Мирко Ковачевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИРКО КОВАЧЕВИЋ
Kovacevic mirko.JPG
Мирко Ковачевић
Датум рођења(1916-05-06)6. мај 1916.
Место рођењаГрахово, код Никшића
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти14. август 1941.(1941-08-14) (25 год.)
Место смртиКошута, код Сиња
Независна Држава Хрватска НД Хрватска
Професијастудент технике
Члан КПЈ од1937.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
Народни херој од27. новембра 1953.

Мирко Ковачевић (Грахово, код Никшића, 6. мај 1916Кошута, код Сиња, 14. август 1941), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 6. маја 1916. године у селу Грахову, код Никшића. Био је најмлађе, једанесто, дете Петра Ковачевића. Основну школу је завршио у родном селу, а два разреда гимназије у Требињу. Због тешке материјалне ситуације, школовање је наставио тек после две године у Котору, па у Београду, где му се преселила породица. После завршетка четвртог разреда Друге мушке београдске гимназије, уписао се у средњу-техничку школу, коју је завршио 1936. године.

Током школовања се укључио у средњошколски омладински покрет и учествовао у акцијама народне омладине Београда. Године 1935. постао је председник Удружења средњо-техничара. Волео је спорт и заједно са братом Василијем је играо фудбал у спортском друштву „Раднички“.

После завршетка школе, 1936. године, одлази у Праг и почиње да студира технику. Завршио је само један семестар, јер је почетком 1937. године, на позив Комунистичке партије Југославије, с групом југословенских студената, отишао у Шпанију. Већ у фебруару и марту, као борац батаљонаДимитров“, учествује у борбама код Мараме, Гвадалахаре, Мадрида и Брунете. Априла 1937. године упућен је у официрску школу у Посарубиу, а затим у Албесете где је распоређен у противтенковску батерију „Петко Милетић“, у којој је био заменик командира, од јула до децембра 1937. године.

Децембра 1937. постаје командир противтенковске батерије „Стјепан Радић“, с којом учествује у борбама код Теруела. После издвајања из 129. интернационалне бригаде, октобра 1938. године, постаје командир Другог вода Прве чете југословенског батаљона у близини Валенсије. Пред крај Шпанског грађанског рата произведен је у чин капетана шпанске републиканске војске. У Шпанији је 1937. године постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

После повлачења из Шпаније, заједно са многим интербригадистима, интерниран је у логор у Француској. Од фебруара 1939. до априла 1941. године био је у логорима Сен Сепријену и Грису. Касније је с групом југословена отишао на присилни рад у Немачку, одакле је средином јула 1941. године, успео да побегне и пребацио се у окупирану Југославију.

По доласку у Југославију, кратко борави у Загребу, а онда је упућен у Сплит, на дужност команданта партизанских одреда Далмације. Заједно са политичким комесаром Павлом Папом и члановима Покрајинског комитета КПЈ за Далмацију, приструпа мобилизацији бораца у прве партизанске одреде у Далмацији.

Погинуо је 14. августа 1941. године, у близини села Кошута, код Сиња, у сукобу с домобранима и Италијанима, приликом изласка једне групе добровољаца из Сплита, као командант Сплитског партизанског одреда.

За народног хероја проглашен је 21. децембра 1951. године.

Читава Миркова породица је учествовала у Народноослободилачкој борби. Од седморице браће тројица (Мирко, Војо и Василије) су проглашени народним херојима.

Литература[уреди]