Врњачка Бања
Врњачка Бања је градско насеље у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Она је и највећа бања у Србији. Према попису из 2002. било је 9.877 становника (према попису из 1991. било је 9.812 становника).
Врњачка Бања | |||
| |||
Мото: нема | |||
Округ | Рашки | ||
Општина | Врњачка Бања | ||
Број становника (2002.) у граду у општини |
9.912 26.445 | ||
Број становника (1991.) | 9.543 | ||
Основан | 1868. године | ||
Географска ширина Географска дужина |
43°35′ СГШ 20°55′ ИГД | ||
Надморска висина | од 220 до преко 300 m | ||
Позивни број | 036 | ||
Поштански код | 36210 | ||
Регистарске таблице | KV | ||
Председник Општине | Зоран Сеjзовић | ||
Интернет страница града |
Географија
Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији у Рашком округу. Удаљена је око 200 km од Београда, 25 km од Краљева и 7 km од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 m) и Западне Мораве
Клима
Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,5°C, а средња летња 20°C.
Демографија
У насељу Врњачка Бања живи 7.996 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 3.703 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.
Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пораст у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 58 | 60 | ||
80+ | 93 | 120 | ||
75—79 | 122 | 208 | ||
70—74 | 244 | 307 | ||
65—69 | 337 | 362 | ||
60—64 | 280 | 363 | ||
55—59 | 184 | 290 | ||
50—54 | 318 | 404 | ||
45—49 | 410 | 412 | ||
40—44 | 340 | 405 | ||
35—39 | 306 | 335 | ||
30—34 | 255 | 298 | ||
25—29 | 272 | 318 | ||
20—24 | 349 | 293 | ||
15—19 | 306 | 303 | ||
10—14 | 308 | 311 | ||
5—9 | 251 | 230 | ||
0—4 | 204 | 221 | ||
Просек : | 40,0 | 42,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 3.874 | 1.044 | 2.521 | 154 | 126 | 29 |
Женски | 4.478 | 895 | 2.537 | 725 | 299 | 22 |
УКУПНО | 8.352 | 1.939 | 5.058 | 879 | 425 | 51 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.670 | 30 | 0 | 0 | 487 |
Женски | 1.595 | 19 | 0 | 0 | 309 |
УКУПНО | 3.265 | 49 | 0 | 0 | 796 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 28 | 76 | 217 | 172 | 114 |
Женски | 17 | 31 | 280 | 212 | 50 |
УКУПНО | 45 | 107 | 497 | 384 | 164 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 19 | 103 | 109 | 55 | 94 |
Женски | 19 | 76 | 94 | 116 | 259 |
УКУПНО | 38 | 179 | 203 | 171 | 353 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 84 | 0 | 0 | 82 | |
Женски | 58 | 0 | 0 | 55 | |
УКУПНО | 142 | 0 | 0 | 137 |
Минералне воде
У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топа вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се две флаширају као стона минерална вода (Вода Врњци са извора Топла вода и Врњачко врело).
Врњачке минералне воде се примењују код лечења:
- шећерних болести
- стање после прележене заразне жутице
- хроничног запаљења црева и желуца
- болест жучне кесе и жучних путева
- чира у желуцу и дванаестопалачном цреву
- болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.
Историја
Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до IV века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.
Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану.
