Буковача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Буковача
Pleurotus ostreatus 5.JPG
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Pleurotus ostreatus

Буковача (лат. Pleurotus ostreatus) је јестива печурка из породице Polyporaceae. Име рода потиче од латинске речи pleurotus што значи бочни, док ostreatus говори да изгледом подсећа на остригу.

Опис печурке[уреди]

Сапротрофна је врста и узрочник је беле трулежи.

  • Шешир пречника 5-18 см, у младих избочен, затим испружен, ексцентричан, до дршке улегнут, сјајан, сив или смеђ. У облику је језика, бубрега или шкољке.
  • Листићи бели, касније сивкасти па жућкасти, густи, дуги, обрасли по дршци, спуштају се низ стручак.
  • Дршка 2-4 см дуга, бела, пуна, према дну ужа и длакава, косо ексцентрично се спаја са шеширом.
  • Месо бело, чврсто, касније жилаво и дрвенасто, пријатног укуса и мириса.
  • Споре су беле до сиве, у маси љубичастосиве.[1]

Станиште и време раста[уреди]

Веома је честа гљива. Расте бусенасто, у природи на пањевима (најчешће букве и дивљег кестена) и живом листопадном дрвећу, у касну јесен и зими, односно од августа до новембра. Успешно се узгаја на слами.

Употреба[уреди]

Први пут је култивисана у Немачкој, а данас се гаји широм света. Ово је јестива гљива. Користи се само термички обрађена или сушена. Благог је укуса. Најчешће се користи похована, спремлјена на жару, као додатак супи. Замена са отровним гљивама није могућа.[2]

Лековитост[уреди]

Због ловастатина који продукује, смањује ниво холестерола у крви. Извор је протеина, минерала и витамина C и B.[3]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]