Бранислав Крављанац
| Бранислав Крављанац | |
|---|---|
.png) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. април 1928. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 4. август 2002. (84/85 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора |
| Занимање | редитељ, драматург и глумац |
Бранислав Крављанац (Београд, 15. април 1928—Београд, август 2002) био је глумац, писац, драматург и редитељ.
Биографија[уреди | уреди извор]
Студирао је глуму на Академији за позоришну уметност[1] и завршио књижевност на Филолошком факултету у Београду.[2]
Као глумац, наступао је на сценама Београдског драмског позоришта, Позоришта „Бошко Буха" и Малог позоришта „Душко Радовић" у Београду.[1][3]
Улоге[уреди | уреди извор]
- Витез Страха (Биберче - Љубиша Ђокић)
- Новица (Лекција - Богдан Јовановић)
- Дарко (Дечак и Виолина - Мирослав Беловић, Јован Ћирилов)
- Лаб (Сусрет - Божена Бенешова)
- Лах (Царево ново одело - Шарлота Шорпенинг)
- Маф Потер (Доживљаји Тома Сојера - Марк Твен) и др.[1]
Важније режије[уреди | уреди извор]
- Два ведра воде - Дечија сцена, Панчево, 1971.
- Пепељуга - Дечија сцена, Панчево, 1973.
- Судбина једног Чарлија - Мало позориште, Београд, 1976.[4]
- Цврчак и мрави - Мало позориште, Београд, 1981.
- Све, све, али занат - Дечије казалиште „Огњен Прица”, Осијек, 1982.
- Девојчица Јасмина - Дечије позориште, Титоград, 1983.
- Весели уторак - Мало позориште, Београд, 1984. и др.[2]
Сценарија за луткарске представе[уреди | уреди извор]
- Погоди како се расте (са Миленком Мисаиловићем, 1967)
- Добро дошли, 1972.
- Смешно путовање, 1979.
- Девојчица Јасмина, по истоименој књизи Милета Станковића, 1983.
- Весели уторак, 1984.[2]
Драматизације[уреди | уреди извор]
- Оливер Твист Чарлса Дикенса, 1963.
- Винету Карла Маја, 1964.
- Мала Нушићијада по делима Бранислава Нушића, 1983.[2]
Комедија[уреди | уреди извор]
Са Миленком Мисаиловићем је написао комедију Чудна земља, 1967.[2][5]
Позоришна критика[уреди | уреди извор]
Од 1958. до 1960. био је позоришни критичар новосадског часописа Наша сцена.[2][6]
Студије, есеји и чланци[уреди | уреди извор]
Од 1956. до 1983. је објавио преко педесет студија, есеја и чланака у Видицима, Политици, Позоришту, Позоришној култури, Сцени, Детињству, Театарском гласнику и др. Неки од радова су:
- Бранислав Нушић и време
- О функцији хора у античкој трагедији
- Позориште за децу и његова публика
- Савремена драмска књижевност за децу
- Нека обележја (нашег) савременог луткарства
- Нека обележја наше савремене драме за децу
- Луткарска режија
- Неки токови развоја наше луткарске драматургије и њен садашњи тренутак
- Односи између луткарства и неких уметности
- Позориште Стевана Пешића и др.[2]
Такође је објављивао и на страним језицима а преводио је стручне текстове и литературу са руског, бугарског и словеначког језика.
Објавио је монографију Позориште за децу у Шибенику, 1963. и рукопис Јоакима Вујића Добродетељни дервиш или Звекетуша капа, заједно са опсежном студијом о том делу и Вујићевом језику, Кораци, 1983.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Jovanović, Raško V.; Jaćimović, Dejan (2013). Leksikon drame i pozorišta. Beograd: Prosveta. ISBN 978-86-07-01999-1.
- ^ а б в г д ђ е ж Крављанац, Бранислав (1984). Од игре до мишљења: Записи о представама Малог позоришта. Бијенале југословенског луткарства, Бугојно; Југословенски фестивал дјетета, Шибеник; Мало позориште, Београд; Славија пресс, Нови Сад.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-05-13.
- ^ Крављанац, Бранислав (ур.). Мало позориште 1949-1979. Београд.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-05-13.
- ^ „НАША СЦЕНА | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-13.