Богутовац
Богутовац | |
|---|---|
 Богутовачка Бања | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Рашки |
| Град | Краљево |
| Становништво | |
| — 2022. |  362 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 40′ 00″ С; 20° 33′ 01″ И / 43.6667° С; 20.5503° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 285 m |
.svg)  Богутовац Богутовац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 36341 |
| Позивни број | 036 |
| Регистарска ознака | KV |
Богутовац је насељено место града Краљева у Рашком округу. У насељу се налазе извори минералне воде познат као Богутовачка бања.
Географски положај
[уреди | уреди извор]Богутовац се налази у централном делу Србије, 200 км јужно од Београда и 23 км југозападно од Краљева. Смештена је на обронцима планине Троглав, на надморској висини од 520 м и има благу континенталну климу. Кроз Богутовац пруга Краљево–Косовска Митровица и Ибарска магистрала са којом је повезана асфалтним путем дужине 2,5 km.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Назив Богутовац је изведен од мушког имена Богут.[2] Захваљујући археолошким и топографским доказима може се закључити да је Богутовац настањен од времена преисторије до данашњих дана. У Жичкој повељи, којом је краљ Стефан Првовенчани 1220. године одредио метох манастира Жича, на месту данашњег Богутовца помиње се село Дебело Брдо са засеоцима Рашки Дел и Штитарина. У првом турском попису из 1476. године помиње се село Лопатица (данашња Лопатница) у кази Брвеник. Међутим, у пописима из 1560. и 1595. године Богутовац се помиње као посебно село, одвојено од Лопатнице, што значи да је територија Лопатнице била подељена на два посебна села. У току 19. века Богутовац је повремено спајан са селом Лопатница, а као посебно село коначно је издвојен 1831. године.[3]
На ужем подручју Богутовца пронађено је пет старих гробаља, од којих су три данас још увек уочљива. Рударска окна представљају трагове рударства, а једно окно има назив Римски рудник. На брду Рујак налазе се остаци старог града, који је највероватније био подигнут како би заштитио руднике. Као рударско насеље, Богутовац је у средњем веку био густо насељен, а на основу једног од топонима (Чуђак - туђ), може се закључити да су у њему живели и људи туђег, односно несловенског порекла - Саси.[4]
Долазак Турака је изазвао велике промене у демографији овог краја. Тада је долазило до честих сеоба и периода када би насеље готово опустело, али и периода када се становништво обнављало. По турском попису из 1528. године може се закључити да је у насељу било доста влашког становништва, али је ипак упитно колико су турски пописи правили разлику између Влаха и Срба, с обзиром да је појам Влах у то време пре означавао да се неко бави сточарством, а не етничку припадност. Упркос великим сеобама српског становништва 1690. и 1738. године, насеље ипак није потпуно опустело, што показује чињеница да су многи стари топоними били очувани. Основа породица које и данас живе у Богутовцу представљају досељеници који су стигли у другој половини 18. и током 19. века.[5]
Природни лековити фактори
[уреди | уреди извор]Богутовачка бања има два извора лековите минералне воде температуре од 24 °C до 27 °C. Вода је богата радиоактивним елементима, сумпорводоником и силицијумовом киселином. Вода из Богутовачке бање је испитивана по налогу Кнежевине Србије 1835. године, па је тако ово једна од првих испитиваних бања у земљи. Позната као „Неуро бања“, своје епитете о „чудотворној лековитости“, „рају за живце“, „извору новог живота“, стекла је захваљујући делотворној минералној води, изванредној клими без магле, мешања ваздушних струја и наглих промена притиска. Начини лечења су купање у базенима минералне воде уз активан одмор и рекреацију као и пијење лековите воде.[6][7][8]
Медицинске индикације
[уреди | уреди извор]Вода из Богутовачке бање је повољна нарочито за лечење и постиже изванредне резултате у лечењу следећих обољења:
- неуропсихијатријска обољења психонеурозе, неуротични синдром, лабилност вегетативног нервног система, неуротске главобоље, мигрене неуралгије, мултипле склерозе, последице полиомиелитиса;
- функционална обољења срца и крвних судова - неурозе срца, повишени крвни притисак, лабилне и пароксизмалне тахикардије, неправилан рад срца везан за нервну раздражљивост, реконвалесценције реуматичног ендокардита и миокардита, обољења и функционалне сметње у периферним крвним судовима (варликозитети, тромбофлебити);
- поједина реуматска обољења - нарочито код особа са оштећеним срцем и крвним судовима: дегенеративни и ванзглобни реуматизам, гонартозе, спондилоартрозе и сл.
