Горња Топоница (Ниш)
Горња Топоница | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Црвени Крст |
| Становништво | |
| — 2022. |  910 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 24′ 05″ С; 21° 48′ 17″ И / 43.4015° С; 21.804666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 250 m |
.svg)  Горња Топоница Горња Топоница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18202 |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Горња Топоница је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Смештена је у долини Топоничке реке, у граничном простору Нишке и Алексиначке котлине, на око 11 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2022. било је 910 становника (према попису из 1991. било је 1311 становника).
Историја
[уреди | уреди извор]Преисторијски налази указују на давну насељеност сеоског простора Горње Топонице. На рту кога чини стара обала с левом обалом Топоничке реке, у локалитету званом Шанац, запажени су преисторијски налази. Налазиште се простире на површини од 1 ha и уздигнуто је преко осталог терена. Преко овог села пролазио је римски Војнички пут (Виа милитарис), као и каснији средњовековни турски Цариградски друм. На темељу ове прастаре засељености населила се касније словенска Тополница, вероватно најпре као јединствено, а касније као подељено село.
Први турски попис средином 15. века говори само о једној Топоници (Тополници), која има 96 домова, 38 неожењених, 9 удовичких домаћинстава, 8 рајинских воденица и 8 ваљавица, са дажбинама у износу 15.163 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Горња Тополница, .[1] Међутим, у том попису уписане су обе Топонице, Горња и Доња. Горња Топоница је имала 48 хришћанских и 7 муслиманских кућа, 7 нежењених и 8 удовичких домаћинстава, с давањима у износу 6849 акчи. Вероватно због близине Царског пута и опасности на њему, као и због склањања и одсељавања становништва у вези с тим, следећи пописи показују опадање становништва у оба села, нарочито у Горњој Топоници. У време владавине Мурата III, пред крај 16. века, село је поред 17 хришћанских имало и три муслиманске куће и 7 чифлика с дажбинама у износу 5000 акчи. У једном од два наведена села налазио се леп караван-сарај, у коме је 1571. године преноћио К. Рим на путу за Цариград. Према његовој забелешци путовало се лепом и питомом равницом у којој се становништво претежно бавило гајењем житарица и виноградарством.
После тешких година из периода аустријско-турских ратова крајем 17. и у првој половини 18. века, куге у првој и чифлучења села у другој половини 19. века, када је долазило до већих страдања, напуштања и гашења села, Горња Топоница је ушла у састав Србије као мало село са двадесетак домаћинстава. После откупа спахијске земље, у чему су, поред мештана, учествовала и имућнија домаћинства из Горњег Матејевца, Каменице и Ниша (Јован Ђулизибарић - 80 ха), село је почело да се обнавља и лагано развија прелазећи постепено с натуралне на тржишну привреду. Године 1895. Горња Топоница има 27 домаћинстава и 186 становника, а 1930. године у њој је живело 40 домаћинстава и 262 становника. Године 1927. (1. маја) у Горњој Топоници је, на левој обали Топоничке реке, у некадашњем ловишту краља Милана, почела с радом новоизграђена „Душевна болница“ (а по одлуци о из 1912 о премештању из Београда[2]), у којој је први корисник био Ђорђе Карађорђевић. Она је - као специјалистичка психијатријска болница - после Другог светског рата реконструисана и дограђена у нов и развијен здравствени центар.
После Другог светског рата, Горња Топоница је, осим исељавања једног броја становника с радничким занимањима (углавном у Ниш), постала привлачна за радничка и мешовита домаћинства из удаљенијих крајева, као и за поједине службенике који раде у психијатријској болници, тако да је укупан број становника испољио тенденцију лаганог раста. Осим тога, развијена је и прилична дневна миграција медицинског особља из Ниша. Од 1972/75. године почела је у атару села изградња пољских кућа (викендица) Нишлија, а 1982. године почео је на ауто-путу с радом импозантни мотелско-хотелски комплекс „Наис“.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]До насеља се може доћи линијама 28Б ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја, линијом 29 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава, линијом 32 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Кравље, линијом 32Л ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Палиграце и линијом 39 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Суповац - Сечаница.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Горња Топоница живи 1010 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (48,0 код мушкараца и 48,4 код жена). У насељу има 238 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 142 | 163 | 190 | 245 | 221 | 216 | 235 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 49 | 63 | 34 | 46 | 17 | 19 | 2 | 1 | 4 | 0 | 3,06 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 853 | 430 | 312 | 28 | 83 | 0 |
| Женски | 598 | 197 | 252 | 63 | 86 | 0 |
| УКУПНО | 1.451 | 627 | 564 | 91 | 169 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 151 | 6 | 0 | 1 | 18 |
| Женски | 124 | 2 | 0 | 1 | 16 |
| Укупно | 275 | 8 | 0 | 2 | 34 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 3 | 8 | 5 | 3 | 11 |
| Женски | 0 | 0 | 11 | 3 | 2 |
| Укупно | 3 | 8 | 16 | 6 | 13 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 3 | 11 | 4 | 71 |
| Женски | 3 | 0 | 4 | 2 | 76 |
| Укупно | 4 | 3 | 15 | 6 | 147 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| Укупно | 5 | 0 | 0 | 5 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010.
- ^ "Премештање луднице", Политика, 24. авг. 1912, стр. 3[мртва веза]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. г. pp. 215
