Борис II
Борис II | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | око 931. |
Место рођења | Прво бугарско царство |
Датум смрти | 977. |
Породица | |
Супружник | анонимна |
Потомство | две ћерке, супруге византијских царева Василија II и Константина VIII]] |
Родитељи | Петар I Бугарски Ирина Лакапина |
Династија | Крумова династија |
Цар Бугарске | |
Период | 969—977. |
Претходник | Петар I Бугарски |
Наследник | Роман I Бугарски |
Борис II (буг. Борис II) је био бугарски цар од 969. до 977. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Борис је био једини преживели син Петра I Бугарског и Марије (Ирине) Лакапине, унуке византијског цара Романа I Лакапина. Рођен је око 931. године када је његова мајка посетила Цариград. Ништа није познато о Борисовом животу до 968. године када је посетио Цариград ради склапања мира са царем Нићифором II Фоком. Циљ мировних преговора био је завршетак бугарско-византијског рата и склапање савеза две државе против Свјатослава I Кијевског кога је византијски цар раније позвао у борбу против Бугарске. Године 969. Свјатослав је извршио нову инвазију на Балкан. Петар I је принуђен на абдикацију. У околностима које нису сасвим разјашњене, Борису је дозвољено да се врати у Бугарску и заузме очево место. Борис није био у стању да заустави напредовање Руса те је морао прихватити Свјатослава као свога савезника. Као марионетски владар кијевског кнеза, Борис је ступио у рат против Византије. Нови цар, Јован I Цимискије, поразио је Русе код Аркадиопоља (970), а убрзо је освојио и бугарску престоницу, Преслав. Борис је сада постао заробљеник византијског цара који је, међутим, иступио као Борисов савезник и заштитник. Након што је Свјатослава истерао са Балкана, Цимискије је, заједно са Борисом и члановима његове породице, тријумфално ушао у Цариград. Тамо је Борис лишен своје царске титуле, а територије Првог бугарског царства су укључене у састав Византије. Међутим, Византинци нису успели успоставити власт над некадашњим бугарским територијама. Већину територија држали су бугарски владари племићке породице Комитопули (Давид, Мојсије, Арон и Самуило). Године 977. Борис је, заједно са својим братом Романом I, побегао из Цариграда. Обучен у византијску одећу, Борис је ушао у Бугарску. Тамо су га бугарски граничари помешали са Византинцем. Борис је погођен стрелом у груди. Царску титулу наследио је његов брат Роман.
Потомство
[уреди | уреди извор]Име Борисове жене није забележено. Са њом је имао више деце укључујући и:
- ћерку непознатог имена која се касније удала за Василија II
- ћерку непознатог имена која се касније удала за Константина VIII
Литература
[уреди | уреди извор]- Fine, John V. A. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Jordan Andreev, Ivan Lazarov, Plamen Pavlov, Koj koj e v srednovekovna Bălgarija, Sofia 1999.