Важније године
- 1833. - Територије на којој се налази Врњачка Бања припојене Кнежевини Србији
- 1834. - Завршена градња храма Рождества Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
- 1835. - Сигисмунд Аугуст Волфганг барон Хердер извршио прву анализу врњачке топле минералне воде
- 1868. (1. јула по старом календару) - У Крушевцу основано Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима
- Јул 1869. - Званично отворена прва сезона у Врњачкој Бањи
- 1875. - Сима Лозанић извршио прву потпуну анализу врњачке минералне воде
- 1883. - Врњачка Бања од Основателног фундаторског друштва кисело-вруће воде у Врњцима прешла под ингеренцију државе
- 1885. - Одређене прве границе бањског реона
- 1892. - Генерал Јован Белимарковић изградио први водовод у Врњачкој Бањи
- 1905. - Набављена прва парна машина за производњу електричне енергије
- 1910. - Први воз прошао је кроз железничку станицу у Врњцима на прузи Сталаћ-Пожега
- 9. новембар 1915. - Аустроугарска војска окупирала Врњачку Бању
- 19. октобар 1918. (стари календар) - Ослобођена Врњачка Бања
- 1929. - Изграђена модерна електрична централа
- 30. децембар 1933. - У Београду основано Друштво пријатеља Врњачке Бање
- 17. новембар 1941. - Почела са радом Самоуправна реална гимназија
- 14. октобар 1944. - Ослобођена Врњачка Бања од немачких окупатора
- 1955. - Врњачка Бања припала Срезу Краљево
- 1962. - Поново отворена гимназија у Врњачкој Бањи
Привреда
Главна привредна грана у Врњачкој Бањи је туризам. Међутим сем туризма за привреду Врњачке Бање битна су предузећа:
- Агенција Крагуљац – инсталација и сервис рачунара, обука корисника, израда и одржавање сајтова, програмирање
- Артињан - Предузеће за прераду дрвета
- Аутопревоз Врњачка Бања - Аутобуска фирма која има линије ка многим дестинацијама у Србији и иностранству
- Балинт - предузеће за производњу и промет опреме за паковање и прераду хране
- Бели Бор - предузеће за производњу и прераду дрвета
- Бобан Комерц - предузеће за трговину прехрамбеним производима
- Вода Врњци - предузеће за флаширање минералне воде којеје са експлоатацијом минералне воде почело 1970. године.
- Декор стил-радионица за израду металне галантерије
- Децо д.о.о. - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење електро инсталација
- Модна кућа Елегант
- Интерклима - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење грађевинских, термо, електро, гасних и хидротехничких инсталација, уређаја и постројења
- Металотитан - произвођач опреме од киселоотпорних, ватроотпорних прохрона и титана
- Модна кућа Тодор
- Уникат - пројектовање и производња уникатног намештаја од дрвета
Политика
- Скупштина општине
- Председник СО: Драган Стевановић
- Заменик председника СО: Светлана Јанковић Митевски
- Секретар: Славиша Пауновић
- Одборници:
- За Европску Врњачку Бању ( ДС,Г 17,СПО) 10
- ДСС - 2
- ГГ Драган Стевановић 1
- Напредна Странка 4
- Нова Србија 3
- Јединствена Србија 2
- ГГ Раде Симић 2
- Покрет социјалиста 1
- Председник општине: Зоран Сеизовић (Демократска странка)
- Заменик председника општине: Војислав Вујић (Јединствена Србија)
Спорт
Спорт у Врњачкој Бањи је солидно развијен. Спортско рекреациони центар "Рај" са три фудбалска терена и атлетском стазом је најзначајнији спортски објекат у Врњачкој Бањи. Сем њега у бањи се налази још и Стадион малих спортова "Коцка" на коме се може играти кошарка, мали фудбал и рукомет. У месту постоји неколико затворених базена који се налазе у склопу хотела, док је у току лета отворен Олимпијски базен. У средишту парка се налазе и два тениска терена на шљаци. Одбојка се може играти у фискултурној сали Гимназије Врњачка Бања.
Спортски клубови
- боксерски клуб
- рукометни клуб "Гоч"
- стонотениски клуб "Гоч"
- фудбалски клуб "Гоч Вода Врњци"
- фудбалски клуб "Volley"
- фудбалски клуб "Врњачка Бања"
- пливачко-ватреполо клуб "Гоч Бели Извор"
- кошаркашки клуб "Гоч Аутопревоз"
- школа кошарке "Баскет"
- тениски клуб "Гоч"
- бодибилдинг клуб "Звезда"
- шаховски клуб "Липова"
- шаховски клуб "Гоч"
- карате клуб "Гоч"
- Теквондо Клуб
Галерија слика
-
Огласна табла у центру града. Сваки дан се постављају нове културне информације током лета.
-
Стационар „Купатило“ (лево) и извор топле минералне воде (десно).
-
Споменик народном хероју Миодрагу Чајетинцу Чајки
Референце
Спољашње везе
- Званична страница Врњачке Бање (језик: српски)
- Незванична страница Врњачке Бање (језик: српски)
- Незванична страница Врњачке Бање (језик: српски)
- Незванична страница Врњачке Бање (језик: српски)
- Званична страница општине Врњачка Бања (језик: српски)
Мапе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:43_37_00_N_20_54_00_E
{{#coordinates:}}: invalid latitude
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.