Верденска битка

Верденска битка
	Део Првог светског рата
Време	21. фебруар – 18. децембар 1916; (9 месеци, 3 седмице и 6 дана)
Место	Верден, Француска
Исход	минимална француска победа
Сукобљене стране
Француска	Немачко царство
Команданти и вође
Жозеф Жофр; Ноел Едуар; Фернанд де Лангле де Кари; Фредерик-Жорж Хер; Филип Петен; Робер Нивел; Адолф Гијома; Шарл Манжен;	Ерих фон Фалкенхајн; Паул фон Хинденбург; Ерих Лудендорф; принц Вилхелм; Константин Шмит фон Кнобелсдорф; Евалд фон Лохов; Макс фон Галвиц;
Јачина
75 дивизија	око 50 дивизија
Жртве и губици
336.000–355,000 ; од тога око 143.000 мртвих	379.000–400.000 жртава 163.000 мртвих; 216.000 рањених;

Верденска битка (фр. Bataille de Verdun; нем. Schlacht um Verdun) вођена је од 21. фебруара до 18. децембра 1916. године на Западном фронту у Француској.^[1] Битка се одиграла на брдима северно од Вердена и била је најдужа битка у Првом светском рату. Немачка 5. армија напала је заштићени регион Верден (RFV, Région Fortifiée de Verdun) и одбрану француске Друге армије на десној (источној) обали Мезе. Користећи искуство Друге битке код Шампање 1915. године, Немци су планирали да заузму висоравни Мезе, због одличног одбрамбеног положаја, са добрим погледом артиљерије на Верден. Немци су се надали да ће Французи ангажовати своју стратешку резерву да поврате положај и претрпе катастрофалне губитке уз мале трошкове по немачку пешадију.

Лоше време је одложило почетак напада до 21. фебруара, али Немци су заузели тврђаву Дуомон у прва три дана. Њихово напредовање је потом успорено на неколико дана, упркос наношењу многих француских жртава. До 6. марта, 20 ¹⁄₂ француских дивизија било је у РФВ-у и организована је опсежнија дубинска одбрана. Филип Петен је наредио да нема повлачења и да се морају извести контранапади, упркос томе што би тиме француска пешадија била изложена немачкој артиљерији. До 29. марта, француски топови на западној обали започели су са сталним бомбардовањем Немаца на источној обали, узрокујући многе пешадијске жртве. Немачка офанзива је проширена на западну обалу Мезе како би се стекло осматрање и елиминисало француско артиљеријско ватрогасну ватру преко реке, али напади нису успели да постигну своје циљеве.

Почетком маја, Немци су поново променили тактику и изводили локалне нападе и контранападе; Французи су повратили део тврђаве Дуомон, али су их Немци избацили и ухватили много заробљеника. Немци су покушали да наизменично нападају са обе стране реке Мезе и у јуну су заузели тврђаву Во. Затим су напредовали ка последњим географским циљевима првобитног плана, код Флери-деван-Дуомона и тврђаве Сувил, пробивши ка француској одбрани. Флери је заробљен, а Немци су се приближили на 4 km од верденске цитаделе, али је у јулу офанзива била ограничена на обезбеђивање трупа, артиљерије и муниције за битку на Соми, што је довело до сличног премештања француске Десете армије. Од 23. јуна до 17. августа, Флери је мењао власника шеснаест пута, а немачки напад на тврђаву Сувил је пропао. Офанзива је додатно смањена, али да би се француске трупе држале подаље од Соме, коришћено је ратно лукавство да се прикрије промена.

У септембру и децембру, француске контраофанзиве су повратиле велики део територије на источној обали и вратиле тврђаве Дуомон и Во. Битка је трајала 302 дана и као таква је једна од најдужих и најпогубнијих у људској историји. Ханес Хер и Клаус Науман су 2000. године израчунали да су Французи претрпели 377.231 жртава, а Немци 337.000, што је укупно 714.231 и просечно око 70.000 месечно. Вилијам Филпот је 2014. године писао о 714.000 жртава са обе стране у бици и о око 1.250.000 свеукупно у близини Вердена. У Француској, битка је постала симбол одлучности француске војске и разорних последица рата.

