Божина Ивановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
БОЖИНА ИВАНОВИЋ
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења (1931-12-21)21. децембар 1931.
Место рођења Подгорица

 Краљевина Југославија
Датум смрти 10. октобар 2002.(2002-10-10) (70 год.)
Професија антрополог
Члан КПЈ од 1949.
председник Председништва
СР Црне Горе
Период 6. мај 198813. јануар 1989.
Претходник Радивоје Брајовић
Наследник Слободан Симовић (вд)

Божина Ивановић (Подгорица, 21. децембар 1931 — , 10. октобар 2002), антрополог и друштвено-политички радник СР Црне Горе.

Биографија[уреди]

Рођен је 21. децембра 1931. године у Подгорици. Завршио је Филозофски факултет и докторирао са тезом „Екологија, албутнус алхидус алборела у Скадарском језеру“. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1949. године.

Био је организациони секретар СК Филозофског факултета, члан Општинског комитета СК Титоград, председник Синдиката просветних и научних радника Титоград, директор Биолошког завода у Титограду, члан Општинске конференције ССРН Титоград, члан Извршног одбора Републичке конференције ССРН Црне Горе, члан Извршног већа Скупштине Црне Горе и остало.

Добитник је награде Скупштине Црне Горе за успешан рад као директор Техничке школе у Титограду.

Био је председник Председништва СР Црне Горе од 6. маја 1988. до 13. јануара 1989. године. Тада је дао оставку на ту функцију под притиском Мила Ђукановића, Светозара Маровића и Момира Булатовића, у јеку „антибирократске револуције“. Иако се после тога углавном повукао из политике, Ивановић је неко време задржао одређени утицај у Демократској партији социјалиста Црне Горе.

Био је члан Црногорске академије наука и умјетности, Брковићеве Дукљанске академије наука и умјетности и један од оснивача и председник Матице црногорске. Био је и професор на Природно-математичком факултету Универзитета Црне Горе.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година, 374. стр.