Брацо Вајс

брацо вајс
брацо вајс
	Са друговима у Шпанији. Стоје Лазар Латиновић и Бранко Крсмановић, а седе Мирко Ковачевић, Ратко Павловић Ћићко и Брацо Вајс
Лични подаци
Датум рођења	1914.
Место рођења	Бихаћ, Аустроугарска
Датум смрти	6. април 1941. (26/27 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија
Професија	студент технике
Деловање
Учешће у ратовима	Шпански грађански рат
Служба	Интернационалне бригаде; 1937 — 1939.
Чин	капетан НРА

Герхард Брацо Вајс (хрв. Gerhard Beaco Weiss; Бихаћ, 1914 — Београд, 6. април 1941) био је учесник Шпанског грађанског рата.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1914. у Бихаћу. Студирао је технику на Техничком универзитету у Прагу, где је био други секретар Друштва југословенских техничара. Крајем децембра 1936. био је у првој групи југословенских студената, која је отишла у Шпанију, где се на страни Републиканске армије борила у Шпанском грађанском рату.^[1]

Најпре је био борац у интернационалном батаљону Димитров, а потом је прешао у тенковске јединице. Свега пар недеља био је митраљезац на тенку, али је бици на Харами, средином фебруара 1937, тенк униште. Том приликом погинуо је возач тенка и Брацин друг Коља из Беле Цркве, код Кијева. Потом је пребачен у партизанску (герилску) бригаду, која је била диверзантски одред, који је прелазио преко линије фронта и у позадини непријатеља вршио специјалне задатке.^[1]

Средином 1938. са другим борцима, расформираних Интернационалних бригада, прешао је у Француску, где је до 1939. боравио у сабирним логорима, након чега се вратио у Југославију. Становао је у Београду, у Француској улици, код сестре Марије, која је била дечији лекар. Погинуо је у немачком бомбрадовању Београда, 6. априла 1941. године.^[1]

Његова сестра Марија Вајс, педијатар из Београда, била је учесница Народноослободилачког рата од почетка 1942. године. Била је најпре лекар у Дурмиторском партизанском одреду, а потом у Другој пролетерској ударној бригади.^[2]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в Španija 2 1971, стр. 469.
^ Romano 1980, стр. 505.

Литература[уреди | уреди извор]

Španija 1936—1939 — Zbornik sećanja jugoslovenskih dobrovoljaca u španskom ratu tom II. Beograd: Vojnoizdavački zabid. 1971. COBISS.SR 512338325
Romano, Jaša (1980). Jevreji Jugoslavije 1941—1945 — Žrtve genocida i učesnici Narodnooslobodilačkog rata. Beograd. COBISS.SR 144402183

[FOOTNOTEŠpanija_21971469-1] а ^б ^в Španija 2 1971, стр. 469.

[FOOTNOTERomano1980505-2] Romano 1980, стр. 505.

[1]

[2]