Симболичка вредност Вердена

Играо је значајну улогу у одбрани подручја због стратешког положаја на реци Меза. Хунски вођа Атила никако није успео да заузме град. Приликом поделе Франачке 843. Верденским споразумом, Верден је постао део Светог римског царства. Вестфалским миром из 1648. Верден је припао Француској. Верден је играо значајну улогу током Француско-пруског рата 1870. Представљао је заштиту од немачких напада дуж источне границе Француске, па је између Вердена и Тула изграђена јака утврђена линија. Верден је штитио северни пролаз према низијама Шампање и на тај начин прилазе Паризу. Током 1914. Верден је одолевао немачким нападима. Утврђења су издржала нападе и најтеже артиљерије попут „Дебеле Берте“. Гарнизон се налазио у цитадели изграђеној у 17. веку. До краја 19. века изграђен је подземни комплекс, који је служио као радиона, арсенал, болница и касарна за војску.

Позадина

Немци нису успели да победе брзо, одмах на почетку рата, како је било предвиђено Шлифеновим планом. Због тога се рат претворио у рововски рат, у коме ниједна страна није остваривала продоре. Током 1915. било је покушаја продора. Немци су покушали код Ипра у Другој бици код Ипра. Британци су покушали код Нев Шапел, а Французи у Шампањи. Сви ти покушаји су пропали, а завршили су огромним бројем жртава.

Немачки начелник генералштаба Ерих фон Фалкенхајн је веровао да се Французи могу победити ако им се нанесу страшно велики губици, иако није веровао да је продор могућ. Планирао је напад на позиције са којих се Французи нису могли повући и због стратешких разлога и због националног поноса. На тај начин је намеравао да наметне битку исцрпљења, битку до уништења. За ту сврху је одабран Верден, који је био стратешки веома важно место, јер је чувао пролаз према Паризу. У одабирању места напада Фалкенхајн је тражио место које је било повољно за Немце. Верден је био изолован са три стране. Везе Вердена са француском позадином су биле доста лоше. Немачка железница је била удаљена само 20 km, док су Французи морали допремати снабдевање једним путем. Фалкенхајн је очекивао да ће Французи фанатички улазити у смртну замку. Фалкенхајн је писао кајзеру да не намерава класичну војну победу, него планира Верден као средство за уништење француске армије. Ипак постоје поједини научници који сматрају да Фалкенхајн није замислио Верден као битку у којој ће масивним покољем исцрпити француску војску, него да је накнадним мемоарима оправдавао своје намере.

Битка

Верден је био јако лоше брањен, јер је артиљерија била уклоњена са локалних тврђава, али добри обавештајни подаци и лоше време, које је одгодило немачки напад омогућили су Французима да допреме на брзину две дивизије у Верден.

Битка је почела 21. фебруара 1916. бомбардовањем које је трајало 9 сати. Испаљено је милион граната из 1.200 топова на 40 km дугом фронту. После тога је уследио напад 3 армијска корпуса (3., 7. и 18. немачки армијски корпус). Немци су користили по први пут бацаче пламена да би се очистили француски ровови. До 23. фебруара Немци су напредовали 5 km и заузели су Боа де Коре (Bois des Caures) и потиснули су Французе. Тек после тога је француска команда схватила озбиљност напада.

Друга линија одбране и 30. француски корпус су замало страдали 24. фебруара, али спасава их долазак 20. корпуса. Новопристигла војска је одмах убачена у борбу. То вече начелник француског генералштаба генерал де Кастелно саветовао је Жозефу Жофру да пошаље француску 2. армију под Петеновом командом на Верден. Немци су успели 25. фебруара да освоје кључно француско утврђење тврђаву Дуомон. Кастено је поставио генерала Филипа Петена за команданта Верденског подручја и наредио је француској 2. армији да се укључи у битку. Немачки напад је успорен у селу Дуомон одлучном одбраном француске 33. пешадијске регименте и великим падањем снега. То је дало Французима времена да допреме 23.000 тона муниције и да добију 90.000 нових војника на Верденском бојном пољу.

