Давид Кеил

С Википедије, слободне енциклопедије

Давид Кеил
Давид Кеил 1931. године
Лични подаци
Датум рођења(1887-03-21)21. март 1887.
Место рођењаМосква, Руска Империја
Датум смрти27. фебруар 1963.(1963-02-27) (75 год.)
Место смртиКембриџ, Уједињено Краљевство
Научни рад
ПољеЕнтомологија и Паразитологија
ИнституцијаУниверзитет у Кембриџу
АкадемијаУниверзитет у Лијежу
Магдалена Колеџ, Kембриџ
Познат поЦитохром
НаградеЧланство у Краљевском друштву
Краљевска медаља (1939.)
Коплијева медаља (1951.)

Давид Кеил ЧКД (21. март 1887 – 27. фебруар 1963) је био јеврејски научник који се углавном фокусирао на ентомологију.[1][2]

Позадина и образовање[уреди | уреди извор]

Рођен је у Москви 1887. године, а његова породица се вратила у Варшаву у његовој у младости.[3] Није похађао школу до десете године због лошег здравља и астме. Само седам година касније, 1904. године, уписао се на Универзитет у Лијежу . Касније је студирао на колеџу Магдалена у Кембриџу и постао британски држављанин.

Каријера[уреди | уреди извор]

Кеилин је 1915. постао истраживачки асистент Џорџа Натала, првог брзог професора биологије на Универзитету у Кембриџу, и тамо је провео остатак своје каријере, наследивши Натала као брзи професор и директор Института Молтено 1931. Пензионисан је 1962. године.

Током своје каријере дао је велики допринос ентомологији и паразитологији . Објавио је тридесет девет радова између 1914. и 1923. о репродукцији вашки, животном циклусу коњске мухе, респираторним адаптацијама ларви мува и другим темама.

Најпознатији је по свом истраживању и поновном открићу цитохрома [4] 1920-их (и дао му је име). Открио га је Ц.А. МакМун 1884. године, али је то откриће било заборављено или погрешно схваћено. [5]

Награде и почасти[уреди | уреди извор]

Кеил је изабран за члана Краљевског друштва 1926.[1] Освојио је краљевску медаљу 1939. године и Коплијеву медаљу 1951. године.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Кеилово меморијално предавање [6] Биохемијског друштва почело је 1964. у његову сећање, а примаоце и тему њиховог разговора бира комисија која одражава Кеилинова интересовања за биоенергетику, пренос електрона и митохондријалну биологију. Додељује се и медаља са његовим профилом, финансијска награда и прилика за истраживачко објављивање. 2020. године, добитник је била професорка Џуди Херст са Универзитета Кембриџ. [7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Mann, T. (1964). „David Keilin. 1887-1963”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 10: 183—205. doi:10.1098/rsbm.1964.0011 Слободан приступ. 
  2. ^ Hartree, E. F. (1963). „Obituary Notice: David Keilin (1887-1963)”. The Biochemical Journal. 89 (1): 1—5. PMC 1202263 Слободан приступ. PMID 14097361. doi:10.1042/bj0890001. 
  3. ^ Erling Norrby (6. 9. 2016). Nobel Prizes and Notable Discoveries. World Scientific. стр. 244—. ISBN 978-981-314-466-8. 
  4. ^ Ferguson, S. J. (2001). „Keilin's Cytochromes: How Bacteria Use Them, Vary Them and Make Them”. Biochemical Society Transactions. 29 (6): 629—640. doi:10.1042/bst0290629. 
  5. ^ Hartree, E. F. (1973-10-01). „The discovery of cytochrome”. Biochemical Education. 1 (4): 69—71. doi:10.1016/0307-4412(73)90074-5. 
  6. ^ „The Keilin Memorial Lecture”. 
  7. ^ „Professor Judy Hirst FRS receives Keilin Memorial Lecture Award”. Corpus Christi College University of Cambridge (на језику: енглески). 2019-04-01. Приступљено 2020-08-16. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Давид Кеил на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Давид_Кеил&oldid=27438485”