Мира Траиловић
 | Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Мира Траиловић | |
|---|---|
 Мира Траиловић, скроз десно | |
| Датум рођења | 22. јануар 1924. |
| Место рођења | Краљево Краљевина СХС |
| Датум смрти | 7. август 1989. (65 год.) |
| Место смрти | Београд СФР Југославија |
| Активни период | 1944—1989. |
Мира Траиловић (Краљево, 22. јануар 1924 — Београд, 7. август 1989) заједно са Радошем Новаковићем је један од оснивача, а потом и дугогодишњи управник Атељеа 212, познатог позоришта у Београду.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је као ћерка Андреја Милићевића и Радмиле, рођене Симић. Отац јој је био преводилац са француског језика, превео је 36 дела, а мајка је била професорка такође француског језика.[1] Предак по мајци јој је био Алекса Симић (в. Симићи (породица)).
Радила је од 1944. као спикерка у Радио Београду, где је касније постала редитељка и уредница драмског програма. Ту је упознала Драгољуба Гуцу Траиловића, тадашњег спикера, каснијег дописника „Политике“ из Париза, за кога се касније удала и узела његово презиме.[1]
Дипломирала је режију на Факултету драмских уметности у Београду. Касније је на истом том факултету била професор. Заједно са Јованом Ћириловим је 1967. основала Београдски интернационални театарски фестивал - БИТЕФ).[2] Својим бескрајним шармом и продорношћу, талентом за убеђивање, на БИТЕФ је доводила најавангарднија и најпознатија позоришта и представе. Довела је у Београд: Семјуела Бекета, Јежија Гротовског, Питера Брука, Ливинг театар, Еуђенија Барбу, Боба Вилсона, Ричарда Шекнера, Петера Штајна, Пину Бауш, Ла Маму, као и многе друге. За живота је одликована највишим одликовањима Француске, јер је део свог живота провела у Паризу у Театру нација.
Из милоште су је звали „Булдожер у бунди“. Бавила се и позоришном режијом, њени комади су увек били авангарда у позоришном животу Београда. Мири у спомен треба рећи да се грозила речи „Авангарда“, одбијала је да њен рад има икакве везе са авангардом и увек је постављала питање: „А шта је то авангарда?“.
Између осталог, режирала је:
У близини Бајлонијеве пијаце у Београду постоји Трг (сквер) Мире Траиловић као и позориште под именом Битеф Театар. Велика сцена позоришта Атеље 212 званично је проглашена за Сцену "Мира Траиловић".[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 Мира Траиловић - Неприкосновена владарка театра („Вечерње новости“, 19. октобар 2015)
- ^ Стојшин, Марица. „Мира Траиловић”. Ковине : новине КОВ-а ISSN 1452-0451.- Год. 8, бр. 12 (2008). p. 27-29. Спољашња веза у
|journal=(помоћ) - ^ Велика сцена Атељеа 212 зваће се Сцена „Мира Траиловић“ („Политика“, 17. јануар 2014)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Мира Траиловић - легенда Атељеа 212“, Боро Кривокапић, Вечерње новости, фељтон, новембар 2006.
- Прва дама позоришта („Вечерње новости“, 14. септембар 2012)
- Непревазиђена Мира Траиловић: Гвоздена дама за сва времена („Вечерње новости”, 2. фебруар 2019)
- Архивска емисија: Битеф - Мира Траиловић у Малом програму (1987)