- поједина обољења органа за варење - изазване пренадраженошћу вегетативног нервног система: спазам једњака, гастралгије, колон иритабилни (пренадраженост дебелог црева), спастични колон (сужење дебелог црева) итд.[9]
Богутовачка бања поред лечилишних, пружа и изванредне услове за активан одмор и рекреацију: планинарење, шетње, припреме спортиста, излете, ђачке екскурзије, лов, а постоји могућност спортског риболова на реци Лопатници и остале услуге забавно-туристичког карактера.
Галерија
[уреди | уреди извор]
Културно историјски споменици у околини
[уреди | уреди извор]- Тврђава Маглич (14. век) народу позната као проклета Јерина)
- Манастир Жича (13. век)
- Манастир Студеница (12. век)
Овде се налазе Запис крст у Корићанцима и Запис липа у Корићанцима.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 2002. било је 547 становника (према попису из 1991. било је 687 становника). У насељу Богутовац живи 452 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (44,2 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 209 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 192 | 231 | 278 | 285 | 297 | 263 | 209 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 64 | 50 | 40 | 28 | 14 | 10 | 3 | 0 | 0 | 0 | 2,62 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 232 | 72 | 135 | 16 | 8 | 1 |
| Женски | 232 | 33 | 142 | 52 | 5 | 0 |
| УКУПНО | 464 | 105 | 277 | 68 | 13 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 101 | 9 | 0 | 0 | 18 |
| Женски | 48 | 10 | 0 | 0 | 9 |
| Укупно | 149 | 19 | 0 | 0 | 27 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 4 | 12 | 5 | 23 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 1 | 1 |
| Укупно | 1 | 4 | 15 | 6 | 24 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 4 | 0 | 12 | 2 | 7 |
| Женски | 0 | 2 | 1 | 4 | 16 |
| Укупно | 4 | 2 | 13 | 6 | 23 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Укупно | 1 | 0 | 0 | 4 | |
-
Центар са путоказима -
Виле и куће за издавање -
Игралиште и мост преко реке Лопатнице -
Кафана код Мира
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ТО Србије/Богутовачка бања”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2014. г. Приступљено 09. 07. 2014.
- ^ Павловић, Радослав Д. (1987). „О називима насеља у општини Краљево”. Наша прошлост. 2: 126.
- ^ Корићанац, Драгољуб (1988). „Богутовац: генеза и просторни развој насеља”. Наша прошлост. 3: 59; 65—66; 68.
- ^ Корићанац, Драгољуб (1989). „Богутовац (становништво и привреда од XIII - XIX века)”. Наша прошлост. 4: 123—126.
- ^ Корићанац, Драгољуб (1989). „Богутовац (становништво и привреда од XIII - XIX века)”. Наша прошлост. 4: 127; 130—131.
- ^ „Богутовачка Бања”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 09. 07. 2014.
- ^ „МБ Бање/Богутовачка бања”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 09. 07. 2014.
- ^ Корићанац, Драгољуб (1989). „Богутовац (становништво и привреда од XIII - XIX века)”. Наша прошлост. 4: 123.
- ^ „Богутовачка бања”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 09. 07. 2014.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- Стеван М. Станковић Писана реч о бањама Србије Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. фебруар 2017) - ГЛОБУС 37-38 – часопис за методолошка и дидактичка питања географије.