Као и у толико других офанзива на Западном фронту Немци су током напредовања изгубили артиљеријску заштиту. Пошто се бојно поље непрекидним бомбардовањем претворило у гомиле муља било је јако тешко покретати артиљерију. Напредак је осим тога Немце довео у домет француске артиљерије на западној обали Мезе. Свако ново напредовање немачке војске постајало је скупље, поготово што су јединице немачке 5. армије нападале у валовима према југу дуж источне обале реке. Били би покошени са бока Петеновим топовима са западне стране. Када су коначно заузели село Дуомон 2. марта 1916. потпуно су уништене 4 немачке регименте. Пошто нису могли да напредују фронтално, Немци су покушали бочно. Напали су брдо Ле Мор Ом 6. марта и тврђаву Во 8. марта. За три месеца тешког ратовања Немци су заузели насеља Кумијер и Шатанкур западно од Вердена, а тврђава Во се предала 2. јуна 1916. Губици су били изузетно велики на обе стране. Петен је покушао да сачува своју војску остајући у одбрамбеној позицији, али он је смењен 1. маја и замењен Робером Нивелом, који је био више оријентисан на нападе. Немачки следећи циљ је био тврђава Сувиј. Немци су 22. јуна 1916. употребили бојни отров фозген, а следећи дан напали су са 60.000 војника, освајајући батерију у Тијомону и село Флери. Међутим нису успели да освоје тврђаву Сувиј. Борбе око њега наставиле су се до 6. септембра. Почетак битке на Соми 1. јула 1916. присилио је Немце да повуку део артиљерије на Сому да би се супротставили англо-француској офанзиви на северу.

До јесени немачка војска је била исцрпљена, Ерих фон Фалкенхајн је смењен, а начелник генералштаба је постао Паул фон Хинденбург заједно са Ерихом Лудендорфом. Французи су започели контраофанзивом 21. октобра 1916. Тврђава Дуомон је гађана новим топовима од 400 mm, па су је Французи освојили 24. октобра. Немци су 2. новембра изгубили тврђаву Во и повлачили су се. Коначна француска офанзива започела је 11. децембра и одбацила је Немце на полазне положаје.

Жртве

За Централне силе је било кључно да непријатељу нанесу много више губитака, него што непријатељ њима нанесе. У Верденској бици Француска је имала веће губитке, али није то било у размери 2:1 како су се Немци надали, иако је немачка армија била бројнија од француске у тој бици. Француски губици су били огромни. Француски маршал Петен је инсистирао на ротацији војске, која се бори код Вердена. Таквом ротацијом 70% француске армије имало је прилику да се упозна са ужасом Вердена.

Значај

Верденска битка је позната као „Верденска млин за месо“ или као „Мезин млин“, а постала је симбол француске одлучности. Успеси система фиксног утврђивања довели су касније до усвајања Мажино линије као методе француске одбране између два светска рата.

Види још

Села уништена током битке

Литература

Clayton, Anthony. Paths of Glory - The French Army 1914-18. ISBN 978-0-304-36652-1.
Foley, Robert. German Strategy and the Path to Verdun. ISBN 978-0-521-84193-1.
Horne, Alistair. The Price of Glory. ISBN 978-0-14-017041-2.
Keegan, John (2000). The First World War. ISBN 978-0-375-70045-3.
Martin, William (2001). Verdun 1916. London: Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-993-5.
Mosier, John (2002). The Myth of the Great War. ISBN 978-0-06-008433-2.

Спољашње везе

Референце

^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 39. ISBN 86-331-2112-3.

[британика_2-1] Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 39. ISBN 86-331-2112-3.

[1]

Нормативна контрола
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Чешка
Остале	Енциклопедија Британика