson Serial Numbers. Self Published.
  • Hill, Tracie L. (1996). Thompson: The American Legend. Collector Grade Publications.
  • Hill, Tracie L. (2009). The Ultimate Thompson Book. Collector Grade Publications.
  • Hogg, Ian V. and Weeks, John. (1989). Military Small Arms of the 20th Century. DBI Books Inc.
  • Huon, Jean. (1995). Les pistolets-mitrailleurs Thompson. Barnett Editions, also Editions Crepin-LeBlond.
  • Iannamico, Frank. (2000). American Thunder: The Military Thompson Submachine Gun. Moose Lake Publishing. MachineGunbooks.com.
  • Iannamico, Frank. (2003). "The Colt Thompson Submachine Gun". The Shotgun News Treasury Issue Volume 4. Primedia Publishing
  • Iannamico, Frank. (2004). American Thunder II: The Military Thompson Submachine Gun. Moose Lake Publishing.
  • Iannamico, Frank. (2004). United States Submachine Guns. Moose Lake Publishing.
  • Johnson, Melvin M. and Haven, Charles J. (1941). Automatic Arms. William Morrow and Co.
  • Linton, Peter. The Machinist's Guide to the Thompson Submachine Gun Gun Show Books Publishing. 2012. ISBN 978-0-9787086-2-7.
  • Nelson, Thomas B. (1963). The World's Submachine Guns, Volume I. International Small Arms Publishers.
  • Olive, Ronaldo. (1996). Guia Internacional de Submetralhadoras. Editora Magnum Ltda.
  • Sazanidis, Christos. . "Τα όπλα των Ελλήνων (Arms of the Greeks)". Maiandros, Thessaloniki (Greece). 1995. ISBN 978-960-90213-0-2.
  • Sharpe, Philip B. "The Thompson Sub-Machine Gun (in Police Science)" Journal of Criminal Law and Criminology (1931–1951), Vol. 23, No. 6. (Mar. - Apr., 1933). стр. 1098–1114.
  • Smith, Charles H. A brief story of Auto-Ordnance Company.
  • Weeks, John. (1980). World War II Small Arms. Galahad Books.
  • Wilson, R.K. (1943). Textbook of Automatic Pistols. Small Arms Technical Publishing Company.
  • Yenne, Bill. (2009). Tommy Gun: How General Thompson's Submachine Gun Wrote History. 340 pages; contains black and white photographs and illustrations. St. Martin's Press. New York. 2009. ISBN 978-0-312-38326-8. 

Спољашње везе[уреди]