Бања Топило

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бања Топило
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво
 — (2011) 430
Географске карактеристике
Координате 43°27′16″ СГШ; 21°54′20″ ИГД / 43.454333° СГШ; 21.9055° ИГД / 43.454333; 21.9055Координате: 43°27′16″ СГШ; 21°54′20″ ИГД / 43.454333° СГШ; 21.9055° ИГД / 43.454333; 21.9055
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 630 м
Бања Топило на мапи Србије
Бања Топило
Бања Топило
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI

Бања Топило или Крављанска бања једна је од недовољно развијених бања, која се налази на 25 km северно од Ниша у живописној долини Топоничке реке. Ова релативно мала и нова српска бања чија су лековита својства откривена случајно, непрестано се шири, тако да су њени данашњи смештајни капацитети од око 800 лежајева у приватном смештају, углавном попуњени током целе године.[1]

Са температуром воде од 34 °C, воде ове Бање спадају у акротерме или топле минералне воде из групе хипотермалних, чија се балнеолошка својства користе за купање и пиће. Сезона лечења у Бањи траје од 6. маја до 1. новембра.[2]

Положај[уреди]

Бања Топило или Крављанска бања, налази се на граници према велепољском атару, у клисури Топоничке реке, на топоничком раседу, између Голог брда и Божуришта, у близини Церјанске пећине. До ње се може стићи асфалтним путем који из Ниша води ка селима Горња Топоница и Веле поље.

На излазу из Топоничке клисуре, поред цркве Светог Николе, у воденици у кориту реке, на бочном раседу, налази се још један термални извор.

Историјат[уреди]

Новија историја Топила, места о коме најстарији запис потиче из 1832. године, у коме народ проклиње спахију због високе накнаде за потапање грсница (конопље). Жене су топиле грснице, па отуд и назив – Топило. Термални извори Бање Топило у даљој прошлости користили су жене за топљење грснице (конопље), отуда назив Топило, а мештани околних села као култни и лековити извори за лечење. Најстарији запис о Топилу потиче из 1832. године, у коме народ проклиње спахију због високе накнаде за потапање грсница (конопље). О лековитим својствима Бање Топило међу локалним становништвом препричавају се случајеви излечења у Топилу, из неких давних времена:

По једној таквој причи, зимовали су неки пастири са стадом оваца на Божуришту крај Топила, па се један од њих укочио, а овај други, не знајући шта ће с њим, унесе га у вир. После пола сата овчар је проходао. Легенда казује и да је једној овци опала вуна, па су је намазали блатом из Тресибаре (чија лековитост, иначе, никада није испитана). За неколико дана, примећено је како јој расте ново руно...[3]

У пећинама око Топила крајем прве половине 19. века склонио се од „чуме“ (куге) пазарански род из Веле Поља, па се по њима овдашњи локални вис зове Пазарански камен.

Глас о бањи преносио се од уста до уста. Кад је то узело маха, шездесетих година, реаговала је санитарна инспекција. Како дуго година вода није била испитана, а глас о лековитим својствима бање све више преносио до болесника, у страху од епидемије, инспекција је дала налог да се за пиће и купање забрани употреба воде из Топила. Оне одважније који су покушали да користе воду растеривала је полиција.

Почетак новијег коришћења Бање датира из 1954. године, мада се Топило у званичним документима општине Ниш помиње први пут тек 1985. године. Употреба воде и смештај болесника одвијао се спонтано; у току сезоне (јули - октобар) израстало је повеће „дивље“ насеље са око стотину колиба од прућа и шатора („черге“). Осим из околине посетиоци су долазили, и долазе, и из удаљенијих крајева: Топлице, Заплања, Ниша.

Крајем шездесетих година између Крављана и Велепољаца започео је прави мали рат око тога у чијем је атару бања и ко полаже право на изворе лековите воде. Кравље је формирало своје туристичко друштво, а Веле Поље своје. Док су се они свађали, средином седамдесетих година, насељеници су формирали своју организацију и започели изградњу купатила. Видевши то, Велепољци и Крављани одлуче да им се придруже. Тако је основана јединствена туристичка организација „Топило“ која и данас ради. Купатила су подигнута на самим изворима, па је једно названо велепољско, а друго крављанско – ради мира у кући.[3]

Од 70-тих година 20. века започео је масовнији процес насељавања Бање. Прве куће саграђене су 1971. године. Но, и поред тога, Топило се споро развијало. Мештани су сами финансирали изградњу инфраструктуре, високонапонског вода и сами каптирали изворе.

Изградња викендица и стабилнијих објеката за издавање, све више је интензивирана тако да је осамдесетих година 20. века у Топилу већ било око 90.[4] Просторни и детаљни урбанистички план Бање сачињен је 1995. године.

С почетка 21. века смештајни капацитети у Бањи су око 800 лежајева

Карактеристике термалних извора[уреди]

Прве анализе термоминералне воде обављене су средином седамдесетих година 20. века за потребе неколицине мештана бање, и тада је потврђена њена лековитост.

Топла минерална вода извире из око 18 извора, издашности од 10 m3/sec. Са температуром воде од 34 °C, воде ове Бање спадају у акротерме или топле минералне воде из групе хипотермалних вода (од 20 до 34 °C), које се користе у балнео терапији код болести где је за њихово лечење потребна повишена температура (купање, облоге, орошавање, испирање). Вода ове Бање користи се уз балнеотерапију и за пиће.

Балнеолошка својства[уреди]

Главне балнеолошке факторе Бања Топило, поред климатских, чине термоминералне воде које непрекидно протичу кроз бањске базене, пелоиди, промена средине, дијететски режим, активан и пасиван психофизички одмор.

Намена Индикације
За купање
  • Хронични и инфламаторни реуматизам
  • Дегенеративног реуматизма
  • Екстраартикуларних реуматизма
  • Последица психичких траума
  • Функционална обољења нервног система
За пиће
  • Хронично запаљење желуца и дванаестопалачног црева
  • Функционалне болести желуца и црева
  • Хронично запаљење жучне кесе без каменца
  • Билијарне дискинезије (поремећаји функције жучне кесе)
  • Обољења бубрега и мокраћних путева

Лечење купањем у овој води спроводи се у трајању до 20 минута једном дневно.

Инфраструктура[уреди]

Бањско лечилиште располаже са два базена затвореног типа по систему непрекидног дотицања и отицања воде директно са извора. Један базен намењен је само женама.

Бања има свог лекара који прописује терапију, а за додатни опоравак гостима су на располагању масажа и електротерапија.

Купатилима газдује нишки „Инвест-пројект“ као већински власник инфраструктуре.[3]

Извори[уреди]

  1. Бања Топило. Туристичка организација Ниш. Приступљено 16. 5. 2016. 
  2. Frfalanović, Danijel. Raj na Toponičkoj reci – Banja Topilo. portalmladi.com. Приступљено 16. 5. 2016. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Вода за очи, ране и реуматизам. Политика (2008). Приступљено 16. 5. 2016. 
  4. Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; Градина - Ниш, (1995). стр. 74-75.

Спољашње везе[уреди]