Зграда старе телефонске централе у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зграда старе телефонске централе
Zgrada stare Telefonske centrale u Kosovskoj ulici, Beograd 01.jpg
Зграда старе телефонске централе
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1908.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе града Београда
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Зграда старе телефонске централе се налази у Београду, у Косовској улици 47. Изграђена је по пројекту Бранка Таназевића наменски за телефонску централу[1] и први је такав објекат у Србији. Завршена је 1908. године. Трећи спрат је дозидан после Првог светског рата. Зграда је под заштитом државе од 1981. као културно добро од великог значаја. Конзерваторски радови су изведени 1988.[2]

Изглед[уреди]

У просторно-структуралном погледу ослања се на традиције академизма, док је обликовање изведено у српско-византијском стилу.[3][4] Функционалне основе, у целини једноставне архитектонске композиције, акценат је стављен на обраду угаоног дела зграде са карактеристичном куполом. Фасада је решена асиметрично, са плитким ризалитом веће ширине на једном крају грађевине и широким прозорским отворима који заузимају већи део фасадног платна. Богато примењена плитка пластична декорација, сведена готово на раван фасаде, сачињена је од стилизованих мотива преузетих из наслеђа моравске школе (розете, преплети, геометријски мотиви, шаховска поља) која су вешто уклопљена са елементима сецесије.[5] Осим што представља успешно остварење српско-византијског стила у београдској архитектури и значајно ауторско дело једног од главних заговорника тог стила, ова зграда има и историјски значај као репрезентативни објекат специфичне намене који документује развој телефонске службе у Србији на почетку 20. века.

Зграда се налазила на новчаници од 50.000.000 динара из 1993. године. Конзерваторски радови су изведени 1988. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Индустријска архитектура Београда и Србије: проблеми истраживања и тумечења. Београд: Годишњак града Београда LIX. 2012. стр. 11—36. 
  2. ^ Зграда старе телефонске централе — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 
  3. ^ Јевремовић, Ж. (1935). Историјске знаменитости Београда и Земуна. Београд. 
  4. ^ Кадијевић, А. (1997). Један век тражења националног стила у српкој архитектури (средина XIX – средина XX века). Београд. 
  5. ^ Политика, Сецесија на београдским фасадама:27.05.2008.

Спољашње везе[уреди]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.