Буковача
| Буковача | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномијално име | |
| Pleurotus ostreatus | |
Буковача (лат. Pleurotus ostreatus) је јестива печурка из породице Polyporaceae. Име рода потиче од латинске речи pleurotus што значи бочни, док ostreatus говори да изгледом подсећа на остригу.
Опис печурке[уреди | уреди извор]
Сапротрофна је врста и узрочник је беле трулежи.
- Шешир пречника 5-18 см, у младих избочен, затим испружен, ексцентричан, до дршке улегнут, сјајан, сив или смеђ. У облику је језика, бубрега или шкољке.
- Листићи бели, касније сивкасти па жућкасти, густи, дуги, обрасли по дршци, спуштају се низ стручак.
- Дршка 2-4 см дуга, бела, пуна, према дну ужа и длакава, косо ексцентрично се спаја са шеширом.
- Месо бело, чврсто, касније жилаво и дрвенасто, пријатног укуса и мириса.
- Споре су беле до сиве, у маси љубичастосиве.[1]
Станиште и време раста[уреди | уреди извор]
Веома је честа гљива. Расте бусенасто, у природи на пањевима (најчешће букве и дивљег кестена) и живом листопадном дрвећу, у касну јесен и зими, односно од августа до новембра. Успешно се узгаја на слами.
Употреба[уреди | уреди извор]
Први пут је култивисана у Немачкој, а данас се гаји широм света. Ово је јестива гљива. Користи се само термички обрађена или сушена. Благог је укуса. Најчешће се користи похована, спремлјена на жару, као додатак супи. Замена са отровним гљивама није могућа.[1]
Лековитост[уреди | уреди извор]
Због ловастатина који продукује, смањује ниво холестерола у крви. Извор је протеина, минерала и витамина C и B.[2]
 | Напомена: Опис гљиве у овом чланку није потпун нити је довољан за коректну и сигурну идентификацију гљиве. Непажњом врло лако се јестиве гљиве могу помешати са отровним. Уколико се поједу отровне уместо јестивих гљива, може доћи до тешких оштећења појединих органа, а неретко и до смрти оног који их је појео. Стога вам никако не препоручујемо да, ако желите да скупљате гљиве, користите само опис из овог чланка како бисте их препознали, већ да се темељније и детаљније обавестите о изгледу исте као и начину за њено препознавање код неког стручњака за гљиве. |
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Мартић, М. Наше гљиве. Легенда: Чачак. 2003. ISBN 978-86-7784-049-5.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Буковача на Викимедијиној остави. |
- Удружење гљивара Мркоњић Града
- Веб портал о гљивама (језик: хрватски)
- MykoWeb: Mushrooms, Fungi, Mycology
- North American Mycological Association
- The Shroomery Detailed information about magic mushrooms including identification, cultivation and spores, psychedelic images, trip reports and an active community.
- The Mushroom Council (U.S.A)
- A list of psilocybin mushrooms
- Information on mushrooms
- MushWorld
- African Pygmies - Mushrooms gathering
- An Aid to Mushroom Identification (Simon's Rock College)
- Mushroom recipes
- Cluster Busters, information on medicinal use of hallucinogenic mushrooms to treat headaches
- Mushroom Info
- Micelijum bukovače
